Колапс бронзаног доба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пад Троје, догађај забележен у грчкој митологији при крају бронзаног доба, на слици из 17. века

Колапс бронзаног доба је назив за прелазни период од касног бронзаног доба ка раном гвозденом добу у југозападној Азији и источном Средоземљу за који неки историчари сматрају да је био насилан, изненадан и деструктиван по културе бронзаног доба. Дворске економије егејских и малоазијских предела које су одликовале касно бронзано доба су замењене културама изолованих насеља Мрачног старог века.

Између 1206. и 1150. п. н. е. пропаст микенских краљевстава, Хетитског краљевства у Анадолији и Сирији[1], Новог краљевства у Сирији и Ханану[2] је прекинуло трговачке руте и значајно смањило писменост. У првој фази овог периода, скоро сваки град између Грчке и Газе је уништен и често остављен ненасељен после тога: примери су Хатуша, Микена и Угарит.[3]

Постепени крај Мрачног доба које је уследило је означио успон насељених неохетитских-арамејских краљевстава половином 10. века п. н. е. и Новоасирског краљевства.

Извори[уреди]

  1. For Syria, see M. Liverani, "The collapse of the Near Eastern regional system at the end of the Bronze Age: the case of Syria" in Centre and Periphery in the Ancient World, M. Rowlands, M.T. Larsen, K. Kristiansen, eds. (Cambridge University Press) 1987.
  2. S. Richard, "Archaeological sources for the history of Palestine: The Early Bronze Age: The rise and collapse of urbanism", The Biblical Archaeologist (1987)
  3. The physical destruction of palaces and cities is the subject of Robert Drews, The End of the Bronze Age: changes in warfare and the catastrophe ca. 1200 B.C., 1993.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]