Делхијски султанат

С Википедије, слободне енциклопедије

Делхијски султанат

перс. Chirag
1206–1526
Делхијски султанат је досегао свој зенит под турко-индијском Туглак династијом.[1]
Делхијски султанат је досегао свој зенит под турко-индијском Туглак династијом.[1]
Престоница
Заједнички језициперсијски (званични),[2] хиндустански (1451 надаље)[3]
Религија
сунизам
Владасултанат
султан 
• 1206–1210
Кутб ал-Дин Ајбак (први)
• 1517–1526
Ибрахим Лоди (задњи)
ЗаконодавствоКорпус од четрдесет
Историјска ерасредњи век
12. јун 1206
20. децембар 1305
21. април 1526
ВалутаТака
Данас деоБангладеш
Индија
Пакистан

Делхијски султанат (перс. دهلی سلطان, урд. دہلی سلطنت), било је исламско царство базирано у Делхију које се протезало преко великог дела Индијског потконтинента током 320 година (1206–1526).[5][6] Пет династија владало је Делхијским султанатом једна за другом: Мамлучка династија (1206–90), Халџиска династија (1290–1320), Туглак династија (1320–1414),[7] Сајидска династија (1414–51), и Лодијска династија (1451–1526). Султанат је познат по томе што је био један од ретких сила које су одбијале нападе Монгола (из Чагатајског каната),[8] што је проузроковало пад будизма у Источној Индији и Бенгалу,[9][10] и устоличење једне од неколико женских владара у исламској историји, Разија Султана, која је владала од 1236. до 1240. године.[11]

Кутб ал-Дин Ајбак, некадашњи туркијски мамлучки роб Мухамеда Горија, био је први султан Делхија, а његова Мамлучка династија освојила је велика подручја северне Индије. Након тога, династија Халџи је такође заузела већи део централне Индије, али ове династије нису успеле да покоре читав Индијски потконтинент. Султанат је достигао врхунац свог географског досега за време Туглак династије, заузимајући већи део Индијског потконтинента.[12] Након тога је уследило опадање услед хиндуистичких освајања, успостављања независности држава попут Виџајанагарског царства и Меваре, и нових муслиманских султаната, попут одвајања Бенгалског султаната.[13][14]

