8. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
8. мај (08.05) је 128. дан у години по грегоријанском календару (129. у преступној години). До краја године има још 237 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 8. мај
- 1429. — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.
- 1783. — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу "Искусни подрумар", прву књигу о производњи вина на српском језику.
- 1794. — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.
- 1815. — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.
- 1852. — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.
- 1894. — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.
- 1900. — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.
- 1902. — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
- 1921. — У Шведској је укинута смртна казна.
- 1949. — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. Формирана је привремена влада на челу са Конрадом Аденауером.
- 1970. — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.
- 1973. — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.
- 1980. — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.
- 1984. — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
- 1992. — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.
- 1994. — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.
- 1999. —
- У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.
- Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.
- 2001. —
- СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку.
- Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.
- 2003. —
- У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).
- Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.
- 2007. — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.
Рођења[уреди]
- 1828. — Анри Динан, оснивач Црвеног крста (1863) и добитник прве Нобелове награде за мир 1901.(† 1910.)
- 1859. — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. († 1925.)
- 1884. — Хари Труман, амерички државник. († 1972).
- 1898. — Алојзије Степинац, хрватски надбискуп. († 1960).
- 1916. — Жоао Авеланж је свестрани бразилски спортиста, такмичар на Олимпијским играма у два спорта, представник Бразила у МОК-у и дугогодишњи председник ФИФА
- 1937. — Драгомир Чумић, српски глумац.
- 1946. — Боро Стјепановић, српски глумац.
- 1975. — Енрике Иглесијас, шпански поп певач и текстописац.
Смрти[уреди]
- 1794. — Антоан Лавоазје, француски хемичар и племић, отац модерне хемије, погубљен на гиљотини.
- 1873. — Џон Стјуарт Мил, енглески филозоф и економиста.
- 1880. — Гистав Флобер, француски писац. (*1812).
- 1903. — Пол Гоген, француски постимпресионистички сликар. (*1848).
- 1952. — Вилијем Фокс, амерички филмски продуцент.
- 1999. — Дирк Богард, британски филмски глумац.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
