Фолксваген Тип 2 (Т2)
| Фолксваген Тип 2 (Т2) | |
|---|---|
_van_01.jpg) Фолксваген комби Т2б делукс | |
| Преглед | |
| Произвођач | Фолксваген |
| Производња |
|
| Монтажа | |
| Каросерија и шасија | |
| Класа | Комерцијална возила |
| Каросерија |
|
| Распоред | мотор позади, погон на задњим точковима |
| Платформа | Т платформа |
| Погонски агрегат | |
| Мотор | Боксер мотор, 4 цилиндра
|
| Степен преноса | 4 брзине, мануелни мењач |
| Величине | |
| Међуосовинско растојање | 2.400 мм (94,5 ин) |
| Дужина | 4.505 мм (177,4 ин) |
| Ширина | 1.720 мм (67,7 ин) |
| Висина | 1.940 мм (76,4 ин) |
| Хронологија | |
| Претходник | Фолксваген Тип 2 (Т1) |
| Наследник | Фолксваген Тип 2 (Т3) |
Фолксваген Тип 2 (Т2) представља другу генерацију Фолксваген транспортера. Производња је почела у Немачкој у јулу 1967. године, и трајала је до 1979. године. У Мексику, Т2 комби се производио од 1970. го 1994. године, а у Бразилу је производња овог модела обустављена 2013. године. Фолксваген ентузијасти га популарно зову Терориста, вероватно због улоге у филму Повратак у будућност.[2]
Основне карактеристике[уреди | уреди извор]
Друга генерација Фолксваген транспортера је изгубила раздвојено ветробранско стакло карактеристично за прву генерацију, дужина и тежина возила су повећане. Боксер мотор се, као и у првој генерацији транспортера налази иза задње осовине, а снага му је незнатно повећана. Електрични систем је унапређен уградњом алтернатора уместо динаме, а напон инсталације је 12В уместо 6В у претходној генерацији.
Варијанте[уреди | уреди извор]
Ова возила се деле на основу периода када су произведена: Т2а (произведени до 1971. године), прелазни Т2аб модел (произведени 1972. године), Т2б (произведен након 1972. године) и бразилски Т2ц са мотором са воденим хлађењем.[3]
Т2а (1967—1971)[уреди | уреди извор]
У првим годинама производње, Т2 транспортер су одликовали обли браници и поклопац мотора као на Т1 моделу, предња врата су се отварала до угла од 90°, заобљена вентилациона решетка на D стубу, предњи мигавци позиционирани испод фарова, задња светла идентична оним на Т1 моделу уз додатак малих независних лампи за ход у назад. На сва четири точка су добош кочнице, још једна карактеристика наслеђена од претходне генерације транспортера.
Т2аб (1972)[уреди | уреди извор]
Фолксваген Т2аб је прелазни модел чија је производња трајала само током 1972. године. Добио је нова задња светла, већи мотор (1.7 л и 2.0 л), усисници за ваздух на D стубу су повећани, напред су уграђене диск кочнице.
Т2б (1973—1979)[уреди | уреди извор]
1973. године Фолксваген Т2 је добио свој коначни изглед. Предњи мигавци су премештени изнад фарова, добио је снажније бранике, донекле је повећана безбедност приликом фронталног судара додавањем деформационе зоне иза предњег браника, што је овом моделу омогућило да задовољи важећу безбедносну регулативу за комбије у САД. Такође, карактеристични предњи ВW знак је редизајниран и смањен. До краја производње, измене на моделу су биле механичке.[4]
4x4 погон[уреди | уреди извор]
Крајем 70-тих година, израђени су први прототипови овог модела са погоном на сва четири точка. Возила су била израђена искључиво ради тестирања новог погона и није била планирана производња за тржиште. Наиме, у то време Фолксваген је већ увелико радио на развоју следеће генерације Т3 Транспортера, који ће бити на тржишту понуђен и са опцијом погона на свим точковима.
Т2ц[уреди | уреди извор]
Модел Т2ц се суштински разликује од остатка Т2 породице по томе што је имао 1.8 л мотор са воденим хлађењем. Производња је почела 1991. године у Мексику за потребе тржишта Јужне и Централне Америке. Овај модел се лако препознаје по великој црној масци хладњака монтираној испод предњих фарова.
Престанак производње[уреди | уреди извор]
Након престанка производње Фолксваген бубе 2003. године у Мексику, Т2 је остао једини Фолксвагенов модел у производњи у који су се још увек уграђивали мотори са ваздушним хлађењем. Међутим, две године касније је обустављена уградња ових мотора и од 23. децембра 2005. године Т2 комби је био доступан само са моторима са воденим хлађењем.[5].
Крај ере Фолксвагенових боксер мотора са ваздушним хлађењем услед увођења строжих норми за издувне гасове у Бразилу је обележен 2005. године ограниченом серијом комбија у специјалном издању (енгл. Special Edition Kombi) од само 200 јединица. Ове комбије су карактерисали сребрна металик боја и ознаке Ограничена серија.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Аустралиан Фолксвагенс www.цлубвw.орг.ау, приступ 5 Август 2018
- ^ „ВW бус ницкнамес тхроугхоут тхе wорлд”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2018. г. Приступљено 05. 08. 2018.
- ^ „ВW Тyпе 2 Т2 Баy Wиндоw Бус”. ТхеГолденБуг.цом.
- ^ „Хисторy ВW Бразил”. ВЦТ Недерланд БВ. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 05. 08. 2018.
- ^ „Хоме паге до Волксwаген Комби – О примеиро портал да Комби Брасилеира”. Ангелфире.цом. Приступљено 5. 8. 2018.
