Дом над водопадом

Координате: 39° 54′ 22″ Н 79° 28′ 5″ W / 39.90611° С; 79.46806° З / 39.90611; -79.46806
С Википедије, слободне енциклопедије

Kuća Kaufman
Невалидна дезигнација
Dom nad vodopadom на карти Pennsylvania
Dom nad vodopadom
Dom nad vodopadom на карти САД
Dom nad vodopadom
LokacijaMil Ran, Pensilvanija
Najbliži gradJuniontaun
Koordinate39° 54′ 22″ N 79° 28′ 5″ W / 39.90611° С; 79.46806° З / 39.90611; -79.46806
Izgrađeno1936–1939
ArhitektaFrenk Lojd Rajt
Arhitektonski stilModerna arhitektura
Posetaoko 135,000
NRHP реф. №74001781[1]
Значајни датуми
Упис у NRHP23. јул 1974[1]
Дезигн. НХЛ23. мај 1966[3]
Дезигн. ПХМЦ15. маy 1994[2]

Фаллингwатер, изворно Кућа Кауфман, је кућа коју је пројектовао амерички архитекта Френк Лојд Рајт 1935. године у руралном делу Пенсилваније (Мил Рун, Фајет округ), 69 км југозападно од Питсбурга.[4] Модеран дом, изграђен делом изнад водопада реке Бер Ран, је одмах по настанку проглашен Рајтовим најлепшим делом[5]. Већ 1966. године је проглашен за национални историјски споменик[6].

Након њеног завршетка, Тајм је назвао ово здање Рајтовим „најлепшим делом“[7] и оно је уврштено на Смитсонијанову „Животну листу од 28 места која треба видети пре него што се умре“.[8] Ова кућа је проглашена националним историјским обележјем 11. маја 1976. године.[9] Године 1991, чланови Америчког института архитеката прогласили су Кућу Кауфман за „најбоље дело америчке архитектуре свих времена“, а 2007. је заузела 29. место на листи америчке омиљене архитектуре према АИА.[10]

Кућа и још седам Рајтових конструкција уврштене су на светску баштину под насловом „Архитектура Франка Лојда Рајта 20. века“ 2019.[11]

Историја[уреди | уреди извор]

Дневни боравак с намјештајем који је такођер дизајнирао Ф. L. Wригхт
Тлоцрт другог ката куће
Прилаз улазу у Фаллингwатер

Породица богатих трговаца одећом, породица Кауфман, је поседовала комад шуме с неколико колиба код малог слапа на реци Бер Ран. Када су колибе почеле да пропадају, Едгар Ј. Кауфман је затражио од Ф. L. Рајта да му сагради летниковац са погледом на слапове. Након што је посетио локалитет, Рајт му је саветовао да будућа кућа буде изграђена преко слапова. Према речима самог архитекта Кауфманн:

У мојим мислима ваша кућа је већ попримила облик - потпуно у складу с Баховом музиком. ... Желим да живите са слапом, а не само да га гледате. Он би требало да буде део вашег живота.

— Кристина Хаберлик, 50 класика архитектуре 20. века, Герстенберг Верлаг, Хилдесхеим. 2001. ISBN 978-3-8067-2514-8.

Грађевина изграђена од 1935.-37. године је изненадила власника, али и целу архитектонску струку. Од тада, све до 1963. године, Fallingwater је служио као викендица породице Кауфман. Године 1964. је претворена у музеј који је до данас посетило више од 4 милиона заљубљеника у модерну архитектуру.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Fallingwater је покушај интеграције куће и предела, унутрашњег и спољног простора. Смештена је на шумовитом обронку, а њено чврсто језгро усправно је усађено у горњи део тог обронка да би држало равнотежу хоризонталним терасама које попут кракова излазе изнад слапа. Иако су хоризонтални облици својом беж бојом у контрасту с вертикалним облицима од камена и шумског окружења, они као да „израстају” из обронка[12]. Оба спрата имају стаклене зидове због погледа у природу, што је била водиља целог пројекта. У приземљу, издигнут на стубовима налази се главни део дневног боравка с кухињом, трпезаријом и терасама. Спаваће собе на другом спрату отварају се према терасама, док галерија чини мањи горњи спрат. Кровни прозори од стакла и бетона наткриљују један део дневног боравка, док висеће степениште води до воде.[13]

