Колапс бронзаног доба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пад Троје, догађај забележен у грчкој митологији при крају бронзаног доба, на слици из 17. века

Колапс бронзаног доба је назив за прелазни период од касног бронзаног доба ка раном гвозденом добу у југозападној Азији и источном Средоземљу за који неки историчари сматрају да је био насилан, изненадан и деструктиван по културе бронзаног доба. Дворске економије егејских и малоазијских предела које су одликовале касно бронзано доба су замењене културама изолованих насеља Мрачног старог века.

Између 1206. и 1150. п. н. е. пропаст микенских краљевстава, Хетитског краљевства у Анадолији и Сирији[1], Новог краљевства у Сирији и Ханану[2] је прекинуло трговачке руте и значајно смањило писменост. У првој фази овог периода, скоро сваки град између Грчке и Газе је уништен и често остављен ненасељен после тога: примери су Хатуша, Микена и Угарит.[3]

Постепени крај Мрачног доба које је уследило је означио успон насељених неохетитских-арамејских краљевстава половином 10. века п. н. е. и Новоасирског краљевства.

Извори[уреди]

  1. ^ For Syria, see M. Liverani, "The collapse of the Near Eastern regional system at the end of the Bronze Age: the case of Syria" in Centre and Periphery in the Ancient World, M. Rowlands, M.T. Larsen, K. Kristiansen, eds. (Cambridge University Press) 1987.
  2. ^ S. Richard, "Archaeological sources for the history of Palestine: The Early Bronze Age: The rise and collapse of urbanism", The Biblical Archaeologist (1987)
  3. ^ The physical destruction of palaces and cities is the subject of Robert Drews, The End of the Bronze Age: changes in warfare and the catastrophe ca. 1200 B.C., 1993.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]