Џулијан Џејнс

С Википедије, слободне енциклопедије
Џулијан Џејнс
Лични подаци
Датум рођења(1920-02-27)27. фебруар 1920.
Место рођењаВест Њутн, Масачусетс,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти21. новембар 1997.(1997-11-21) (77 год.)
Место смртиШарлоттаун, Острво Принца Едварда, Канада,  Канада
ОбразовањеУниверзитет Харвард, Универзитет МекГил, Универзитет Јејл

Џулијан Џејнс (27. фебруар 1920 – 21. новембар 1997) је био амерички психолог и истраживач на Јејлу и Принстону током скоро 25 година и најпознатији је по својој књизи Порекло свести у нестанку бикамералног ума из 1976. године.[1] Своју каријеру посветио је решавању проблема свести, „...разлике између онога како нас други виде и нашег осећаја за наше унутрашње ја и дубоких осећања која то подржавају. ... Људи су били свесни проблема свести малтене од када се свест појавила."‍[1]‍:2 Џејнсово решење има додира са многим дисциплинама, укључујући неуронауке, лингвистику, психологију, археологију, историју, религију и анализу античких текстова.[2]

Живот[уреди | уреди извор]

Џејнс се родио и живео у Вест Њутну (Wест Неwтон) у Масачусетсу; родитељи су му били Џулијан Клифорд Џејнс (1854–1922), унитаријански свештеник, и Клара Булард Џејнс (1884–1980). Имао је старију сестру Хелен и млађег брата Роберта. Породица је имала летњиковац у Кепоху (Кеппоцх), на Острву принца Едварда, у Канади, који је Џејнс волео и који му је обезбедио повезаност са Канадом током целог живота.[3]

У лето 1939. спремао се да оде на Универзитет Харвард, али је добио стипендију на Универзитету Мекгил, где је дипломирао психологију 1941. године, а затим је започео постдипломске студије на Универзитету у Торонту са циљем да научи нешто више о људском мозгу. Његове студије су прекинуте током Другог светског рата. Због својих унитаријанских принципа позвао се на приговор савести, али је одбио да се повинује америчком закону за пацифисте; провео је три године у затвору у Луисбургу у Пенсилванији, радећи у затворској болници.[3][4] По изласку, 1946. године, уписао се на Универзитет Јејл, желећи да у понашању животиња пронађе знакове почетака свести.[3] Магистрирао је 1948. године, а затим одбио да прихвати докторат, због спора у вези са „принципом“ у погледу образовних квалификација.[3] После Јејла, Џејнс је провео неколико година у Енглеској где је радио као глумац и писац сценарија.[3]

Вратио се на Јејл 1954. године, где је радио као инструктор и предавач до 1960. године и дао значајан допринос у областима експерименталне психологије, учења и етологије и објавио неколико радова заједно са Френком А. Бичом (Франк А. Беацх). Џејнс је почео да се фокусира на компаративну психологију и историју психологије, а 1964. је постао научни сарадник на Принстону. Тамо се спријатељио са Едвином Борингом и, са доста времена на располагању за бављење проблемом свести, Принстон је постао његов академски дом и ту је остао до 1995. године.[3]:28

Након објављивања књиге „Порекло свести у распаду бикамералног ума“, Џејнс је био веома тражен као предавач и често су га позивали да говори на конференцијама и као гостујући предавач на другим универзитетима. Године 1984, позван је да одржи пленарно предавање на Витгенштајновом симпозијуму у Кирхбергу у Аустрији. Одржао је шест великих предавања 1985. и девет предавања 1986. године. Добио је почасну докторску титулу на Роуд Ајленд колеџу 1979. године и још једну 1985. на Елизабеттаун колеџу.[3]

Џејнс је умро у болници Краљице Елизабете у Шарлоттауну на Острву Принца Едварда, 21. новембра 1997. Године 2006, његови биографи Вудворд и Тауер написали су да је Џејнс „осећао да није заиста успео“ у свом животном раду јер је, по њиховим речима, „био у праву“ у вези са својим осећајем да „има људи који се не слажу са њим, а који нису заиста прочитали његову књигу нити је разумели“.[3]:47

