КК Црвена звезда

Из Википедије, слободне енциклопедије
КК Црвена звезда Телеком
KK Zvezda logo.svg
Надимак Црвено-бели
Лига Јадранска лига
Кошаркашка лига Србије
Евролига
Основан 1945.
Дворана Хала Пионир
(капацитет: 8.150)
Комбанк Арена
(капацитет:25.000)
Локација Београд, Србија
Боје клуба          
Председник Небојша Човић
Тренер Дејан Радоњић
Титуле 1 Куп победника купова
12 Првенстава Југославије
3 Купа Југославије
3 Првенства СР Југославије
4 Купа Радивоја Кораћа
Веб-сајт kkcrvenazvezda.rs
Дресови
Kit body whitestripes.png
Као домаћин jersey
Team colours
Као домаћин
Kit body thinredsides.png
Као гост jersey
Team colours
Као гост

КК Црвена звезда је кошаркашки клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда.[1] Црвена звезда се такмичи у Кошаркашкој лиги Србије и домаћем Купу Радивоја Кораћа, и то је једини српски тим који никад није испадао из прве националне лиге[2]. Такође, она чини Јадранску кошаркашку асоцијацију и такмичи се у АБА лиги, која одређује који ће се тимови из бивше Југославије такмичити у Евролиги, а који ће се такмичити у УЛЕБ Еврокупу. Црвена звезда као домаћин утакмице игра у хали Пионир, саграђеној 1973, са капацитетом од 8.150 места, a у задње време и у Комбанк арени.[3] Навијачи Црвене звезде се називају Делије.

Историја[уреди]

1950-те[уреди]

Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и Спортско друштво, 4. марта 1945. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео Мирко Аксентијевић-Бата.[4] Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је целокупно своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и Небојша Поповић, па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде.

Утакмица на Малом Калемегдану

У првим месецима свога постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеве, шили дресови и остало. Али када је све то учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Првих десет година постојања, представља златно доба КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака.[5] Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда и играла у првим годинама свога постојања. Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски Нобеловац Иво Андрић, коме је нуђено да буде председник клуба. [6] Тадашњи тим био је предвођен петорком: Небојша Поповић, Тулио Роклицер, Александар Гец, Ладислав Демшар и Срђан Калембер.[7] Срђан ће заједно са саиграчем Миланом Бјегојевићем остати упамћен као играч са највише националних титула освојених са Црвеном звездом и то укупно 9 у периоду од 1946. па до 1954. године.[8] Ови успеси су били утолико већи са обзиром на декрет тадашње власти, по којима су сви Звездини играчи који су били војна лица морали да пређу у редове ривалског клуба Партизана. Међу њима најпознатији су: браћа Шапер, Ратко Влаховић, Брацо Алагић и Александар Николић.[9]

1960-те[уреди]

Десетогодишњи низ освајања домаћих првенстава Звездиних кошаркаша окончана је 1956. године. Многи тимови су покушавали да прекину овај низ, али је то пошло за руком коначно екипи зрењанинског Пролетера. Наредних осам сезона од 1957. до 1964., првенством су доминирале екипе ОКК Београда и љубљанске Олимпије које су се тих година смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав. Поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио је Александар Гец, а затим и Милан Бјегојевић. Резултати су били променљиви, од 3. места 1957., 1958., па до 8. места 1962. и 1963., да би опет били трећи 1964. Дакле, Звездини кошаркаши су за само пар година стигли од недодирљивог шампиона, до позиције да се у сезонама 1962. и 1963. боре за опстанак. Ни наредне четири сезоне од 1965. до 1968. нису донеле велики резултатски успех, али су те године обележили кошаркаши Задра са три титуле, док је једном шампион била Олимпија.

Био је евидентан напредак Звездиних кошаркаша, а полако је стасавала и једна нова генерација, коју су предводили Владимир Цветковић, Зоран Славнић, Љубодраг Симоновић, Драган Капичић. Коначно је у сезони 1968/69. освојена 11. титула Југословенског првенства. Те године су по два пута савладани тадашњи шампион Задар и вечити ривал Партизан. Титулу је након 14. година Звезди донела већ поменута генерација, у којој су били и Драгиша Вучинић и Иван Сарјановић, а са клупе их је предводио Милан Бјегојевић. Наредна сезона 1969/70. није донела одбрану шампионског трона, титула је у драматичној трци са Олимпијом и Југопластиком била изгубљена. Ипак сезона је била значајна јер је екипа по први пут наступила у Купу европских шампиона.[10] У 1. колу елитног такмичења елиминисана је екипа Спарте из Луксембурга (112:92 и 128:84), а у осмини финала избачен је и грчки Панатинаикос (91:66 и 75:83) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. Међутим, у конкуренцији ЦСКА из Москве, италијанског Игниса ја француског Асвела, није се могло више од последње четврте позиције.

