RNASEH2A
| Ribonukleaza H2, podjedinica A | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Доступне структуре | |||||||||||
| 3P56, 3PUF | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | RNASEH2A; AGS4; JUNB; RNASEHI; RNHIA; RNHL | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 606034 MGI: 1916974 HomoloGene: 4664 GeneCards: RNASEH2A Gene | ||||||||||
| ЕЦ број | 3.1.26.4 | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 10535 | 69724 | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000104889 | ENSMUSG00000052926 | |||||||||
| UниПрот | O75792 | Q9CWY8 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_006397 | NM_027187 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_006388 | NP_081463 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Chr 19: 12.92 - 12.92 Mb |
Chr 8: 84.96 - 84.97 Mb | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Подјединице А рибонуклеазе H2, такође позната као подјединица А RNaze H2, је ензим који је код људи кодиран RNASEH2A геном[1].
Функција[уреди | уреди извор]
Протеин кодиран овим геном је компонента хетеротримерне рибонуклеазе Х типа II (RNAseH2). RNAseH2 је главни извор рибонуклеазне Х активности у ћелијама сисара. Она ендонуклеолитички пресеца рибонуклеотид е Сматра се да уклања Оказакијев фрагмент РНК прајмера током синтезе заостајућег ланца ДНК и да исеца појединачне рибонуклеотиди из ДНК-ДНК дуплекса[1].
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Crow YJ; Leitch A; Hayward BE; et al. (2006). „Mutations in genes encoding ribonuclease H2 subunits cause Aicardi-Goutières syndrome and mimic congenital viral brain infection.”. Nat. Genet. 38 (8): 910—6. PMID 16845400. doi:10.1038/ng1842.
- Chon H; Vassilev A; DePamphilis ML; et al. (2009). „Contributions of the two accessory subunits, RNASEH2B and RNASEH2C, to the activity and properties of the human RNase H2 complex”. Nucleic Acids Res. 37 (1): 96—110. PMC 2615623
. PMID 19015152. doi:10.1093/nar/gkn913. - Flanagan JM; Funes JM; Henderson S; et al. (2009). „Genomics screen in transformed stem cells reveals RNASEH2A, PPAP2C, and ADARB1 as putative anticancer drug targets”. Mol. Cancer Ther. 8 (1): 249—60. PMID 19139135. doi:10.1158/1535-7163.MCT-08-0636.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Bonaldo MF, Lennon G, Soares MB (1996). „Normalization and subtraction: two approaches to facilitate gene discovery”. Genome Res. 6 (9): 791—806. PMID 8889548. doi:10.1101/gr.6.9.791.
- Rice G; Patrick T; Parmar R; et al. (2007). „Clinical and Molecular Phenotype of Aicardi-Goutières Syndrome”. Am. J. Hum. Genet. 81 (4): 713—25. PMC 2227922 . PMID 17846997. doi:10.1086/521373.
- Frank P; Braunshofer-Reiter C; Wintersberger U; et al. (1998). „Cloning of the cDNA encoding the large subunit of human RNase HI, a homologue of the prokaryotic RNase HII”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (22): 12872—7. PMC 23637 . PMID 9789007. doi:10.1073/pnas.95.22.12872.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2002). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Ganesh SK; Zakai NA; van Rooij FJ; et al. (2009). „Multiple loci influence erythrocyte phenotypes in the CHARGE Consortium”. Nat. Genet. 41 (11): 1191—8. PMC 2778265 . PMID 19862010. doi:10.1038/ng.466.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- GeneReviews/NCBI/NIH/UW entry on Aicardi-Goutières Syndrome
- OMIM entries on Aicardi-Goutieres syndrome