Самуило (пророк)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Самуило помазује краља Давида

Самуил или Шамуел (хеб. שמואל Šəmûʼēl - „онај који слуша Господа“) је био старозаветни пророк, последњи и најпознатији од судија и пророка Изриља (XI век п. н. е.). Живео је у тешко време када је јеврејски народ био поражен и поробљен од Филистејаца.

Позвао је народ на служење Господу и покајање. Подигао је дух и морал јеврејском народу, што је помогло да се ослободе Филистејског ропства и започну свеопшти и брз опоравак. Самуило је оснивач пророчке школе - врсте религијско-моралног братства или друштва, које је имало задатак да пробуди у људима дух патриотизма и шири просвећеност.

Мудро је владао као судија, до дубоке старости. Плашећи се безвлашћа после његове смрти тражили су да он постави краља, као што су га имали други народи.

Пророк Самуило их је упозорио на опасност од тираније, али пошто су јевреји били упорни поставио је првог краља Израиља Саула. Пошто је краљ Саул промашеним ратовима и виском наметима довео јеврејски народ у тежак положај, Самуило је био принуђен да помаже другог краља. То је био Краљ Давид.

Умро је у 88. години живота и сахрањен је у Рами. Његов живот је описан у првим поглављима Прве књиге царева. Њему се приписује компилација библијских Књига судија.


Спољашње везе[уреди]