Фернандел

С Википедије, слободне енциклопедије

Фернандел
Фернандел (лево) и Тото у Тхе Лаw Ис тхе Лаw (1958)
Фернандел (лево) и Тото у The Law Is the Law (1958)
Име по рођењуFernand Joseph Désiré Contandin
Друга именаФернанд Жосеф Десире Контандин
Датум рођења(1903-05-08)8. мај 1903.
Место рођењаМарсељ
 Француска
Датум смрти26. фебруар 1971.(1971-02-26) (67 год.)
Место смртиПариз
 Француска
Узрок смртирак плућа
ПребивалиштеФранцуска
Држављанствофранцуско
Занимањеглумац и певач

Фернанд Жосеф Десире Контандин (франц. Fernand Joseph Désiré Contandin, Марсељ, 8. мај 1903Париз, 26. фебруар 1971) био је француски филмски глумац,[1] познат као један од најпопуларнијих филмских комичара средине 20. века.

Са својим оцем, глумцем, наступа у позоришту од малих ногу. Касније ради као лучки радник, продавац, а неко време је био и банковни чиновник. Праву забављачку каријеру започиње у Паризу, где врло брзо постаје популаран. На почетку каријере учествовао је у извођењима оперета и кафе-концерата. Својом изражајном и особеном физиономијом, смислом да гротескно прикаже ликове, али да их драмски обликује, привукао је ауторе и публику. Многи комерцијални аутори писали су сценарије искључиво за њега. Први се пут појављује на филму 1930. године у филму „Црно и бело”, а глумио је у више од 130 филмова од којих су најпознатији „Позивница за плес”, „Бонифације месечар”, „Црвена крчма” и „Дон Камило”.

Његово уметничко име потиче од његовог брака са Хенријетом Манс, ссстром његовог најбољег пријатеља и честог филмског сарадника Жана Манса. Толико је био пажљив према својој жени да га је његова пуница забавно назвала Fernand d'elle („Фернанд од ње”).[2][3]

Породица[уреди | уреди извор]

Фернандел је имао две ћерке, Жозет (1926) и Жанин (1930), и сина Франка (1935). Његов син, познат као Франк Фернандел, постао је глумац и певач. Франк је глумио заједно са својим оцем у два филма, Жил Гранжовом L'Âge ingrat и Жорж Бјанчовом En avant la musique.[4]

Изабрана филмографија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога Режисер
1931 On purge bébé[5][6] Хораце Труцхет Жан Реноар
The Darling of Paris[7] Фицелле Аугусто Генина
1932 Fun in the Barracks[8] Вандерагуе Маурице Тоурнеур
1934 Angèle Сатурнин Марсел Пањол
1937 Harvest Урбаин Гéдéмус Марсел Пањол
1938 Ernest the Rebel Ернест Пиц Цхристиан-Јаqуе
Hercule Херцуле Маффре Алеxандер Есwаy
1939 Berlingot and Company Франсоа Фернанд Риверс
Fric-Frac Марсел Цлауде Аутант-Лара и Маурице Лехманн
1940 La Fille du Puisatier Фéлипе Рамберт Марсел Пањол
1943 Adrien Адриен Моулинет Фернандел
1945 Nais Тоине Раyмонд Лебоурсиер
1951 Boniface somnambule Виктор Бонифатије Маурице Лабро
1951 The Red Inn Монах Цлауде Аутант-Лара
1951 I'm in the Revue "Фернанд, сликар" Марио Солдати
1951 Le Petit Monde de Don Camillo Дон Камило Јулиен Дувивиер
1952 Забрањено воће Доцтор Цхарлес Пеллегрин Хенри Вернеуил
The Return of Don Camillo Дон Цамилло Јулиен Дувивиер
1953 Mam'zelle Nitouche[9] Цéлестин Флоридор Yвес Аллéгрет
1954 The Sheep Has Five Legs[10][11] Алаин/Дéсирé/Éтиенне/Бернард/Цхарлес/Éдоуард (њихов отац) Хенри Вернеуил
1956 Пут око света за 80 дана[12][13][14][15] камео улога као кочијаш у Паризу Мајкл Андерсон
Honoré de Marseille Хонорé Маурице Рéгамеy
The Man in the Raincoat[16] Алберт Цонстантин Јулиен Дувивиер
The Virtuous Bigamist[17] Паул Вердиер Марио Солдати
1958 Парис Холидаy[18][19][20][21] Фернyдел Герд Осwалд
Тхе Лаw Ис тхе Лаw[22] Фердинанд Пасторелли Цхристиан-Јаqуе
Лифе Тогетхер[23][24][25] Марцел Габоуфигуе (Маргуерите'с хусбанд) Цлéмент Духоур
Тхе Лорд'с Винеyард[26] Хенри Лéвриер Јеан Боyер
1959 La Vache et le Prisonnier[27][28][29] Цхарлес Баиллy Хенри Вернеуил
1961 The Last Judgement удовац Виторио де Сика
1962 Le Diable et les Dix Commandements[30][31][32] Отац Гилберт Јулиен Дувивиер
1963 La Cuisine au beurre [fr] Фернанд Јоувин Гиллес Грангиер
1964 Релаx Дарлинг[33] Франçоис Фаустин Јеан Боyер
Тхат Тендер Аге[34][35] Адолпхе Лартигуе Гиллес Грангиер
1965 Don Camillo in Moscow[36] Дон Цамилло Луиги Цоменцини
1966 Yоур Монеy ор Yоур Лифе[37] Цхарлес Мигуе Јеан-Пиерре Моцкy

