Пређи на садржај

Еластографија бубрега

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Мануелна компресиона еластографија

Еластографија бубрега је брза и неинвазивна дијагностичка метода за мерење прогресије бубрежне интерстиције, болести алографта због интерстицијалне фиброзе и тубуларне атрофије, која доводи до отказивања бубрежног трансплантата. Еластографија је временон постала техника која ће додати нове дијагностичке информације клиничкој пракси, водити одлуке о третману и пратити болесника, као и надгледати промене крутости везане за патолошке промене.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Открићем еластографија ударног таласа јавила се нова дијагностичка могућност за бољу процену чврстине паренхимних органа, у ово случају чврстина бубрега, Њом је створена могућност да се селективно узоркује кортекс (кора) или медула (средишњи део) бубрега, уз елиминацију периреналног ткива и бубрежних синус, и избегавање и употребу спољне компресије.[2] Међутим, метода има и одређена ограничења јер на мерења овом методом утичу анизотропија и васкуларни притисак околних органа. Такође чврстина бубрежног ткива не показује значајну корелацију са, параметрима функције бубрега, као што је серумски креатинин, брзина гломеруларне филтрације и крвни притисак.[3] Међутим, пацијенти са повећаним серумским креатинином показали су статистички значајно већу крутост бубрежног ткива у поређењу са стабилним пацијентима.[4]

Kako hronična bubrežna insuficijencija napreduje, bubrežna fibroza se uvećava, i posledično dovodi do povećanja elastografskih vrednosti. {{citiranje|Postoji značajna korelacija između Jungovog modula kortikalne izmenjenosti parenhima bubrežnog alografta senzorskom elastografijom i kortikularne fibroze nađene na biopsiji. Ipak, poremećena funkcija bubrega ili intersticijska fibroza imaju ograničen uticaj na čvrstinu bubrežnog tkiva, pošto većina bubrežnih bolesti pogađa nekoliko segmenata bubrežnog tkiva, a intersticijska fibroza je samo jedan faktor koji doprinosi pogoršanju bubrežne funkcije.[5][6]

Како ангиомиолипом и карцином бубрежних ћелија (РЦЦ) представљају најчешће бенигне и малигне туморе бубрега, тачна диференцијација између ове две лезије је од суштинског значаја. То се данас постиже еластографијом у реалном времену која диференцира ангиомиолипом од карцинома бубрежних ћелија.

Елестографски подтипови

Код еластограма описана су четири еластографска подтипа:[7]

  • Тип 1 — потпуно мекана лезија (мешавина зелене, жуте и црвене без доказа крутости).
  • Тип 2 — претежно мекана лезија (неке области крутости кодиране су плавом бојом)
  • Тип 3 — претежно крута лезија (меких подручја, али су у преко 50% присутна крута подручја, означена плавом бојом)
  • Тип 4 — потпуно крута - чврста лезија са мало напрезања или без икакве еластичности. {{цитирање|Типови 3 и 4 су чешћи у РЦЦ. Разликовање бенигне бубрежне лезије од малигних тумора бубрега у неким студијама показало је сензитивност и специфичност од 88% и 94%.[8][9][10]

Значај еластографије бубрега[уреди | уреди извор]

Еластографија је дијагностичка техника засноване на сложеним физичким интеракцијама. Њене карактеристике су:

  • лака метода за извођење,
  • клинички корисна метода, која се поред јетре током ултразвучног прегледа трбуха може применити и у проучавању слезине, панкреаса и бубрега.
  • боља је за карактеризацију ткива, него за откривање патологије.

Ограничења[уреди | уреди извор]

