Хиперпролактинемија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хиперпролактинемија
Пролактин
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностЕндокринологија
ICD-10E22.1
ICD-9-CM253.1
DiseasesDB6314
eMedicineмед/1098
MeSHД006966

Хиперпролактинемија је стање у којем у крви постоји повећана концентрација пролактина хормон којег лучи хипофиза.[1] Може се манифестовати у два облика као: физиолошка (током трудноће и у новорођенчади током дојења) и патолошка. Болест је много израженије у жена, али може се развити и у мушкараца.

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Најважнија улога пролактина код жена је стимулација производње млека у млечној жлезди након порода. Повишене вредности пролактина могу се јавити у следећим стањима:

  • Током трудноће и дојења нормално је да се у крви налази повећана концентрација пролактина.
  • Након употребе неких лијекова,[2]
  • Након неких болести, нпр. код доброћудни тумор хипофизе који појачано лучи пролактин и назива се

пролактином. I други тумори хипофизне регије могу понекад изазвати хиперпролактинемију изазвану компресијом на хипофизу.

Пролактин и код жена и код мушкараца снижава ниво полних хормона (естрогена и тестостерона) што доводи до поремећаја менструалних циклуса и полних функција.[3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Поремећај се најчешће јавља код жена, а врло ретко код деце и адолесцената.

  • У САД ово стање се јавља у мање од 1% случајева у општој популацији и у 5-14% од пацијената са секундарном аменорејом.[4] Приближно 75% пацијената са галакторејом и аменореје имају хиперпролактинемију, а око 30% може имати туморе који луче пролактин.
  • Смртност је релативно мала, међутим, у случајевима са енормним вредностима пролактина који секретују тумора, смртност може бити значајна. Ретки су случајеви метастатске малигне пролактинемије.[5]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Синдром хиперпролактинемије могу узроковати различити соматогени, неуроендокриним и психијатријским чиниоцима.

Према узроцима хиперпролактинемија може бити: физиолошка, дфармаколошка, патолошка, и идиопатска (непознатог узрока).

Физиолошка (природна) хиперпролактинемија[уреди | уреди извор]

Типичне физиолошке хиперпролактинемије настају током телесне активности, стреса (хипогликемија), сна, секса, трудноће, дојења, стимулација брадавица, коитуса, новорођенчета и исхране богате протеинима.

  • Ниво пролактина расте код телесне активности у тренутку постизања анаеробног прага.
  • Овај хормон се сматра стресогеним фактором (иако његово дејство у току психичких стања стреса није у потпуности доказано), јер његова концернтрација у крви расте током десјства стресогених фактора и парћена је хипотензијом или синкопом.
  • Такође и хипогликемија може бити од значаја за продукцију пролактина, код жена и мушкарца.

Фармаколошка хиперпролактинемија[уреди | уреди извор]

Међу фармаколошким узрочницима хиперпролактинемије наводи се већи број лекова, пре свега оних који ометају метаболизам, синтезу, апсорпцију или се везују за допаминске рецепторе који смањују дејство и узрокују повећану секрецију пролактина. Из ове групе лекова најпознатији су: домперидон, фенотиазин, пимозид, бутирофен, резерпин, декорбоксилаза, метилдопа, антагонисти допаминских рецептора, бутирофенони, тиоксантени, метоклопрамид, сулпирид, резерпин.

За развој снажне стимулансе људског пролактина од фармаколошких спрепарата одговорни су и:

  • ендогена опиоидна средства.
  • естрогени, који у фармаколошким дозама, изазивају повећање нивоа пролактина код жена и мушкараца, а инхибирају ниво ФСХ и ЛХ хормона.