Резултат је дело интернационалног стила, до тада резервисаног за велике јавне грађевине, смештено у интимно окружење дивље природе. Кућа својим верикалама и хоризонталама и размештајем маса понавља каскаде слапова и савршено се уклапа у предео. Тако је у складу с органском архитектуром, идејом да архитектура треба да усклади људски животни простор с природом, Рајт применио конструкцију стубова с конзолама - хоризонталним истацима, између којих се увлаче („скривају”) стамбени простори, чиме се спољни простори поступно „уносе” у унутрашњи[14]. Надаље, Рајт је за зидове и камин користио камен пронађен на локалитету, а неке стене је укомпоновао у зидове, док друге штрче из подова. Стене на подовима су премазане воском, тако да изгледају као да стрше из реке чији се хук чује посвуда из куће. Премда река окружује кућу, она се може видети тек кад се изађе напоље, за шта је Рајт пројектовао степенице које воде директно од дневног боравка до воде.

Састав конзолних тераса/балкона, на којима почива фантастична визура Fallingwatera није била направљена за милионе посетилаца и 2002. године су предузети значајни радови како би се поправиле бројне пукотине у армираном бетону. Како је кућа изграђена изнад текуће воде, она има проблем и с плеснима.[15]

Завод за заштиту животне средине Западне Пенсилваније[уреди | уреди извор]

Конзола над водопадом.

Након очеве смрти 1955. године, Кауфман млађи је наследио Дом над водопадом, настављајући да га користи за одмор викендом до раних 1960-их. Све више забринут за очување Дома над водопадом и следећи очеве жеље, поверио је дом и приближно 1.500 хектара земље Заводу за заштиту животне средине Западне Пенсилваније у знак почасти својим родитељима.[16] Он је водио размишљања организације о администрацији, бризи и образовном програму Домаа над водопадом и био је чест посетилац након што су вођене туре почеле 1964. године. Кауфманов партнер, архитекта и дизајнер Паул Мајен, такође је допринео наслеђу Дома над водопадом дизајном центра за посетиоце, који је завршен 1981. године.[17] Кућа привлачи више од 160.000 посетилаца из целог света сваке године.[18][19]

Презервација[уреди | уреди извор]

Минијатурна реплика Дома над водопадом у МРРВ-у, у Карнегијев научни центар у Питсбургу

Дон над водопадом је показао знаке погоршања током протеклих 80 година углавном због излагања влази и сунчевој светлости. Тешки услови смрзавања и одмрзавања у југозападној Пенсилванији и инфилтрација воде такође су утицали на конструкцијске материјале.[20] Због ових услова периодично се врши темељно чишћење спољашњих камених зидова.

Шест купатила Дома над водопадом обложено је плочицама од плуте. Када се користе као подни материјал, плочице од плуте су ручно депилиране, дајући им сјајну завршну обраду која је допунила њихову природну способност да одбијају воду. Временом је плута почела да показује оштећења од воде, због чега је било неопходно да се врше честе поправке.[21]

Године 1995, Завод за заштиту животне средине Западне Пенсилваније наручио је студију структурног интегритета локације. Грађевински инжењери су анализирали кретање конзола током времена и спровели радарску анализу како би лоцирали и квантификовали арматуру. Подаци су доказали да је извођач радова заиста додао појачање у односу на Рајтов план; ипак, конзоле су још увек биле недовољно ојачане. Бетон и његова челична арматура били су близу граница лома. Ангажована је архитектонска фирма да реши проблем[22] почевши од постављања привремених носача 1997. године.[20][23]