Истраживања и мотивације[уреди | уреди извор]

Џејнс је посветио године психолошким истраживањима проблема свести[5]‍:72 и тражио је корене свести у процесима учења и когниције који су заједнички за животиње и људе, у складу са преовлађујућим еволуционим претпоставкама које су доминирале у мишљењу средином 20. века.[3] Стекао је репутацију у области изучавања животињског учења и природног понашања животиња, а 1968. је држао предавања о историји компаративне психологије на Летњем институту Националне научне фондације (Натионал Сциенце Фоундатион). Септембра 1969. имао је прво јавно обраћање у вези са својом "новом теоријом свести" на годишњем састанку Америчког удружења психолога.[3]‍:31–34

Његов „радикални приступ“[6] објаснио је феномен интроспекције као зависан од културе и језика, нарочито од метафора, више него од физиологије мозга. Ово је било супротно мејнстрим претпоставкама истраживача 20. века, посебно оним које су оправдавале тражење порекла свести у еволуцији. Био је то изазов и бихејвиористима, који су, „под туторством Џона Вотсона, решили проблем свести тако што су га игнорисали“[6]‍:315 Оно што су они „игнорисали“ били су проблеми интроспекције и слабости интроспекционистичких метода психолога 19. века. Међутим, они мислиоци 20. века који су доводили у питање постојање интроспекције никада нису сумњали у постојање чулног опажања; они су јасно разликовали те две ствари.[1]:448 С друге стране, у каснијим годинама Џејнсов приступ је постао „радикалан“ за истицање разлике. Џејнс се није слагао са онима који су то игнорисали, на пример са Стјуартом Сатерлендом, који је свест једноставно дефинисао као „свесност“.[7] Џејнс је признао да је цео његов аргумент „контрадикторан са уобичајеним и [...] површним погледима на свест” и инсистирао је на томе да је „најчешћа грешка” коју људи праве „бркање свести са перцепцијом”.[1]:447

Не може бити напретка у науци о свести док се не направе јасне разлике између онога што је интроспектабилно и целог мноштва других неуронских способности које називамо когницијом. Свест није исто што и когниција и треба је јасно разликовати од ње.[1]:447

У годинама које су уследиле, Џејнс је више причао о томе како је настала свест, а његова помало шокантна, али узбудљива теорија постајала је све познатија.[3]‍:37 Године 1972, на Универзитету Корнел, објавио је рад „Порекло свести“, у коме пише: „Јер ако је свест заснована на језику, онда следи да су само људи свесни и да су то постали у некој историјској епохи пошто је језик еволуирао."[3]‍:38 Ово је одвело Џејнса, како је рекао, директно до „... најранијих списа човечанства како бисмо видели да ли можемо пронаћи било какве наговештаје о томе када се ова важна појава свести десила."[3]‍:38 У античким текстовима је потражио ране доказе за постојање свести и пронашао оно за шта је веровао да је скорашња појава гласовних халуцинација без присуства свести. У полуисторијском грчком епу Илијади Џејнс је пронашао „...најраније писање људи на језику који заиста можемо да разумемо, [које] када се посматра објективно, открива сасвим другачији менталитет од нашег."[1] У интервјуу из 1978. године, Ричард Роудс (Рицхард Рходес) каже да је Џејнс „почео да проучава грчки како би пратио грчке речи за ум уназад до њиховог настанка. Кад је стигао до Илијаде, речи су постале конкретне, али тамо уопште није било речи за ум."[5]‍:74

Публикације и теорије[уреди | уреди извор]

