Дајте цару царево
Дајте цару царево, а Богу Божије (грч. Ἀπόδοτε οὖν τὰ Καίσαρος Καίσαρι καὶ τὰ τοῦ Θεοῦ τῷ Θεῷ) је Исусова изрека забележена у синоптичким јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђељу по Томи.
Ова изрека представља Исусов одговор на питање да ли је дозвољено плаћати порез римском цару. Изрека је вековима служила за различите интерпретације односа хришћана према световној власти, тј. односа цркве и државе.
Контекст[уреди | уреди извор]
Јеванђеља преносе да су непријатељски испитивачи покушали да наведу Исуса да заузме експлицитан и опасан став о томе да ли Јевреји треба или не треба да плаћају порез римској окупацији. Они су предвиђали да ће се Исус противити порезу, а Лукино јеванђеље објашњава да им је намера била „да га предају сили и власти“ римског гувернера. Гувернер је био Понтије Пилат, човек одговоран за прикупљање римских пореза у Јудеји.
Они, међутим, нису успели да од Исуса извуку недвосмислен одговор, било у корист плаћаја данка Риму, било у корист пореског отпора. Заступници оба аргумента могу интерпретирати његове речи у било ком смеру.
Порески отпор у Јудеји[уреди | уреди извор]
Порези наметнути Јудеји од Рима су изазвали жестоке отпоре па чак довели и до нереда.[1] Проучавалац Новог завета Wиллард Сwартлеy каже:
Порез означен у тексту је био специфичан порез… То је била главарина, порез установљен 6. године н. е. Попис спроведен у то време (уп. Лк 2:2) да утврди ресурсе Јевреја је изазвао гнев у земљи. Јуда Галилејски је предводио побуну (Дела 5:37), која је само потиснута уз одређене тешкоће. Многи научници датирају порекло зилотске странке и покрета уз овај инцидент. [2]
Јеврејска енциклопедија каже о зилотима:
Када је, у 5. години, Јуда из Гамале у Галилеји започео организовано противљење Риму, њему се придружио један од лидера фарисеја, Р. Задок, ученик Шамаја и један од ватрених патриота и популарних јунака који су доживели да сведоче трагичан крај Јерусалима... Спровођење пописа од стране Квиринија, римског прокуратора, у сврху опорезивања је сматрано знаком римског поробљавања; и зилотски позив на тврдоглави отпор угњетачу је дочекан са одушевљењем.
Оптужбе против Исуса за отпор порезу[уреди | уреди извор]
Јеванђеље по Матеју бележи да је Исус својим ученицима говорио против плаћања храмовног пореза:
_-_James_Tissot.jpg)
А када дођоше у Кафарнаум, приступише Петру они што убирају дидрахме (храмовни порез) и рекоше: „Зар ваш учитељ не даје дидрахме?“ Петар рече: „Да“. I када уђе у кућу, претече га Исус говорећи: „Шта мислиш, Симоне? од кога узимају земаљски краљеви царину или порез, од својих синова или од туђих?“ А када Петар рече: „од туђих“, рече му Исус: „Синови су дакле ослобођени.“
— Јеванђеље по Матеју, 17:24-26 (превод Емилијана Чарнића)
Јеванђеља бележе да је Исус наводио порезничку професију као пример негативности (Матеј 5:46Темплате:Библеверсе wитх инвалид боок, Матеј 18:17Темплате:Библеверсе wитх инвалид боок), а често их је стављао у исти кош са проституткама (Матеј 21:32Темплате:Библеверсе wитх инвалид боок). I поред тога што није ценио њихову професију, Исус је био познат да ужива у друштву порезника, тако да је могао утицати и на друге да напусте своју професије и да га следе. Забележено је да је Исус одвукао римског порезника Левија са његовог порезничког штанда у сред дужности, позвавши га крене за њим (Матеј 9:9Темплате:Библеверсе wитх инвалид боок). Такође је забележено да је Исус утицао на једног од Пилатових главних порезника, Закхеја, да се повуче са своје позиције у римској управи и постане његов следбеник (Лука 19:1–10Темплате:Библеверсе wитх инвалид боок).
