Православље

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Део серијала чланака Хришћанство

Оснивање Исус Христос · Апостоли Црква · Јеванђеље Историја Рано хришћанство · Сабори Велики раскол · Крсташки ратови Реформација · Екуменизам Традиције Православље · Католицизам Протестантизам Теологија Света Тројица (Отац, Син, Свети дух) Стварање · Грех · Суд · Анђео Спасење · Васкрсење · Царство Упражњавање Пост · Молитва · Свете тајне Библија Стари завет · Нови завет Књиге · Канон · Апокриф

Портал:Хришћанство

Православље (грч. ὀρθοδοξία — правилно учење, правилно слављење) је друга највећа хришћанска вјероисповијест на планети. Настало је у 1. вијеку, утврђено на седам васељенских сабора, а под данашњим именом се води од 11. вијека.

Данашње православље је настало као резултат Великог раскола (1054) између Цариградске и Римске патријаршије. Источна хришћанска црква је наставила да поштује правила апостола и светих отаца утврђених на седам васељенских сабора и носи назив Православна црква, док је западна хришћанска црква унијела извјесне промјене у ова правила и данас носи назив Католичка црква.

Православна црква

За више информација погледајте чланак Православна црква

Православна црква се састоји из помјесних цркава — аутокефалних и аутономних.

Аутокефална црква је самостална помјесна црква, административно и канонски потпуно независна од других помјесних цркава. Аутономна црква је зависна помјесна црква, има територијалну и административну независност, али се налази у саставу неке аутокефалне цркве.

Све оне се налазе у јединственом канонском заједништву.

Распрострањеност

Православље у свијету

Православље је други по бројности огранак хришћанства, одмах након католицизма. Процјењује се да има укупно око 300 милиона православних вјерника у цијелом свијету.

Православље је традиционално распрострањено на Балкану — међу Србима, Грцима, Црногорцима, Бугарима, Македонцима, Румунима и дијелу Албанаца. У источној Европи је распрострањено највише међу источнословенским народима (Русима, Украјинцима и Белорусима), а такође и међу Молдавцима, Гагаузима, Грузинима, Абхазима и Осетима. Поред Руса, православље је заступљено и код других народа који живе у Русији.

У савременом свијету, у земље с већинским православном становништвом могу се убројати:

• Србија (84%);
• Црна Гора (74%);
• Македонија (65%);
• Грчка (98%);
• Бугарска (83%);
• Румунија (87%);
• Русија (80%),
• Белорусија (85%),
• Украјина (80%),
• Грузија (89%);
• Молдавија (98%);
• Кипар (80%);

Православље је у већем броју заступљено и у Босни и Херцеговини (36%) и Казахстану (40%). Осим тога, заступљено је још и у Финској, Естонији (14%), Летонији (9%), Литванији (4%), Киргистану и Албанији (25%). Православни верници такође чине већину становништва у фактички независним међународно непризнатим државама Абхазији, Јужној Осетији и Придњестровљу.

У оквиру Босне и Херцеговине православни верници чине већину становника Републике Српске и највећи део становника Дистрикта Брчко, док у Казахстану православни верници чине већину у областима Костанај и Северни Кахазстан.

Мање групе православних вјерника живе у Пољској, Словачкој, Мађарској, Турској и Азербејџану.

Православнима се још називају и древноисточне цркве, које исповиједају догмате само прва три васељенска сабора. Верници ових цркава чине већину становништва у следећим државама:

• Јерменија (95%);
• Етиопија (52%);
• Еритреја (54%).

Верници древноисточних цркви такође чине већину становништва у фактички независној међународно непризнатој држави Нагорно-Карабах.

Учење

Свети оци Првог васељенског сабора са Символом вере

Символ вјере

За више информација погледајте чланак Никејско-цариградски симбол вере

Основна учења Православне цркве су изнијета у Никејско-цариградском симболу вјере који је усвојен на васељенским саборима у првим вјековима хришћанства. Они су били обавезујући за цијелу Цркву, све до Великог раскола (1054).

Вјерујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих вијекова; Свјетлост од Свјетлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;

И Који је распет за нас у вријеме Понтија Пилата, и страдао и био погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се вазнео на небеса и сједи са десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповиједам једно Крштење за опроштење гријехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућега вијека.

Амин.

Свете тајне

За више информација погледајте чланак Свете тајне

Свете тајне су хришћански обреди, и у православљу то су:

• крштење;
• миропомазање;
• покајање;
• причешће;
• брак;
• јелеосвећење и
• свештенство.

Света тајна, свака за себе, ставља печат на заједницу Бога и човјека. Свете тајне крштење, помазање и свештенство се не могу поновити, док се остале тајне понављају.

Хришћански живот

Православна верница у Кијевско-печерској лаври. Жене за време посете цркви (манастиру) главу покрију марамом.

Паљење свеће, један од симбола православља.

Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост, молитва, литургија и причешће. И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство небеско.

Значајна одлика Цркве јесу свеци који су својим животом и делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечни и Царство небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике и многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и после смрти чинили чуда преко својих нетрулежних моштију.

Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква — вјерници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.

Најзначајније дјело на којем се заснива литургија јесте Библија које чини Стари и Нови завјет, као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завјет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.

Свештенство

Свештеници, односно припадници клера, могу бити само мушкарци. Постоје двије врсте свештенства: бијело (храмовни свештеници) и црно свештенство (монаштво). Свештенство се дијели у три степена: ђаконски, презвитерски и епископски.

Епископ може да врши све свете тајне осим да поставља другог епископа, за то су потребна два или три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника — он је на неки начин помоћник свештенику.

Целибат је обавезан само за монаштво, укључујући и епископат.

Види још

• Православна црква
• Јерархија Православне цркве

Спољашње везе

• Српска православна црква
• Каталог православних ресурса на интернету
• Светосавље
• Православна презентација Верујем
• Хуманитарно удружење
• Православље на мрежи
• Православни календар