Џејнсова једина књига је Порекло свести у нестанку бикамералног ума, објављена 1976. године. Тема свести – „људске способности за интроспекцију“[8] – уводи се помоћу прегледа претходних напора да се објасни њена проблематична природа: ови напори представљају, како један од раних Џејнсових критичара наводи, „спектакуларну историју неуспеха“. Напуштајући претпоставку да је свест урођена, Џејнс је уместо тога објашњава као научено понашање које „произлази ... из језика и то нарочито из метафоре." Са овим начином схватања, Џејнс затим показује да древни текстови и археологија могу да открију историју људског менталитета поред историја других културних производа. Анализа података га наводи не само на то да настанак свести стави у 2. миленијум пре нове ере, већ и да претпостави постојање старијег несвесног „менталитета који назива бикамералним (дводомним) умом, мислећи притом на две хемисфере мозга“.[9]

Џејнс је написао опширан поговор за издање своје књиге из 1990. године,[10] у ком се осврнуо на критике и разјаснио да његова теорија има четири одвојене хипотезе: 1) свест је заснована на језику и приступа јој се путем језика; 2) не-свесни дводомни ум се заснива на вербалним халуцинацијама; 3) нестанак дводомног ума претходи свести, али је датирање променљиво; 4) "двоструки мозак" бикамералности је заснован на томе да су две хемисфере мождане коре биле организоване другачије од данашње функционалне латерализације. Утицај свести је проширио још на машту и памћење, идеју о себи, емоције, анксиозност, кривицу и сексуалност.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Јаyнес, Јулиан (2000) [1976]. Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс ин тхе Бреакдоwн оф тхе Бицамерал Минд (ПДФ). Хоугхтон Миффлин. ИСБН 0-618-05707-2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 08. 2019. г. Приступљено 16. 12. 2021. 
  2. ^ „Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс”. Евандер Прице (на језику: енглески). 2016-10-05. Архивирано из оригинала 16. 12. 2021. г. Приступљено 2021-05-24. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Куијстен, Марцел, ур. (2006). „Рефлецтионс он тхе Даwн оф Цонсциоуснесс: Јулиан Јаyнес'с Бицамерал Минд Тхеорy Ревиситед - Јулиан Јаyнес Социетy - Доwнлоад ПДФ, епуб, моби”. Рефлецтионс он тхе Даwн оф Цонсциоуснесс: Јулиан Јаyнес'с Бицамерал Минд Тхеорy Ревиситед. Цхаптер 1. Хендерсон, НВ: Јулиан Јаyнес Социетy. стр. 13—68. ИСБН 978-0-9790744-0-0. 
  4. ^ Гара, Ларрy (1999). А Феw Смалл Цандлес: Wар Ресистерс оф Wорлд Wар II Телл Тхеир Сториес. Кент Стате Университy Пресс. ИСБН 978-0-87338-621-0. 
  5. ^ а б Рходес, Рицхард (Јануарy—Фебруарy 1978). „Алоне ин тхе цоунтрy оф тхе минд: тхе оригин оф Јулиан Јаyнес (Интервиеw)”. Qуест/78. Пасадена: Амбассадор Интернатионал Цултурал Фоундатион. 2 (1): 71—78.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  6. ^ а б Моррисс, Јамес Е. (1978). „Рефлецтионс он Јулиан Јаyнес'с ТХЕ ОРИГИН ОФ ЦОНСЦИОУСНЕСС ИН ТХЕ БРЕАКДОWН ОФ ТХЕ БИЦАМЕРАЛ МИНД: Ан Ессаy Ревиеw” (ПДФ). ЕТЦ: А Ревиеw оф Генерал Семантицс. 35 (3): 314—327. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 12. 2021. г. Приступљено 16. 12. 2021. 