Изабрана дискографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Le borgate”. www.comune.perosaargentina.to.it/ (na jeziku: италијански). Comune di Perosa Argentina. 28. 12. 2009. Pristupljeno 11. 6. 2015. 
  2. ^ Fernandel 1903–1971 (biography) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2014). French Film Guide.
  3. ^ Oscherwitz, Dayna; Higgins, MaryEllen (2009). The A to Z of French Cinema. Scarecrow Press. str. 162. ISBN 978-0-8108-7038-3. 
  4. ^ „Décès de Franck Fernandel : Une vie dans l'ombre gigantesque de son père...” (na jeziku: French). Purepeople. 8. 6. 2011. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  5. ^ Kristin Thompson and David Bordwell, Film History: An Introduction.
  6. ^ On purge bébé
  7. ^ Higbee, Will & Leahy, Sarah. Studies in French Cinema: UK Perspectives, 1985-2010. Intellect Books, 2011.
  8. ^ Waldman, Harry. Maurice Tourneur: The Life and Films. McFarland, 2008.
  9. ^ Jean-Charles Sabria (1987). „Cinéma français les années 50 : les longs métrages réalisés de 1950 à 1959”. Éd. du Centre Pompidou. стр. 1952. 
  10. ^ „Winners of the Golden Leopard”. Locarno. Архивирано из оригинала 19. 7. 2009. г. Приступљено 2012-08-12. 
  11. ^ Erickson, Hal. „Le Mouton à Cinq Pattes”. Allmovie. Приступљено 2009-07-16. 
  12. ^ „Around the World in 80 Days (1956)”. Box Office Mojo. IMDB. Приступљено 2. 3. 2013. 
  13. ^ Wolfe, Jennifer (2016-01-06). „'Yellow Submarine' Animation Director Robert Balser Passes at 88”. Animation World Network. Приступљено 2016-02-01. 
  14. ^ Award Wins and Nominations for Around the World in 80 Days. IMDb. Retrieved March 2, 2013.
  15. ^ Dirks, Tim. „A Trip to The Moon”. Filmsite.org. Архивирано из оригинала 17. 1. 2007. г. Приступљено 8. 1. 2007. 
  16. ^ Crowther, Bosley (1958-07-15). „Screen: Grisly Comedy; Man in the Raincoat' Stars Fernandel”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-17. 
  17. ^ Roberto Chiti; Roberto Poppi; Enrico Lancia (1996). Dizionario del cinema italiano: I film. Gremese, 1991. ISBN 8876055487. 
  18. ^ TCM Full synopsis
  19. ^ Erickson, Hal Plot synopsis
  20. ^ Crawford, Rod Plot summary (IMDB)
  21. ^ TCM Notes
  22. ^ „IMDB.com: Awards for The Law Is the Law”. imdb.com. Приступљено 2. 1. 2010. 
  23. ^ „Box Office Figures for Jean Marais films”. Box Office Story. 
  24. ^ Harding, стр. 203
  25. ^ La Vie à deux (1958) at the Films de France
  26. ^ Goble, Alan. The Complete Index to Literary Sources in Film. Walter de Gruyter, 1999.
  27. ^ „1959 French box office”. Box Office Story. Приступљено 28. 8. 2016. 
  28. ^ „La Vache et le Prisonnier”. Youtube.com. Приступљено 16. 3. 2018. 
  29. ^ Télérama.fr, Приступљено 16. 3. 2018 
  30. ^ Bosley Crowther (15. 10. 1963). „Le Diable et les Dix Commandements”. The New York Times. 
  31. ^ „Le Diable et les dix commandements (1962) - JPBox-Office”. www.jpbox-office.com. Приступљено 22. 3. 2020. 
  32. ^ The American Film Institute Catalog of Motion Pictures Produced in the United States. Part 2. University of California Press. 1997. стр. 251. ISBN 0-520-20970-2. 
  33. ^ Quinlan, David. Quinlan's Illustrated Directory of Film Stars. Batsford, 1996.
  34. ^ Harriss, Joseph. Jean Gabin: The Actor Who Was France. McFarland, 2018.
  35. ^ Oscherwitz, Dayna & Higgins, MaryEllen . The A to Z of French Cinema. Scarecrow Press, 2009.
  36. ^ „Don Camillo in Moscow (1965) - IMDb”. 
  37. ^ James Monaco. The Encyclopedia of Film. Perigee Books, 1991.
  38. ^ а б Institut national de la langue française (France) (1995). Histoire de la langue française. CNRS. ISBN 978-2-271-05387-9. 
  39. ^ Барт Лоо (5. 9. 2017). Шансон как необходимый компонент истории Франции. «ИД «Флюид». стр. 197—. ISBN 978-5-04-054037-2. 
  40. ^ „Biographie de Fernandel”. Universal Music France. Приступљено 2017-12-12. 
  41. ^ „Phi-Phi is back !”. Le Figaro. 2010-12-14. Приступљено 2017-12-12. 
  42. ^ Барт Лоо (5. 9. 2017). Шансон как необходимый компонент истории Франции. «ИД «Флюид». ISBN 978-5-04-054037-2. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]