Током периода Делхијског султаната, дошло је до синтезе индијске и исламске цивилизације, и даље интеграције Индијског потконтинента с растућим светским системом и ширим међународним мрежама које се протежу у великим деловима Афро-Еуроазије, што је имало значајан утицај на индијску културу и друштво, као и шири свет.[15] Време њихове владавине обухватало је најраније облике индо-исламске архитектуре,[16][17] већу употребу механичких технологија,[18] повећање стопе раста индијског становништва и економије,[19] и појаву хинди-урду језика.[20] Делхијски султанат је такође био заслужан за одбијање потенцијално разорних инвазија Индије Монголског царства у 13. и 14. веку.[21] Делхијски Султанат је био одговоран за велико уништавање и скрнављење храмова на Индијском потконтиненту.[22] Године 1526. султанат је освојило и наследило Могулско царство.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Малик, Јамал (2008). Ислам ин Соутх Асиа: А Схорт Хисторy. Брилл Публисхерс. стр. 104. ИСБН 978-9004168596. 
  2. ^ „Арабиц анд Персиан Епиграпхицал Студиес - Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа”. Аси.ниц.ин. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2018. 
  3. ^ Алам, Музаффар (1998). „Тхе пурсуит оф Персиан: Лангуаге ин Мугхал Политицс”. Модерн Асиан Студиес. Цамбридге Университy Пресс. 32 (2): 317—349. дои:10.1017/с0026749x98002947. „Хиндави wас рецогнизед ас а семи-оффициал лангуаге бy тхе Сор Султанс (1540–1555) анд тхеир цханцеллерy ресцриптс боре трансцриптионс ин тхе Деванагари сцрипт оф тхе Персиан цонтентс. Тхе працтице ис саид то хаве беен интродуцед бy тхе Лодис (1451–1526). 
  4. ^ Јацксон, Петер (16. 10. 2003). Тхе Делхи Султанате: А Политицал анд Милитарy Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 28. ИСБН 978-0-521-54329-3. 
  5. ^ Делхи Султанате, Енцyцлопæдиа Британница
  6. ^ А. Сцхиммел, Ислам ин тхе Индиан Субцонтинент, Леиден, 1980
  7. ^ Сен, Саилендра (2013). А Теxтбоок оф Медиевал Индиан Хисторy. Примус Боокс. стр. 68—102. ИСБН 978-9-38060-734-4. 
  8. ^ Прадееп Баруа. Тхе Стате ат Wар ин Соутх Асиа. стр. 29—30. ИСБН 978-0803213449. 
  9. ^ Рандалл Цоллинс, Тхе Социологy оф Пхилосопхиес: А Глобал Тхеорy оф Интеллецтуал Цханге. Харвард Университy Пресс, 2000, пагес 184-185
  10. ^ Лоцкард, Цраиг (2007). Социетиес, Нетwоркс, анд Транситионс: Волуме I: А Глобал Хисторy. Университy оф Wисцонсин Пресс. стр. 364. ИСБН 978-0-618-38612-3. 
  11. ^ Боwеринг ет ал., Тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Исламиц Политицал Тхоугхт. ISBN 978-0691134840., Принцетон Университy Пресс
  12. ^ Муḥаммад ибн Тугхлуq Енцyцлопæдиа Британница
  13. ^ Херманн Кулке анд Диетмар Ротхермунд, А Хисторy оф Индиа, 3рд Едитион, Роутледге. 1998. ISBN 978-0-415-15482-6. стр. 187-190.
  14. ^ Винцент А Смитх, Тхе Оxфорд Хисторy оф Индиа: Фром тхе Еарлиест Тимес то тхе Енд оф 1911, стр. 217, на сајту Гугл књиге, Цхаптер 2, Оxфорд Университy Пресс
  15. ^ Асхер, C. Б.; Талбот, C (1. 1. 2008), Индиа Бефоре Еуропе (1ст изд.), Цамбридге Университy Пресс, стр. 50—52, ИСБН 978-0-521-51750-8 
  16. ^ А. Wелцх, "Арцхитецтурал Патронаге анд тхе Паст: Тхе Тугхлуq Султанс оф Индиа," Муqарнас 10, 1993, Брилл Публисхерс, пп. 311-322
  17. ^ Ј. А. Паге, Гуиде то тхе Qутб, Делхи, Цалцутта, 1927, паге 2-7
  18. ^ Пацеy, Арнолд (1991) [1990]. Тецхнологy ин Wорлд Цивилизатион: А Тхоусанд-Yеар Хисторy (Фирст МИТ Пресс папербацк изд.). Цамбридге МА: Тхе МИТ Пресс. стр. 26–29. 
  19. ^ Мадисон, Ангус (6. 12. 2007). Цонтоурс оф тхе wорлд ецономy, 1–2030 АД: ессаyс ин мацро-ецономиц хисторy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 379. ИСБН 978-0-19-922720-4. 
  20. ^ Броwн, Кеитх; Огилвие, Сарах (2008), Цонцисе Енцyцлопедиа оф Лангуагес оф тхе Wорлд, Елсевиер, ИСБН 978-0-08-087774-7, „... Апабхрамсха сеемед то бе ин а стате оф транситион фром Миддле Индо-Арyан то тхе Неw Индо-Арyан стаге. Соме елементс оф Хиндустани аппеар ... тхе дистинцт форм оф тхе лингуа франца Хиндустани аппеарс ин тхе wритингс оф Амир Кхусро (1253–1325), wхо цаллед ит Хиндwи ... 
  21. ^ Асхер, C. Б.; Талбот, C (1. 1. 2008), Индиа Бефоре Еуропе (1ст изд.), Цамбридге Университy Пресс, стр. 19, 50—51, ИСБН 978-0-521-51750-8 
  22. ^ Еатон, Рицхард (септембар 2000). „Темпле Десецратион анд Индо-Муслим Статес”. Јоурнал оф Исламиц Студиес. 11 (3): 283—319. дои:10.1093/јис/11.3.283. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]