Игор Ђалетић

Игор Ђалетић
Игор Ђалетић
Лични подаци
Пуно име	Игор Ђалетић
Датум рођења	27. септембар 1971. (52 год.)
Место рођења	Подгорица, СФРЈ
Држављанство	Црна Гора
Висина	2.06 м
Информације о каријери
Про каријера	1989-2008 (играчка); 2010- (тренерска)
Позиција	Крилни центар/Центар
Сениорска каријера
Године	Клуб
1989–1990 ; 1990–1991 ; 1991–1992 ; 1992–1993 ; 1993–1995 ; 1995–1997 ; 1997–1998 ; 1998–2001 ; 2001 ; 2001–2002 ; 2002 ; 2002–2003 ; 2003–2004 ; 2004–2005 ; 2005–2006 ; 2006–2008	Будућност ; Сутјеска ; Партизан Тиват ; Будућност ; Ловћен ; Будућност ; Ива Зорка Пхарма Шабац ; Борац Чачак ; Здравље ; Леириа Баскет ; Црвена звезда ; Qуелуз ; ЦСУ Асесофт Плоиеșти ; Игокеа ; Напредак Крушевац ; Даниловград
Тренерска каријера
2010–2011 ; ; 2011–2018 ; 2018–2019 ; 2019–	ЖКК Будућност Подгорица (главни тренер); Будућност (асистент) ; Баскет Зиелона Гóра (асистент) ; Алварк Токyо (асистент)
Награде
	Као играч Куп СР Југославије (1996); Првенство Румуније (2004); Куп Румуније (2004); Првенство Португалије, Алл-стар утакмица (2003); Као главни тренер 2x Првенство Црне Горе (2016, 2017); Као асистент АБА лига (2018); 4x Првенство Црне Горе (2012, 2013, 2014, 2015); 6x Куп Црне Горе (2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018); ФИБА Асиа Цхампионс Цуп (2019);

Игор Ђалетић је црногорски професионални кошаркашки тренер и бивши играч.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Ђалетић је почео тренерску каријеру сезоне 2010-11 као главни тренер женске екипе ЖКК Будућност Подгорица.
Након тога, сезоне 2011, Ђалетић је именован за помоћног тренера мушке екипе Будућност Воли, гдје је остао до сезоне 2017-2018. У сезонама 2015-16 и 2016-17 је именован за главног тренера кошаркашког клуба Будућност Воли ^[1] и освојио двије титуле у Првенству Црне Горе^[2].
Након одласка из Будућности у јулу 2018. године, Ђалетић је потписао као асистент за КК Зјелона Гора (Пољска)^[3] за сезону 2018-19.
У сезони 2019-20 Ђалетић је потписао за Алварк Токyо(Јапан) као асистент ^[4]. Исте сезоне су освојили ФИБА Асиа Цхампионс Цуп

Национални тим[уреди | уреди извор]

Године 2013. Ђалетић је именован за асистента женске кошаркашке репрезентације Црне Горе ^[5] за квалификације за европско првенство 2015, гдје су заузели 2. мјесто у групи. Након успјешних квалификација, заузели су 7. мјесто на европском првенству, гдје је Ђалетић такође имао улогу асистента.

Успјеси[уреди | уреди извор]

Као играч

1995-96 Куп СР Југославије (Будућност)
2002-03 Лига Португалије Алл-стар утакмица
2003-04 Првенство Румуније (ЦСУ Асесофт Плоиеşти)
2003-04 Куп Румуније (ЦСУ Асесофт Плоиеşти)

Као главни тренер

2015-16 Првенство Црне Горе (Будућност)
2016-17 Првенство Црне Горе (Будућност)

Као асистент

2011-12 ЕуроЦуп четвртфинале, АБА лига фајнал-фор, Првенство Црне Горе, Куп Црне Горе (Будућност)
2012-13 ЕуроЦуп четвртфинале, Првенство Црне Горе (wитх Будућност)
2013-14 Првенство Црне Горе, Куп Црне Горе (wитх Будућност)
2014-15 АБА лига полуфинале, Првенство Црне Горе, Куп Црне Горе (wитх Будућност)
2015-16 АБА лига полуфинале, Куп Црне Горе (wитх Будућност)
2016-17 АБА лига полуфинале, Куп Црне Горе (wитх Будућност)
2017-18 АБА лига, ЕуроЦуп четвртфинале, Куп Црне Горе (wитх Будућност)
2019-20 ФИБА Асиа Цхампионс Цуп (Алварк Токyо)

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Далетиц реплацед Зоурос ас Будуцност ВОЛИ хеад цоацх”. еурохоопс.нет. Приступљено 14. 4. 2017.
^ „Игор Ђалетић за СК: Велика победа кошарке!”. спортклуб.рс. Приступљено 4. 5. 2017.
^ „Игор Ђалетић напустио Будућност, иде код Јововића у Пољску”. вијести.ме. Приступљено 20. 6. 2018.
^ „Ђалетић код Павићевића у Јапану”. вијести.ме. Приступљено 19. 7. 2019.
^ „Ђалетић и Ковач помоћници”. вијести.ме. Приступљено 14. 1. 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Плаyер профиле на еуробаскет.цом
Цоацх профиле на еуробаскет.цом
Цоацх профиле на фибаеуропе.цом
Игор Ђалетић на сајту АБА лиге

[1] „Далетиц реплацед Зоурос ас Будуцност ВОЛИ хеад цоацх”. еурохоопс.нет. Приступљено 14. 4. 2017.

[2] „Игор Ђалетић за СК: Велика победа кошарке!”. спортклуб.рс. Приступљено 4. 5. 2017.

[3] „Игор Ђалетић напустио Будућност, иде код Јововића у Пољску”. вијести.ме. Приступљено 20. 6. 2018.

[4] „Ђалетић код Павићевића у Јапану”. вијести.ме. Приступљено 19. 7. 2019.

[5] „Ђалетић и Ковач помоћници”. вијести.ме. Приступљено 14. 1. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]