Хан ван Меегерен

С Википедије, слободне енциклопедије
Хан ван Мегерен
Лични подаци
Пуно имеХенрицус Антониус ван Меегерен
Датум рођења10. октобар 1889.
Место рођењаДевентер, Холандија
Датум смрти30. децембар 1947.
Место смртиАмстердам, Холандија
Уметнички рад
ПољеСликарство

Хан ван Мегерен (хол. Henricus Antonius van Meegeren; 10. октобар 1889 - 30. децембар 1947) је био холандски сликар, портретиста и највећи фалсификатор уметничких дела двадесетог века.[1] Успевао је верно, прецизно и вешто да имитира и ствара Вермерове слике из седамнаестог века, па их је скупо продавао као оригинале.

Мајсторство[уреди | уреди извор]

Он је израђивао боје традиционалним методама из 17. века и користио је стара платна за сликање која би добијао када би очистио претходно купљену слику из тог доба. Сликао је искључиво четкицама с длаком од јазавца, у противном би га само једна свињска длака одала. Поред пигмената употребљавао је нешто врло необично, опасно и токсично - фенол формалдехид, познатији под именом бакелит. То је материјал од кога су се радили стари радиоапарати и фенови за косу. Та врста смоле би се обликовала према сваком калупу. Када се осуши постаје тврда. Бакелит би мешао са бојама и онда наносио на платно. Своје фалсификате би на крају пекао 2 сата на 110 степени и тако правио пукотине на површини слике да би изгледале као рад старог мајстора. Обична уљена боја би се сушила стотинама година. Стручњаци су утврђивали старост слике помоћу супстанце сличне ацетону. Ако се боја са слике не би скинула при стављању ацетона на њу, тиме би била доказана њена дугогодишњост. Уз помоћ своје технике коју је усавршавао 4 године успео је да превари јавност. Други фалсификатори грешили су користећи модерне материјале.

Мегерен није само копирао дела Јоханеса Вермера, већ је правио нова, која су имала неколицину заједничких детаља са оригиналима, изузевши убедљиво пресликан Вермеров стил. Наравно, не потписавши их својим именом, слике су се продавале и очаравале многе критичаре који су били уверени да им пред очима стоји нетакнуто и јавности непознато ремек-дело великог сликара.

Суђење и смрт[уреди | уреди извор]

Дана 29. маја 1945, ухапшен је под оптужбом да је помагао и подржавао нацисте продавши им једну од Вермерових слика. Продајући им национално благо починио је велеиздају, а казна за то била је смрт. Сада је било неопходно уверити суд да је продао фалсификат и самим тим преварио нацисте. Својим судијама је открио истину и постојање тајног састојка да би себи спасао живот и показао свој виртуозитет и генијалност. У периоду од јула до новембра је, уз присуство новинара као сведока, насликао свој последњи фалсификат Млади Исус у храму. Дана 12. новембра 1947. осуђен је на минимално годину дана затвора. Доживео је срчани удар 26. новембра исте године. Одведен је у болницу у Амстердаму. Дана 30. децембра доживео је други срчани удар и тада је константована смрт. Претпоставља се да су његово здравље угрозила отровна испаравања при загрејавању бакелита, којима је он годинама био изложен без икакве заштите. Његово тело је кремирано, а његова урна је сахрањена на општем гробљу у близини општине Девентер.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дуттон, Денис (2005). „Аутхентицитy ин Арт”. Ур.: Левинсон, Јерролд. Тхе Оxфорд хандбоок оф аестхетицс. Оxфорд [Оxфордсхире]: Оxфорд Университy Пресс. стр. 261—263. ISBN 978-0-19-927945-6.. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]