У примени еластографије за неке органе, као што је бубрег, постоје и нека ограничења, која произилазе из могућности експлорације органа и унутрашње сложености паренхима. Зато је изузето битно на глобалном или локалном нивоу, одредити водиче и препоруке за клиничку примену еластографије бубрега, онако како је то већ учињено за неке друге органе.[11][12]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Корсмо, M. Ј.; Ебрахими, Б.; Еирин, А.; Wооллард, Ј. Р.; Криер, Ј. D.; Цране, Ј. А.; Wарнер, L.; Гласер, К.; Гримм, Р.; Ехман, Р. L.; Лерман, L. О. (2013). „Магнетиц ресонанце еластограпхy нонинвасивелy детецтс ин виво ренал медулларy фибросис сецондарy то сwине ренал артерy стеносис”. Инвест Радиол. 48 (2): 61—8. ПМЦ 3694773 Слободан приступ. ПМИД 23262789. дои:10.1097/РЛИ.0б013е31827а4990. .
  2. ^ Барр, Р. Г. (2012). „Сонограпхиц бреаст еластограпхy: А пример”. Ј Ултрасоунд Мед. 31 (5): 773—83. ПМИД 22535725. С2ЦИД 927471. дои:10.7863/јум.2012.31.5.773. .
  3. ^ Боб Ф, Бота С, Спореа I, Сирли Р, Петрица L, Сцхиллер А. Киднеy Схеар Wаве Спеед Валуес ин Субјецтс wитх анд wитхоут Ренал Патхологy анд Интер-Оператор Репродуцибилитy оф Ацоустиц Радиатион Форце Импулсе Еластограпхy (АРФИ) - Прелиминарy Ресултс. Плос Оне. 2014; 9(11): е113761
  4. ^ Грениер Н, Генниссон ЈЛ, Цорнелис Ф, Ле Брас Y, Цоузи L. Ренал ултрасоунд еластограпхy. Диагностиц анд Интервентионал Имагинг 2013; 94: 545—550.
  5. ^ Цоррелатион Аналyсис оф Ренал Ултрасоунд Еластограпхy анд Цлиницал анд Патхологицал Цхангес ин Патиентс wитх Цхрониц Киднеy Дисеасе Лининг Цлиницал Непхрологy. 87: 293—300. 2017.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  6. ^ C. Бруно, С. Миннити, Г. Цалиари, Р. Поззи Муцелли Тиссуе страин имагинг: wхат wе до анд wхат wе дон'т кноw. ЕЦР 2013; Едуцатионал Еxхибит
  7. ^ Грениер Н, Генниссон ЈЛ, Цорнелис Ф,; et al. (2013). „Renal ultrasound elastography.”. Diagn Interv Imaging. 94 (5): 545—50. PMID 23567180. doi:10.1016/j.diii.2013.02.003. .
  8. ^ Ozkan, F.; Yavuz, Y. C.; Inci, M. F.; Altunoluk, B.; Ozcan, N.; Yuksel, M.; Sayarlioglu, H.; Dogan, E. (2013). „Interobserver variability of ultrasound elastography in transplant kidneys: correlations with clinical-Doppler parameters”. Ultrasound Med Biol. 39 (1): 4—9. PMID 23103325. doi:10.1016/j.ultrasmedbio.2012.09.013. .
  9. ^ Tan S, Ozcan MF, Tezcan F, et al. Real-time elastography for distinguishing angiomyolipoma from renal cell carcinoma: preliminary observations. AJR Am J Roentgenol 2013;200:W369–75.
  10. ^ Keskin, Suat; Güven, Selçuk; Keskin, Zeynep; Özbiner, Hüseyin; Kerimoğlu, Ülkü; Yeşildağ, Ahmet (2015). „Strain elastography in the characterization of renal cell carcinoma and angiomyolipoma”. Canadian Urological Association Journal = Journal de l'Association des Urologues du Canada. 9 (1–2): e67—71. ISSN 1911-6470. PMC 4336040 Слободан приступ. PMID 25737764. doi:10.5489/cuaj.2349. 
  11. ^ Colombo S, Buonocore M, Del Poggio A et al. Head-to-head comparison of transient elastography (TE), real-time tissue elastography (RTE), and acoustic radiation force impulse (ARFI) imaging in the diagnosis of liver fibrosis. J Gastroenterol. 47 (4): 461—9. 2012.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  12. ^ EFSUMB Guidelines and Recommendations on the Clinical Use of Liver Ultrasound Elastography, Update 2017 (Long Version) Dietrich CF et al. EFSUMB Guidelines and…DOI http://dx.doi.org/10.1055/s-0043-103952 Публисхед онлине: 2017 |Ултрасцхалл ин Мед.

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Elastografija bubrega na Vikimedijinoj ostavi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elastografija_bubrega&oldid=27448529”