1970-те[уреди]

Звездин тим 70-их

Сезона 1970/71., када је Југословенски шампионат у питању, завршена је на трећој позицији иза Југопластике и Локомотиве, али је зато освојен први трофеј у националном купу, који је био веома тежак. У осмини финала високом разликом је побеђен Партизан 103:71, у четвртфиналу тесна победа над Југопластиком 78:76, док је у борби за финале елиминисан КК Задар 89:72. Финале је одиграно у Љубљани, а Звезда је савладала домаћу Олимпију резултатом 82:70.

Наредна сезона 1971/72. била је најуспешнија у дотадашњој историји. У драматичној завршници Југословенске лиге, црвено-бели су дошли до 12.шампионског трофеја. Црвена звезда и Југопластика су у регуларном делу шампионата остварили идентичан скор од 17.победа и 5.пораза, тако да је о прваку одлучивала мајсторица. У одлучујућем мечу црвено-бели кошаркаши славили су са 75:70 и дошли до нове титуле. Поред овог успеха, пулени Братислава Ђорђевића остварили су и велики успех на међународној сцени. У оквиру Купа победника купова, црвено-бели су дошли до првог европског финала. У финалу противник је била италијанска екипа Симентала која је у неизвесној завршници ипак била успешнија и резултатом 74:70 дошла до победе.

Сезона 1972/73. није донела одбрану националне титуле, КК Раднички Београд је био за корак бољи, али је освојен други трофеј у националном купу. Редом су падали чачански Борац (89:86), београдски Раднички (90:79) и сплитска Југопластика (84:75). Велико финале одржано је у Загребу, резултатом 71:65, кошаркаши Црвене звезде савладали су Партизан. Такође, те сезоне забележен је и други наступ у Купу европских шампиона. У 1.колу холандски Левис фламингос је савладан резултатима 107:74 и 72:88, да би у борби за пласман у четвртфиналну групу Црвене звезде савладала албанску екипу Партизани резултатима 99:74 и 94:83. У групној фази, црвено-бели су у конкуренцији Макабија (103:88, 102:113), Реал Мадрида (80:70, 77:74) и Симентала (74:80, 85:108) заузели другу позицију и пласирали се у полуфинале елитног такмичења. У борби за велико финале московски ЦСКА је био непремостива препрека. Армејци су славили оба пута 90:98 и 83:100, и заслужено се пласирали у борбу за титулу европског првака, али су у финалу поражени.

Симоновић и Капичић са првом Евро титулом у историји наше кошарке

Наредна сезона 1973/74., остаје златним словима уписана не само у аналима КК Црвена звезда, већ и тадашње југословенске кошарке, јер је КК Црвена звезда остварио највећи дотадашњи успех, освојивши Куп европских победника купова.[11] Све је почело са две победе против албанског представника 17. Нандори, резултатим 114:70 у првој и 99:83 у другој утакмици. У другом колу, Француски Бањоле није био озбиљнији ривал. Резултатима 102:86 и 92:94, Црвена звезда се пласирала у четвртфиналну групу у којој је за противнике имала ЦСКА из Софије и италијанску Саклу. Против Бугара Звезда је имала половичан успех 80:72 и 81:88, док је Сакла оба пута савладана 93:86 И 88:87, и тиме су црвено-бели као први у групи обезбедили пласман у полуфинале. У борби за велико финале Звезда је је за ривала имала шпански Естудијантес. Мадридски студенти сматрани су за фаворита, али су се са обе победе резултатима 104:85 и 79:74 Звездини кошаркаши пласирали у финале. У финалу копља су укрштена са чехословачком Збројовком.[12] Свима је у глави и даље било финале истог такмичења из сезоне 1971./72. у којој је Звезда поражена од италијанског Симентала, али је овога пута победом од 86:75, први европски клупски трофеј стигао у Београд. Велики међународни успех, црвено-белима су донели Ракочевић, Лазаревић, Сарјановић, Жугић, Капичић, Симоновић, Вучинић, Јовашевић, Славнић, Живковић и Пешић. Екипу је са клупе предводио легендарни професор Александар Николић. Те сезоне првенство је завршено на 3. месту иза неприкосновеног Задра и Југопластике, а у купу је пораз доживљен у финалу управо од домаћина Југопластике.