На суђењу пред Понтијем Пилатом, Исус је био оптужен за подстицање отпора царском порезу:
Све мноштво устане те одведу Исуса римскоме управитељу Пилату и оптуже га: 'Ухватили смо га да обмањује народ и говори им да не плаћају порез цару, а за себе тврди да је месија, краљ.'
— Еванђеље по Луки 23:1-4
Неки проучаваоци, попут Неда Неттервилла, сматрају да је главни разлог зашто је прокуратор Понтије Пилат дао погубити Исуса његово противљење римским порезима. [3]
Изрека[уреди | уреди извор]
По Матеју[уреди | уреди извор]
Јеванђеље по Матеју преноси да су фарисеји смислили лукавство како би Исуса ухватили у речи:
Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи. I послаше му своје ученике са Иродовцима, који рекоше: „Учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божијем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. Реци нам дакле шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез, или није?“ Али Исус позна њихову злоћу и рече: „Што ме кушате, лицемери? Покажите ми порезни новац.“ А они му пружише динар. I рече им: „Чији је ово лик и натпис?“ Рекоше му: „Царев“. Тада им рече: „Дајте дакле цару царево, а Богу Божије.“ I чувши задивише се, те га оставише и одоше.
— Јеванђеље по Матеју, 22:15-22 (превод Емилијана Чарнића)
По Марку[уреди | уреди извор]
I послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца, да га ухвате у речи. Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божијем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез - или није? Да ли да га дамо - или да не дамо?“ Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми новац да га видим.“ А они донесоше. I рече им: „Чији је ово лик и натпис?“ Они пак рекоше: „Царев.“ Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божије.“ I дивљаху му се.
— Јеванђеље по Марку, 12:13-17 (превод Емилијана Чарнића)
По Луки[уреди | уреди извор]
I мотрећи на њега послаше људе, који су били подметнути да се представе као праведни — да би га ухватили у речи — па да га предаду прокураторовој власти и сили. I упиташе га говорећи: „Учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божијем. Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару, или није?“ Он пак приметивши њихово лукавство, рече им: „Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?“ Они рекоше: „Царев“. А он им рече: „Дајте онда цару царево, а Богу Божије.“ I нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.
— Јеванђеље по Луки, 20:20-26 (превод Емилијана Чарнића)
По Томи[уреди | уреди извор]
Јеванђеље по Томи преноси донекле проширену изреку у односу на синоптичка јеванђеља:
Показаше Исусу златник и рекоше му: „Цареви људи траже порезе од нас.“ Он им рече: „Дајте цару царево, и Богу Божије. А оно што је моје, дајте мени.“
— Јеванђеље по Томи, изрека 100.
Тумачења[уреди | уреди извор]
Исусов одговор о плаћању пореза се може тумачити на оба начина, и да треба и да не треба плаћати.
Спретно избегавање замке[уреди | уреди извор]
Исус је упитан о плаћању пореза у нади да ће одговорити са „да“ или „не“. Одговарајући „да“ изјаснио би се против јеврејског отпора римској окупацији. Одговарајући „не“ јавно би се изјаснио против римских власти и био би третиран као подстрекач побуне.
Његови испитивачи су претпоставили да постоји неизбежна (и опасна) дихотомија између испуњавања обавеза према држави и према Богу и своме народу. Они су покушали да га ухвате у опасну или/или позицију, а Исус је дао одговор за који се чинило да на питање одговара директно, али у ствари спретно избегава заузимање стајалишта. Неки ову изреку посматрају не као упутство, већ као пример Исусове вештине да мисли у ходу. [4]
Оправдање државе и плаћања пореза[уреди | уреди извор]
Неки читају израз „Дајте Цезару оно што је Цезарево“ као недвосмислен, барем у мери у којој налаже људима да поштују државне органе и да плаћају порез, уколико већ користе новац. Према овом тумачењу, Исус је тражио својим провокаторима да покажу новчић како би им показао да су коришћењем тог новца већ де фацто признали владавину цара и царства, те се морају потчинити правилима. [5]
Апостол Павле у посланици Римљанима каже да су хришћани дужни да поштују све земаљске власти, тврдећи да су уведене од Бога. (Римљанима:13)
Наглашавање покорности Богу[уреди | уреди извор]
Тертулијан, у делу De Idololatria, тумачи Исусове речи да треба дати „слику Цезара, која је на новчићу, Цезару, а слику Божју, који је на човека, Богу; дакле Цезару заиста дати новац, Богу себе. У противном, шта ће бити Божје, ако је све Цезарево?“ [6]
Лав Толстој сматра да је ова изрека потпуно погрешно тумачена у смислу покорности Цезару, иако Исус не каже да му се треба покоравати:
| „ | На првом месту, нема ни говора о покорности, на другом месту, да је Христ признао обавезу плаћања данка, па тиме и покорности, он би рекао директно: „Да, то треба бити плаћено“, али он каже, „Дајте цару оно што је његово, то јест, новац, и дајте свој живот Богу“, и овим потоњим речима он не само да не охрабрује било какву покорност властима, већ, напротив, истиче да у свему што припада Богу није исправно покоравати се Цезару. [7] | ” |
Два домена власти: држава и црква[уреди | уреди извор]
Ова Исусова изрека је често тумачена у смислу да постоји два одвојена домена власти, царски (државни) и божји (црквени), и да је човек дужан да према сваком испуњава одређене обавезе. У том смислу је изрека тумачена да треба плаћати црквени порез, односно „дати Богу Божје“.
