Цинк-ваздух батерија

Цинк-ваздух батерије су електро-хемијске батерије које своју „снагу“ црпе из реакције цинка са кисеоником из ваздуха. Ове батерије имају релативно велику енергетску густину и релативно су јефтине за производњу. Користе се у слушним апаратима и експериментално у возилима на електрични погон.

Честице цинка се мешају са електролитом (обично је то калијум хидроксид - KOH), вода и кисеоник из ваздуха реагују на катоди и ствара се цинкат (Zn(OH)₂) услед чега се ослобађају електрони који путују ка катоди. Цинкат се распада у цинк оксид и вода се поново ослобађа назад у систем. Вода се рециклира на аноди, тако да се вода понаша само као катализатор. Реакција производи максимални напон од 1,65V.

Особине[уреди | уреди извор]

Специфична енергија 110-200 Wh/kg
Континуално одају енергију све док се не испразне 80-85%
Врло брзо се самопразне, јер цинк спонтано реагује са кисеоником из ваздуха и вода има тенденцију да испарава.
За батерију се користе јефтини материјали тако да је могућа јефтина производња.
Ове батерије се не могу електрично пунити, него само механички (заменом цинк оксида са цинком).

Хемијске реакције[уреди | уреди извор]

Хемијске реакције за цинк-ваздух батерију су:

Анода: Zn + 4OH^– → Zn(OH)₄^2– + 2e^– (E₀ = –1.25 V)
Флуид: Zn(OH)₄^2– → ZnO + H₂O + 2OH^–
Катода: O₂ + 2H₂O + 4e^– → 4OH^– (E₀ = 0.4 V)
Укупно: 2Zn + O₂ → 2ZnO (E₀ = 1.65 V)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]