Као освајач првог европског трофеја, кошаркаши Црвене звезде су у следећу сезону ушли са жељом да и домаће трофеје врате на Мали Келамегдан. Првенство је ипак било недостижно, пошто је Задар још убедљивије дошао до нове титуле, али је зато остварен успех у купу Југославије. Црвена звезда се у нишком финалу реванширала Југопластици за претходни пораз и победом од 81:79 стигла је то трећег куп трофеја. На путу се успеха падали су Јасеница из Смедеревске Паланке (91:85), Раднички из Свилајнца (118:86), Партизан (102:100), новосадска Војводина (106:90) и до тада недодирљиви Задар (89:87). На међународној сцени, црвено-бели су бранили титулу у Купу победника купова. Као носилац трофеја Звезда је имала повлашћени статус и директно је жребана за четвртфиналну групну фазу. У конкуренцији белгијског Расинга (116:89, 94:98), ЦСКА из Софије (102:91, 75:72) и шпанског Хувентуда (97:79, 63:78), освојена је прва позиција и обезбеђен полуфинални двобој и то са Југопластиком. У два меча (81:63, 76:88) Звезда је била успешнија и пласирала се у ново финале. Екипа Спартака из Лењинграда је за нијансу у финалу била успешнија и резултатом 63:62 преузела трофеј.

Након тих успеха, КК Црвена звезда је у наредним сезонама бележила просечне резултате. У Сезони 1975/76. освојена је 5. позиција у првенству, а у купу је забележен пораз у 3. колу од ОКК Београда. Те сезоне је шампион по први пут био Партизан.

У периоду од сезоне 1976/77. до сезоне 1979/80., клуб бележио прилично лоше резултате. У првенству се налазио од 5. до 8. места, а у купу је испадао у 2. и 3. колу, док се 1977/78., пласирао у полуфинале.

1980-те[уреди]

Коначно је сезона 1980/81. у којој је први тренер био Ранко Жеравица, донела нешто запаженији резултат. На домаћој сцени поново је остварен просечан резултат (5. место у лиги и четвртфинале купа), али је успех остварен у Купу Радивоја Кораћа. У осмини финала савладан је грчки Спортинг (85:63, 72:69) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. У конкуренцији белгијског Андерлехта (90:91, 86:79), италијанске Ферареле (93:80, 92:88) и израелског Хапоела (128:102, 92:96) освојена је прва позиција и полуфинални двобој са Хувентудом из Бадалоне. У оба сусрета (73:82, 85:109), Шпанци су били бољи и заслужено отишли ​​у финале.

И наредна сезона 1981/82., је резултаатски била идентична. У првенству је освојена трећа позиција и плеј-оф је окончан у полуфиналу против Цибоне, у купу је претрпљен пораз у осмини финала, али је у Купу Радивоја Кораћа Звезда поново стигла до полуфинала. У конкуренцији турског Ефес пилсена (103:82, 91:80), француског Аспа (106:93, 98:106) и италијанског Лато солеа (91:79, 82:84) Звезда је освојила прву позицију у четвртфиналној групи и обезбедила полуфинални двомеч. Противник је била екипа Шибенке из Шибеника, која је у два меча (115:99, 83:101), ипак била успешнија и пласирала се у финале.

Бобан Јанковић - легенда клуба

Сезона 1982/83. није била резултатски много успешна. Након четврте позиције у првенству и испадања од Шибенке у полуфиналу плеј-офа, неуспеха у полуфиналу националног купа од скопског Работничког, као и испадања у четвртфиналној групи Купа Радивоја Кораћа, Звезда је ипак стварала састав који су чинили Богосављев, Милићевић, Јанковић, Авдија, Жижић, Николић, Радовић, a од кога се очекивало да поново донесе трофеје на Мали Калемегдан, и тај састав је уз мање корекције у домаћем првенству водио велике битке са загребачком Цибоном и сплитском Југопластиком, током даљих 80-их.