  7. ^ Стуарт Сутхерланд (1989). „Цонсциоуснесс”. Мацмиллан Дицтионарy оф Псyцхологy. Мацмиллан. ИСБН 978-0-333-38829-7. 
  8. ^ Куијстен, Марцел (2016). „Интродуцтион”. Ур.: Куијстен, Марцел. Годс, Воицес анд тхе Бицамерал Минд: Тхе Тхеориес оф Јулиан Јаyнес (Фирст изд.). Хендерсон НВ: Јулиан Јаyнес Социетy. ИСБН 978-0-9790744-3-1. 
  9. ^ Куијстен, Марцел (2006). „Интродуцтион”. Ур.: Куијстен, Марцел. Рефлецтионс он тхе Даwн оф Цонсциоуснесс: Јулиан Јаyнес'с Бицамерал Минд Тхеорy Ревиситед (Фирст изд.). Хендерсон НВ: Јулиан Јаyнес Социетy. ИСБН 978-0-9790744-0-0. 
  10. ^ „Афтерwорд”. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • (Сарадник) W. С. Диллон, едитор, Ман анд Беаст: Цомпаративе Социал Бехавиор, Смитхсониан Институтион (Wасхингтон, DC), 1970.
  • (Сарадник) C. C. Гиллеспие анд отхерс, едиторс, Дицтионарy оф Сциентифиц Биограпхy, Сцрибнер (Неw Yорк, НY), 1970.
  • Хенле, Марy; Јаyнес, Јулиан; Сулливан, Јохн Ј. Хисторицал цонцептионс оф псyцхологy. Оxфорд, Енгланд: Спрингер. 1973.
  • Јаyнес, Јулиан (1990) [1ст пуб. 1976; 1982]. Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс ин тхе Бреакдоwн оф тхе Бицамерал Минд. Хоугхтон Миффлин. ИСБН 0-395-56352-6. 
  • (Уредник, са др) Тхе Латерализатион оф тхе Нервоус Сyстем, Ацадемиц Пресс, 1977.
  • Дер Урспрунг дес Беwусстсеинс дурцх ден Зусамменбруцх дер Бикамерален Псyцхе (немачко издање Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс ин тхе Бреакдоwн оф тхе Бицамерал Минд)
  • Ел Ориген де ла Цонциенциа ен ла Руптура де ла Менте Бицамерал (шпанско издање Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс ин тхе Бреакдоwн оф тхе Бицамерал Минд)
  • Ла Наиссанце де ла Цонсциенце данс Л’Еффондремент де Л’Есприт Бицамéрал (француско издање Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс ин тхе Бреакдоwн оф тхе Бицамерал Минд)
  • Ил Цролло делла Менте Бицамерале е Л’оригине делла Цосциенза (италијанско издање Тхе Оригин оф Цонсциоуснесс ин тхе Бреакдоwн оф тхе Бицамерал Минд)
  • Моррисс, Јамес Е. (1978). „Рефлецтионс он Јулиан Јаyнес'с ТХЕ ОРИГИН ОФ ЦОНСЦИОУСНЕСС ИН ТХЕ БРЕАКДОWН ОФ ТХЕ БИЦАМЕРАЛ МИНД: Ан Ессаy Ревиеw” (ПДФ). ЕТЦ: А Ревиеw оф Генерал Семантицс. 35 (3): 314—327. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 12. 2021. г. Приступљено 16. 12. 2021. 
  • Рходес, Рицхард (Јануарy—Фебруарy 1978). „Алоне ин тхе цоунтрy оф тхе минд: тхе оригин оф Јулиан Јаyнес (Интервиеw)”. Qуест/78. Пасадена: Амбассадор Интернатионал Цултурал Фоундатион. 2 (1): 71—78.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  • Куијстен, Марцел, ур. (2006). „Рефлецтионс он тхе Даwн оф Цонсциоуснесс: Јулиан Јаyнес'с Бицамерал Минд Тхеорy Ревиситед - Јулиан Јаyнес Социетy - Доwнлоад ПДФ, епуб, моби”. Рефлецтионс он тхе Даwн оф Цонсциоуснесс: Јулиан Јаyнес'с Бицамерал Минд Тхеорy Ревиситед. Цхаптер 1. Хендерсон, НВ: Јулиан Јаyнес Социетy. стр. 13—68. ИСБН 978-0-9790744-0-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džulijan_Džejns&oldid=27424946”