Патолошка хиперпролактинемија[уреди | уреди извор]

Појава хиперпролактинемија може бити узрокована разним патолошким стањима Као што су:

  • хипоталамусни тумори и метастазе малигних тумора из других локација
  • туберкулоза,
  • саркоидоза,
  • краниофарингеоми
  • глиоми хипофизе
  • тумори хипофизе
  • пролактиноми, који могу бити разних величина (углавном 10 мм), и носе назив микропролактиноми.
  • аденоми који секретују ХР и ПРЛ и аденоми који секретују АЦТХ и ПРЛ (Нелсонов синдром и Кушингова болест). Према величини пролактиноми се деле на мале (мање од 1 цм) и велике, инвазивне туморе који показују тенденцију екстрселарног ширења. Сматра се да мали пролактиноми по правилу не показују тенденцију раста односно преласка у велике туморе. Пролактиноми мањих димензија спадају у чешће и претежно се јављају код жена за разлику од макропролактинома који су много чешћи у особа мушког пола. Сматра се да величина ових тумора корелише са степеном хормонске секреције и да су генерално већи тумори праћени већим нивоом серумског пролактина.
  • нефункционални хромофобни аденоми са компресијом хипофизне петељке
  • болести хипоталамуса и хипофизне петељке
  • грануломатозне болести посебно саркоидоза
  • краниофарингеоми и други тумори
  • зрачење главе
  • секција петељке хипофизе
  • синдром празне селе
  • васкуларне абнормалности укључујући анеуризму
  • линфоцитни хипофизитис
  • примарни хипопитуитаризам
  • хронична бубрежна инсуфицијенција
  • цироза јетре
  • траума грудног коша ( укључујући хирургију, херпес зостер)
  • Цхаири-Фромелов синдром или перзистентна постпартална галактоаменореја

Међу најчешћим узроцима хиперпролактинемије сматра се аденом хипофизе, бенигни тумор који производи пролактин.

Идиопатска хиперпролактинемија[уреди | уреди извор]

Како се код извесног броја болесдника са хиперпролактинемијом и након спроведеног детаљног испитивања не може утврдити непосредни узрок њиховог настанка, такве хиперпролактинемије означавају се као идиопатске.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Код жена, високи нивои пролактина у крви су типично повезани са хипоестрогенизмом, ановулационом неплодношћу и променама у менструацији.[6][7] Поремећаји менструације код жена обично се манифестују као аменореја или олигоменореја. У последњем случају, неправилан менструални ток може довести до ненормално обилног и продуженог крварења (менорагија).[3] Жене које нису трудне или доје могу такође неочекивано да почну да производе мајчино млеко (галактореја), стање које није увек повезано са високим нивоом пролактина. На пример, многе жене у пременопаузи које имају хиперпролактинемију не доживљавају галактореју и само неким женама које имају галактореју биће дијагностикована хиперпролактинемија. Дакле, галактореја се може приметити код особа са нормалним нивоом пролактина и не мора нужно да указује на хиперпролактинемију.[8] Овај феномен је вероватно последица галактореје која захтева адекватан ниво прогестерона или естрогена за припрему ткива дојке. Поред тога, неке жене могу такође искусити губитак либида и бол у дојкама, посебно када ниво пролактина у почетку порасте, јер хормон подстиче промене ткива у дојкама.

Код мушкараца, најчешћи симптоми хиперпролактинемије су смањен либидо, сексуална дисфункција, еректилна дисфункција/импотенција, неплодност и гинекомастија. За разлику од жена, мушкарци немају поуздане показатеље повишеног пролактина, као што је менструација, што би подстакло хитну медицинску консултацију.[9] Као резултат тога, ране знаке хиперпролактинемије је генерално теже открити и могу остати непримећени док се не појаве тежи симптоми.[9] На пример, симптоми као што су губитак либида и сексуална дисфункција су суптилни, настају постепено и могу лажно указивати на различит узрок.[9] Многи мушкарци са хиперпролактинемијом повезаном са тумором хипофизе могу се одрећи клиничке помоћи све док не почну да доживљавају озбиљне ендокрине компликације и компликације вида, као што су велике главобоље или проблеми са очима.[9]

Дуготрајна хиперпролактинемија може довести до штетних промена у метаболизму костију као резултат хипоестрогенизма и хипоандрогенизма. Студије су показале да хронично повишени нивои пролактина доводе до повећане ресорпције костију и супресије формирања костију, што доводи до смањене густине костију, повећаног ризика од прелома и повећаног ризика од остеопорозе. Хронична присутност хиперпролактинемије може довести до хипогонадизма и остеолизе код мушкараца.[10]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнестичких података, клиничког налаза и лабораторијске и неурорадиолошке обраде, и има за циљ да докаже постојање повећаног нивоа пролактина и да јасно раздвоји сва стања која до њега могу довести и идентификације патолошки процес.