Прихватање последица сарадње са државом[уреди | уреди извор]
Неки виде причу као Исусово упозорење људима да ако сарађују са државом (на пример, користећи њено средство плаћања), постају везани за њу и онда морају сносити последице. Хенри Дејвид Торо пише у Грађанској непослушности:
| „ | Христ је одговорио Херодовцима у складу са њиховом ситуацијом. „Покажи ми порески новац“, рекао је; — и један од њих је извукао новчић из џепа; — Ако користите новац који има слику Цезара, и који је он учинио важећим и вредним, дакле, ако сте људи државе, и радо уживате предности Цезареве владе, онда му платите натраг нешто од његовог, када то захтева; „Дајте стога Цезару оно што је Цезарево и Богу оно што је Божије“ — остављајући их нимало мудријима него раније о томе које је које, јер они не желе да знају. | ” |
Менонит Дале Гласс-Хесс пише:
| „ | Моја перцепција овог инцидента је да Исус није одговорио на питање о моралности плаћања пореза Цезару, већ је то пребацио назад на људе да одлуче. Када Јевреји изваде денариус на Исусов захтев, они показују да већ имају посла са Цезаром по Цезаревим условима. Ја читам Исусову изјаву: „Дајте цару царево“ у значењу „Имате ли дуг у односу на Цезара? Онда га боље исплатите!“ Ти Јевреји су већ компромитовали себе. .... Ако ћемо играти Цезареве игре, онда је за очекивати да морамо платити задовољство њихових уживања. Али, ако смо одлучни да избегнемо те игре, онда би требало да смо у стању да избегнемо плаћање за њих. [8] | ” |
Мохандас Гандхи дели ову перспективу. Он пише:
| „ | Исус је избегао директно постављено питање јер је било замка. ... Зато је затражио да види новчић за порез. А онда им је рекао са поражавајућим презиром: „Како можете ви који саобраћате Цезаровим новцима и тиме примате оно што вам је корисно од Цезарове владавине одбити да плаћате порез?“ Исусова читава проповед и пракса указују непогрешиво на несарадњу, што нужно укључује неплаћање пореза. [9] | ” |
Хришћанско-анархистички отпор порезу[уреди | уреди извор]
Аммон Хеннацy је на суђењу за грађанску непослушност био замољен од судије да помири свој отпор порезу са Исусовим упутствима, на шта је он одговорио да је „Цезар узимао превише и да је неко морао да устане за Бога“. Другде, он интерпретира причу на следећи начин:
| „ | [Исус] је упитан да ли верује у плаћање пореза Цезару. У оне дане различити окрузи су имали различит новац и Јевреји су морали да промене свој новац у римски, па Исус тражио, не јеврејски новчић, већ новац којим се плаћао порез, рекавши: „Зашто ме искушавате?“ [10] | ” |
Анархистичка тумачења наглашавају да се човек треба ослободити материјалних везаности и да Цезар има права над новцем који је произвео, али не и над стварима које је створио Бог. Као што француски филозоф Јацqуес Еллул каже:
| „ | „Дајте цару царево...“ ни на који начин не дели власт у два домена ... Ознака на новцу је Цезарова; то је знак његове имовине. Стога дајте Цезару овај новац; његов је. То није питање легитимизовања пореза! То значи да Цезар, пошто је створио новац, његов је господар. То је све. Не заборавимо да је новац, за Исуса, у домену Мамона, сатанском домену! [11] | ” |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Марсхалл, I.Х. Госпел оф Луке: А Цомментарy он тхе Греек Теxт п. 735; Гросс, Давид (ед.) Wе Wон’т Паy!: А Таx Ресистанце Реадер ISBN 978-1-4348-9825-8. стр. 1-7.