Године 2002, конструкција је трајно поправљена накнадним затезањем. Подни блокови у дневној соби су појединачно означени и уклоњени. Блокови су спојени на бетонске конзолне греде и подне греде; челични каблови високе чврстоће су увучени кроз блокове и спољне бетонске зидове и затегнути. Подови и зидови су затим рестаурирани, остављајући унутрашњи и спољашњи изглед Дома над водом непромењеним. Данас конзоле имају довољан ослонац и отклон је престао.[24] Заштитна служба наставља да прати кретање у конзолама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Натионал Парк Сервице (2010-07-09). „Натионал Регистер Информатион Сyстем”. Натионал Регистер оф Хисториц Плацес. Натионал Парк Сервице. 
  2. ^ „ПХМЦ Хисторицал Маркерс”. Хисторицал Маркер Датабасе. Пеннсyлваниа Хисторицал & Мусеум Цоммиссион. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2013. 
  3. ^ „Фаллингwатер”. Натионал Хисториц Ландмарк суммарy листинг. Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала 24. 06. 2008. г. Приступљено 02. 07. 2008. 
  4. ^ „Фаллингwатер”. Wестерн Пеннсyлваниа Цонсерванцy. Приступљено 7. 9. 2021. 
  5. ^ Усониан Арцхитецх Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2008) чланак у часопису ТИМЕ од 17. 1. 1938. год. Преузето 8. 1. 2012.
  6. ^ Фаллингwатер Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2008) na službenim stranicama nacionalnih parkova SAD-a Preuzeto 8. siječnja 2012.
  7. ^ „Usonian Architect”. Time. 17. 1. 1938. Архивирано из оригинала 12. 3. 2008. г. Приступљено 27. 1. 2008. 
  8. ^ „The Smithsonian Life List”. Smithsonian. јануар 2008. Приступљено 19. 8. 2010. 
  9. ^ „NHLS Associated with Frank Lloyd Wright - National Historic Landmarks (U.S. National Park Service)”. 
  10. ^ „AIA 150” (PDF). NPR. 
  11. ^ „The 20th-Century Architecture of Frank Lloyd Wright”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 7. 7. 2019. 
  12. ^ Laurie Schneider Adams, A History of Western Art, Mc Graw Hill, New York, 2001., str. 481. ISBN 978-0-07-231717-6.
  13. ^ Велике архитектуре свијета, уредник Јохн Јулиус Норwицх, Марјан тисак, Сплит, 2005., стр. 255. ISBN 978-953-214-266-2.
  14. ^ Dr. Jadranka Damjanov, Likovna umjetnost 2., Školska knjiga, Zagreb, 2002., str. 309. ISBN 533-12-07-2.
  15. ^ Tyler Meek, Fallingwater: Restoration and Structural Reinforcement Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2018) Preuzeto 8. siječnja 2013.
  16. ^ „Edgar J. Kaufmann Charitable Fund | The Pittsburgh Foundation”. pittsburghfoundation.org. Приступљено 21. 12. 2017. 
  17. ^ „Behind Fallingwater: How Pa. became home to one of Frank Lloyd Wright's greatest works”. PennLive.com. Приступљено 21. 12. 2017. 
  18. ^ „Fallingwater Facts - Fallingwater”. Fallingwater. Приступљено 15. 12. 2017. 
  19. ^ „The Kaufmann Family - Fallingwater”. Fallingwater. Приступљено 15. 12. 2017. 
  20. ^ а б „Preservation History - Fallingwater”. Fallingwater. Приступљено 15. 12. 2017. 
  21. ^ „Preservation History - Fallingwater”. Fallingwater. Приступљено 21. 12. 2017. 
  22. ^ Saffron, Inga (September 8, 2002). "To keep Fallingwater from falling down". Philadelphia Inquirer Magazine. pp. 13-15.
  23. ^ Silman, Robert; Matteo, John (1. 7. 2001). „Repair and Retrofit: Is Falling Water Falling Down?” (PDF). Structure. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 20. 9. 2007. 
  24. ^ Meek, Tyler. „Fallingwater: Restoration and Structural Reinforcement”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2011.  July 9, 2012.

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дом над водопадом на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dom_nad_vodopadom&oldid=27675001”