Терапија[уреди | уреди извор]

Главни циљ терапије је трајно нормализовање вредности пролактина у крви, али и уклањање или редуковање тумора ако је он доказан као узрок болести. Пре започињања терапије битно је утврдити непосредни узрок повећања пролактина јер од тога зависи и форма лечења. У зависности од етиолошког узрока хиперпролактинемија се може лечити: применом лекова, хируршки или применом зрачне терапије.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза хиперпролактинемија зависи од узрока који је до њега довео. Код пролактинског тумора у форми макроаденома услед његовог експанзиивног развоја и раста и експанзије у околна ткива, може доћи до озбиљних оштећења вида као и постепеног развоја инсуфицијенције предњег, али и задњег режња хипофизе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нилссон ЛА, Роепсторфф C, Киенс Б, Биллиг Х, Линг C. Пролацтин суппрессес малонyл-ЦоА цонцентратион ин хуман адипосе тиссуе. Хорм Метаб Рес. 2009 Оцт. 41(10):747-51.
  2. ^ Давиес ПХ. Друг-релатед хyперпролацтинаемиа. Адверсе Друг Реацт Тоxицол Рев. 1997 Јун. 16(2):83-94.
  3. ^ а б Рубио-Абадал Е, Дел Цацхо Н, Саенз-Наваррете Г, ет ал. Хоw Хyперпролацтинемиа Аффецтс Сеxуал Фунцтион ин Патиентс Ундер Антипсyцхотиц Треатмент. Ј Цлин Псyцхопхармацол. 2016 Јул 18.
  4. ^ Лее D-Y, Ох Y-К, Yоон Б-К, Цхои D. Преваленце оф хyперпролацтинемиа ин адолесцентс анд yоунг wомен wитх менструатион-релатед проблемс. Ам Ј Обстет Гyнецол. 2012. 206:213.е1-5.
  5. ^ Мелмед С, Цасануева ФФ, Хоффман АР, ет ал. Диагносис анд треатмент оф хyперпролацтинемиа: ан Ендоцрине Социетy цлиницал працтице гуиделине. Ј Цлин Ендоцринол Метаб. 2011 Феб. 96(2):273-88
  6. ^ Цритцхлеy, Хиларy О. D.; Маyбин, Јацqуелине А.; Армстронг, Грегорy M.; Wиллиамс, Алистаир Р. W. (2020). „Пхyсиологy оф тхе Ендометриум анд Регулатион оф Менструатион”. Пхyсиологицал Ревиеwс. 100 (3): 1149—1179. ИССН 1522-1210. ПМИД 32031903. С2ЦИД 211063583. дои:10.1152/пхyсрев.00031.2019. хдл:20.500.11820/36236а4е-а35е-4818-абе3-5д8б278ц66ф8 Слободан приступ. 
  7. ^ Манн, W. Алеxандер (2011). „Треатмент фор пролацтиномас анд хyперпролацтинаемиа: а лифетиме аппроацх”. Еуропеан Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион (на језику: енглески). 41 (3): 334—342. ИССН 1365-2362. ПМИД 20955213. С2ЦИД 23642551. дои:10.1111/ј.1365-2362.2010.02399.x. 
  8. ^ Сакиyама, Роланд; Qуан, Мартин (1983). „Галацторрхеа анд Хyперпролацтинемиа:”. Обстетрицал & Гyнецологицал Сурвеy (на језику: енглески). 38 (12): 689—700. ИССН 0029-7828. дои:10.1097/00006254-198312000-00001. 
  9. ^ а б в г Буват, Ј (2003-10-01). „Хyперпролацтинемиа анд сеxуал фунцтион ин мен: а схорт ревиеw”. Интернатионал Јоурнал оф Импотенце Ресеарцх (на језику: енглески). 15 (5): 373—377. ИССН 0955-9930. дои:10.1038/сј.ијир.3901043. 
  10. ^ Наидоо, У.; Гофф, D.C.; Клибански, А. (2003). „Хyперпролацтинемиа анд боне минерал денситy: тхе потентиал импацт оф антипсyцхотиц агентс”. Псyцхонеуроендоцринологy (на језику: енглески). 28: 97—108. дои:10.1016/С0306-4530(02)00129-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hiperprolaktinemija&oldid=27448030”