Козметика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полица са парфемима
Шминкање.

Козметика се односи на супстанце чији је циљ побољшавање или заштита изгледа или мириса људског тијела. Такође постоји посебна врста козметике која је доступна у природном облику (нпр. љековито биље).

Историја[уреди]

An 1889 Henri de Toulouse-Lautrec painting of a woman applying cosmetics to her face

Први археолошки докази о коришћењу козметике су нађени у Египту око 3500. п. н. е.[1] У Античкој Грчкој и Античком Риму су такође користили козметику. Антички Римљани и Антички Египћани су користили козметику која је садржала отрове, као што су жива и олово.[2][3] На античко царство Израела је утицала козметика, као што је забиљежено у Старом завету, где Изабела боји своје трепавице — око 840. године п. н. е. Библија Естер описује бројним епитетима, такође.

У западном свијету, почетак козметике је био у средњем вијеку, иако је било дозвољено користити је само међу вишим класама.

Око 1800. године, шминку су првенствено користиле проститутке, a краљица Викторија је јавно објавила да је шминка неприлична, вулгарна и прихватљива само за глумце.[4]

Средином 20. вијека, козметика се међу женама раширила у скоро свим индустријским друштвима широм свијета.

Козметика се користи преко хиљаду година. Коришћење козметике је довело током година и до негативних страна, деформитета, слијепила и чак смрти. Примјер тога је коришћење церусита (бијелог олова) да би се прекрило женино лице, што се чинило током Ренесансе, и слијепило изазвано маскаром „Леш Лур“ (енгл. Lash Lure) током раних 1900-их.

Врсте[уреди]

У козметику спадају креме за заштиту коже, лосиони, пудери, парфеми, ружеви за усне, лакови за нокте, козметика за очи и лице, контактна сочива у боји, фарбе за косу, спрејеви и гелови за косу, дезодоранси, купке, со и уља за купање итд.

Подскуп козметике, шминка, првенствено се односи на производе у боји који су намијењени промјени изгледа и обично га користе такође жене.

Производња[уреди]

Производња козметике је тренутно под доминацијом малог броја мултинационалних компанија насталих почетком 20. вијека, док је дистрибуција и продаја козметике раширена међу великим бројем разних предузећа.[5]

Здравствени утицаји[уреди]

Козметика је све до 19. века садржала опасне састојке, који су често били смртоносни.[6]

У неким производима се налазе састојци на које неке особе могу бити алергичне.[7][8][9] Козметика је била тестирана на животињама, а утврђено је да се након недељу дана активности естрогенa, активирају ксеноестрогени.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ „The History Of Make Up“. 
  2. ^ Lesley Adkins, Roy A. Adkins, Handbook to life in Ancient Greece, Oxford University Press, 1998
  3. ^ Bruno Burlando, Luisella Verotta, Laura Cornara, and Elisa Bottini-Massa, Herbal Principles in Cosmetics, CRC Press, 2010
  4. ^ Pallingston, J (1998). Lipstick: A Celebration of the World's Favorite Cosmetic. St. Martin's Press. ISBN 0312199147. 
  5. ^ „Cosmetic Industry“ Приступљено 4. 8. 2010.. 
  6. ^ Група аутора, „Ојачајте свој имуносни систем“, ISBN 953-223-038-6
  7. ^ Frosch PJ, Pilz B, Andersen KE, et al. (November 1995). „Patch testing with fragrances: results of a multicenter study of the European Environmental and Contact Dermatitis Research Group with 48 frequently used constituents of perfumes“. Contact Derm. 33 (5): 333-42. DOI:10.1111/j.1600-0536.1995.tb02048.x. PMID 8565489. 
  8. ^ Singer, Natasha. "Natural, Organic Beauty." New York Times. 1 Nov. 2007. 18 Mar. 2008
  9. ^ „Natural, Organic Beauty“. 
  10. ^ Byford JR, Shaw LE, Drew MG, Pope GS, Sauer MJ, Darbre PD (January 2002). „Oestrogenic activity of parabens in MCF7 human breast cancer cells“. J. Steroid Biochem. Mol. Biol. 80 (1): 49-60. DOI:10.1016/S0960-0760(01)00174-1. PMID 11867263. 

Литература[уреди]

  • Winter, Ruth (2005) [2005]. A Consumer's Dictionary of Cosmetic Ingredients: Complete Information About the Harmful and Desirable Ingredients in Cosmetics (Paperback). USA: Three Rivers Press. ISBN 1400052335. 
  • Begoun, Paula (2003) [2003]. Don't Go to the Cosmetics Counter Without Me(Paperback). USA: Beginning Press. ISBN 1877988308. 
  • Carrasco, Francisco (2009) [2009]. Diccionario de Ingredientes Cosmeticos(Paperback). Spain: www.imagenpersonal.net. ISBN 9788461349791. 
  • Pallingston, J (1998). Lipstick: A Celebration of the World's Favorite Cosmetic. St. Martin's Press. ISBN 0312199147. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Козметика