Доњи Варош (Котор Варош)
Доњи Варош је, по старини, друго насеље – махала – у Котор-Варошу. Као и остали вароши у Региону, настао је уз мјесну тврђаву. Насеобина Варош развијала се уз Котор, који је од оснутка био столно мјесто породице Хрватинића.[1] [2] Према изворима из османлијске и аустроугарске владавине, Варош (укључујући и Доњи Варош) се деклинирао као именица мушког рода.[3][4]
Доњи Варош обухвата сјевероисточни дио некадашње улице Идриза Масле (данас Светозара Милетића), до потока Узломац (десна притока Врбање), укључујући и Варошку џамију (у данашњој улици Светозара Милетица) и некада култно састајалиште младежи и пензионера: кафе-бар и диско клуб "Кестен".
Доњи Варош се брже урбанизирао од насеља Котор, испод саме утврде, а до данас је развио и индустријску зону, посебно у технологији коже и производњи кожне галантерије, као и обуће, у КПРО Пролетер.
Педесетих и шездесетих година 20. стољећа, назив овог насеља се спајао са називом Котор – у Которварош.
Историја[уреди | уреди извор]
Џамија у Доњем Варошу отворена је 1938. године, на земљишту које је вакуфнамом поклонила породица Имамовић. Мухо Имамовић увакуфио је на дијелу свог посједа и харем џамије, укључујући и џематско мезарје. Српске (пара)војне и полицијске снаге срушиле су џамију до темеља, 1992.[5]Рушење је покушао спријечити Мухо Имамовић, који и дословно разнесен експозијом у току минирања.
У анархији која је настала током ослобађања Котор Вароша, 1945, убијено је 13 младића (узраста 13-18 година) из которварошких муслиманских имућних и образованих породица, међу којима су син Хафиза и хоџе Семиза и Касим-бег Алибеговић, син Мухарем-бега Алибеговића. За злочин су окривљени чланови породице Фазлић, који су касније деградирани.
Током рата у Босни и Херцеговини (1992-95.), Доњи Варош је задесила иста судбина као и остала несрпска насеља у долини Врбање. Војска Републике Српске, полицијске и паравојне снаге су порушили околна бошњачка села, особито она узводно уз Врбању до Крушева Брда, као и сва бошњачка села низводно до Бање Луке.[6][7][8][9][10]. Локално становништво је убијано, а главнина је протјерана.
Становништво[уреди | уреди извор]
Као посебна пописна јединица, Варош се први пута издваја 1931. године.
| Котор-Варош[11] | ||||||
| Насеље↓/Религија→ | Мухамедовци | Источно-православни | Римо-католици | Јевреји | Укупно | |
| Чепак | 10 | 15 | 236 | – | 261 | |
| Котор католички (Заграђе) |
– | 7 | 104 | – | 111 | |
| Котор турски | 184 | 5 | 20 | 209 | 418 | |
| Коториште | 6 | 42 | 201 | 1 | 250 | |
| Слатина на Врбањи | – | – | 69 | – | 69 | |
| Варош | 270 | 21 | 9 | – | 300 | |
| Укупно | 470 | 90 | 639 | 210 | 1409 | |
Познатије старосједилачке продице из Доњег Вароша су:
- Алибеговић,
- Бегановић.
- Чауш,
- Чаушевић,
- Хаџиселимовић,
- Хозић,
- Имамовић,
- Караселимовић,
- Мехмедовић,
- Мемишевић,
- Омеркадић,
- Селман,
- Спахић,
- Шугић,
- Заимовић
и друге
Такођер погледајте[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Самарџија С. (1983): Четрнаеста средњобосанска НОУ бригада. Скупштина општине Прњавор, Бања Лука.
- ^ Петрић Н. (2006): Сто педесет година моје породице – 1885-2005. Радничка штампа, Београд, ISBN 978-86-7073-113-4.
- ^ Радимскy V. (1892): Останци римских насеобина у Шипраги и Подбргју, за тим старобосански стећци у Шипраги и уз Врбању у Босни. Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, Година IV, Књига I: 75-80.
- ^ Крешевљаковић Х. (1950): Капетани и капетаније у Босни и Херцеговини. Годишњак Историјског друштва Босне и Херцеговине, Год. II: 89-141, Сарајево.
- ^ Исламска заједница у Босни и Херцеговини - Почетна
- ^ Гутман Р. (1993): А wитнесс то геноциде: Тхе 1993 Пулитзер Призе-Wиннинг Диспатцхес он тхе "Етхниц Цлеансинг" оф Босниа. Мацмиллан Публисхинг Цомпанy, Инц., Неw Yорк, ISBN 978-0-02-032995-4.
- ^ Беч Ј. (1997): Пуцање душе. Самиздат Б92, Београд, ISBN 978-86-7208-010-0.
- ^ Ивица Гргиц. „Лијепа Наша Домовина Хрватска - - Котор Варос - богр001”. лијепанасадомовинахрватска.цом. Архивирано из оригинала 26. 12. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2015.
- ^ „Лијепа Наша Домовина Хрватска - - Котор Варош - кв018”. лијепанасадомовинахрватска.цом. Архивирано из оригинала 26. 12. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2015.
- ^ Фена, Агенција (2013): Обиљежавање 21. годишњице страдања Бошњака у Котор-Вароши – Још се тражи 277 особа. Аваз, 03. 11. 2013.
- ^ Земаљска влада Босне и Херцеговине, ур. (1912). Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910. Сарајево.