- ^ Swartley, Willard M. The Christian and the Payment of Taxes Used For War 1980 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2006)
- ^ Неттервилле, Нед, Јесус оф Назаретх, Иллегал-Таx Протестер, Улстер Пресс
- ^ Броwн, Јохн Тхе лаw оф Цхрист респецтинг цивил обедиенце, еспециаллy ин тхе паyмент оф трибуте (Лондон: Wиллиам Балл, 1839) 3рд. ед, п. 182 “Соме интерпретерс хаве суппосед тхат тхесе wордс оф оур Лорд wере нот интендед то бе а реплy то тхе qуестион ат алл, анд тхат тхеy арц индеед, wхат ис ординарилy цаллед, а деxтероус го-бy — ан евасион оф а qуестион wхицх ит ис фелт нот то бе wисе ор сафе то ансwер.”
- ^ Броwн, Јохн Тхе лаw оф Цхрист респецтинг цивил обедиенце, еспециаллy ин тхе паyмент оф трибуте (Лондон: Wиллиам Балл, 1839) 3рд. ед, п. 183 “Ит ис ас иф оур Лорд хад саид, ‘Тхе цоммон цирцулатион оф Цаесар′с цоин амонг yоу, схоwс тхат yоу станд ин а цертаин релатион то хим ас yоур рулер. Перформ алл тхе дутиес wхицх аре дуе то хим ин тхат релатион’”
- ^ фром Тхе Wритингс оф Тертуллиан. вол. I, ед. бy Алеxандер Робертс анд Јамес Доналдсон (Единбургх: Т.&Т. Цларк, 1869) п. 164. [2]
- ^ фром Толстоy’с “Дрóзхзхин’с Лифе Анд Деатх,” ас фоунд ин . Wе Wон’т Паy!: А Таx Ресистанце Реадер. 2008. стр. 223. ИСБН 978-1-4348-9825-8.
- ^ ин Пеацхеy, Титус Силенце анд Цоураге: Инцоме Таxес, Wар анд Меннонитес 1940-1993 MCC Оццасионал Папер #18, Аугуст 1993, п. 29
- ^ оригиналлy фром Yоунг Индиа 27 Марцх 1930, ас фоунд ин Гросс, Давид (ед.) Wе Wон'т Паy!: А Таx Ресистанце Реадер (2008) ISBN 978-1-4348-9825-8
- ^ Хеннацy, Аммон Тхе Боок оф Аммон (5тх принтинг, Феб. 1970), п. 393-4
- ^ „Еллул, Јацqуес Анарцхисм анд Цхристианитy пп. 20” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 02. 2012. г. Приступљено 09. 04. 2011.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Wхат белонгс то Год? бy Марцус Борг, Белиефнет
- (језик: енглески) Рендер то Алл Wхат Ис Дуе Тхем: Wхат Еверy Цхристиан Неедс то Кноw абоут Хоноринг Цивил Аутхоритy анд Паyинг Таxес, Парт 2 бy Давид Г. Хагопиан — адванцинг тхе аргумент тхат Јесус цоммандед пеопле то паy таxес то тхеир де фацто рулерс
- (језик: енглески) Тхе Пицкет Лине: 16 Јан. '04 — А таx ресистер’с поинт-оф-виеw
- (језик: енглески) Јесус оф Назаретх, Иллегал-Таx Протестер бy Нед Неттервилле анд отхерс - А цомпрехенсиве аналyсис оф еверyтхинг Јесус саид ор дид релативе то таxес анд таx цоллецторс ас рецордед ин тхе цанон анд нон-цанон госпелс.