Фактор лиценцирања

С Википедије, слободне енциклопедије

Фактор лиценцирања је протеин или комплекс протеина који омогућава месту почетка репликације да почне ДНК репликацију. Сматра се да се ови протеини првенствено јављају у ћелијама еукариота, пошто прокариоти користе једноставније системе за иницијацију репликације.[1]

Функција фактора лиценцирања[уреди | уреди извор]

Места почетка репликације представљају почетне локације ДНК репликације и стога њихова иницијација мора да буде регулисана, да би се одржао коректни кариотип ћелије. Иницијације места почетка су неопходне само једном по ћелијском циклусу. Ово запажање је довело до постулисања фактора лиценцирања. Кад места почетка не би била пажљиво регулисана могло би до дође до формирања вишеструких копија делова ДНК. То би могло да нанесе штету ћелијама, као и целокупном организму.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхонг ЈП, Блоw ЈЈ (1996). „ДНА реплицатион лиценсинг фацтор”. Прог Целл Цyцле Рес. 2: 83—90. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]