Целулит

С Википедије, слободне енциклопедије
Целулит

Целулит је деформитет изражен код жена где због нагомилавања масноће и токсина испод коже, везивно ткиво слаби и стварају се деформитети коже који подсећају на поморанџину кору. Настаје као последица поремећаја микроциркулације поткожног ткива.[1][2][3]

Од целулита пати чак 80% жена,[4][5] а уклањају га козметичари, доктори, тренери, произвођачи козметике и други стручњаци. Савремени начин живота, драстично је повећао број жена које имају упоран целулит, чије уклањање захтева озбиљне и дуготрајне третмане.

Узроци[уреди | уреди извор]

Иако целулит може бити и генетички условљен, најчешћи фактори који га изазивају су:[6]

  • неправилна исхрана,
  • стрес,
  • пушење,
  • конзумирање алкохола,
  • недостатак fiзичке активности, као и
  • тесна одећа.

Где се јавља[уреди | уреди извор]

Најчешћа места на којима се целулит јавља су: бутине, листови, седални регион, стомак, доњи део леђа.

У познијим годинама целулит се може појавити и на надлактицама па чак и врату. Појава целулита се не дешава само женама прекомерне телесне тежина у „средњим годинама, целулит је присутан и код витких и младих девојака.

Појава и развој целулита[уреди | уреди извор]

Појава и развој целулита има неколико фаза:

  • најпре је неприметан на први поглед и види се само када се прстима стегне кожа, и то у облику малих квржица и удубљења.
  • у следећој фази масне ћелије праве видљива испупчења приметна и без стезања коже, која је већ постала опуштенија.
  • Са даљим напредовањем, кожа се још íстањила, изгубила еластичност и потпуно примила изглед „поморанџине коре“. У поткожном ткиву присутно је више квржица, које могу бити чак и болне на додир.

Лечење[уреди | уреди извор]

Елиминација целулита подразумева дуготрајни процес на више поља, али уз обавезне трајне промене у начину живота. Најеfiкаснији начин уклањања целулита јесу масаже уз конзумирање већих количина течности. Мануелна антицелулит масажа је најбржи начин за уклањање целулита. Третирањем тачно одређених регија убрзава се циркулација крви и лимфе чиме се поспешује размена материја у организму и убрзава избацивање штетних, токсичних материја које утичу на стварање целулита. Обавезна је масажа стомака ради елиминације токсина и побољшања рада органа за варење.[7]

Антицелулит масажу је важно да ради физиотерапеут или масер обучен за ову технику. Пошто је целулит углавном лоциран 3-5 mm испод површине коже притисак мора да буде дозиран како не би дошло до нежељених ефеката као сто су подливи, модрице, попуцали капилари.

Незаобилазни део антицелулит програма је и унос већих количина течности и то воде или неког другог напитка који поспешује дренажу и детоксикацију организма.

Употреба различитих гелова и крема против целулита може да допринесе бржем уклањању целулита уколико се користе у комбинацији са масажом. Посебно се препоручује употреба антицелулитне козметике у фази одржавања постигнутих резултата.

Елиминација целулита је дуготрајан процес, када га се коначно и решити мора се и даље водити рачуна о исхрани, уносу течности, fiзичкој активности и низ других чиниоца, како би се спречило или бар успорило његово поновно појављивање.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Росси АБ, Вергнанини АЛ (2000). „Целлулите: а ревиеw”. Ј Еур Ацад Дерматол Венереол. 14 (4): 251—62. ПМИД 11204512. дои:10.1046/ј.1468-3083.2000.00016.x. 
  2. ^ PINNA, K. (2007). Nutrition and diet therapy. Belmont, CA: Wadsworth. pp. 178
  3. ^ Nürnberger F, Müller G (1978). „So-called cellulite: an invented disease”. J Dermatol Surg Oncol. 4 (3): 221—9. PMID 632386. 
  4. ^ Emanuele E, Bertona M, Geroldi D (2010). „A multilocus candidate approach identifies ACE and HIF1A as susceptibility genes for cellulite”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 24 (8): 930—5. PMID 20059631. doi:10.1111/j.1468-3083.2009.03556.x. Архивирано из оригинала 29. 03. 2020. г. Приступљено 28. 09. 2013. 
  5. ^ Wanner M, Avram M (2008). „An evidence-based assessment of treatments for cellulite”. J Drugs Dermatol. 7 (4): 341—5. PMID 18459514. 
  6. ^ Avram MM (2004). „Cellulite: a review of its physiology and treatment”. J Cosmet Laser Ther. 6 (4): 181—5. PMID 16020201. doi:10.1080/14764170410003057. 
  7. ^ Catherine Saint Louis (24. 6. 2009). „Treating Cellulite? It’s Still There”. New York Times. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]