Резултатски успеси започели су у сезони 1983/84. У регуларном делу првенства освојена је друга позиција иза тада доминантне Цибоне. У плеј-офу Звездини кошаркаши нису имали већих проблема са Партизаном (2:0 у серији) и Задром (2:1) и у финалу их је чекала Цибона. Након победе Цибоне у Загребу (78:76) и победе Звезде у Београду (87:79), уследила је узбудљива мајсторица у Загребу. Цибоси су били за нијансу спретнији и срећнији, и минималном победом 72:71 освојили шампионски пехар. Ипак, остаје забележено да је судија Радић, касније председник Кошаркашког савеза Хрватске, досудио непостојећи аут у корист Цибоне након чега Накић поентира за победу.[13] Исте сезоне Црвена звезда је и на међународној сцени засијала. У Купу Радивоја Кораћа након белгијске екипе Вервије (89:73, 95:89) у осмини финала, црвено-бели су наступали у четвртфиналној групи. У конкуренцији француског Модерна (93:84, 82:79), италијанског Индесита (99:89, 83:97) и турског Езачибашија (104:94, 92:84), Црвена звезда је освојила прво место и пласирала се у полуфинале. У борби за финале Звезда је била успешнија од шпанске Сарагосе (130:100, 87:108). Нажалост, нови европски трофеј је измакао, пошто је у финалу бољи од момака у црвено-белим дресовима био француски Елан Берне Ортез резултатом 97:73.

Наредна сезона 1984/85. је била готово пресликана. Поново је заузета друга позиција у првенству, а у плеј-офу су након Будућности (2:1) и Задра (2:0) поново у финалу укрстили копља Звезда и Цибона. И поново је након два меча било 1:1 у серији и мајсторица је играна у Загребу. Цибона је славила резултатом 119:106 и освојила трофеј. У националном купу Звезда је заустављена од Работничког из Скопља у осмини финала, али је поново остварен запажен резултат у Купу Радивоја Кораћа. У четвртфиналној групи Звезда је стигла до првог места преко шпанског Ликора (100:84, 104:102), италијанског Џоли комбанија (100:82, 89:102) и израелског Хапоела (112:75, 88:80). Ипак, на путу за ново европско финале Звезда је заустављена на последњем степенику од италијанског Симака (99:100, 86:109).

Сезона 1985/86. донела је мањи резултатски пад. Заузета је тек осма позиција у првенству. У плеј-офу црвено-бели су опет елиминисани од Цибоне, овага пута у четвртфиналу, у националном купу Партизан је био бољи у 3.колу, а у европском Купу Кораћа у четвртфиналној групи заузета је друга позиција иза италијанског Диварезеа.

Коначан успех против Цибоне у плеј-офу КК Црвена звезда је забележио у сезони 1986/87. У полуфиналу су савладани загрепчани са 2:1 у серији, али је у великом финалу бољи био Партизан са две победе (73:78, 88:89).

Сезона 1987/88. остаје упамћена по новом европском успеху. Црвена звезда је у оквиру Купа Радивоја Кораћа поново заустављена у полуфиналу. У првој рунди елиминисан је Бешикташ (104:80, 114:75). У групној фази, и поред изузетно јаких противника (Асвел, Естудијантес, ПАОК) обезбеђена је прва позиција и полуфинални двобој са великим Реалом из Мадрида. Краљевски клуб је у оба меча био бољи (82:89, 72:81) и заслужено отишао у финале.

После још једне лоше сезоне (1988/89.), уследила је сезона 1989./90. у којој је Звезда поново дошла у борбу за трофеје. Међутим, те године је екипа била јача екипа сплитске Југопластике којој нико ни на старом континенту није могао ништа. У оба домаћа такмичења, Звезда и Југопластика су играли у самој завршници. У плеј-офу Сплићани су са 3:1 у серији дошли до трофеја (70:98, 69:67, 63:93, 91:113), док је у финалу националног купа које је одржано у Дубровнику, резултатом 79:77, Југопластика стигла до другог трофеја те године. Ипак, финале купа је донело црвено-белима учешће у Купу победника купова.

Сезона 1990/91. била је последња сезона велике Југославије. Та сезона је донела и велики резултатски неуспех, јер су Звездини кошаркаши кроз плеј-аут морали да обезбеђују опстанак. У конкуренцији Слободе из Тузле, београдског Радничког и титоградске Будућности, са скором 5-1 ипак се клуб спасао велике срамоте. Ни европска одисеја у Купу победника купова није донела запаженији резултат. У првој рунди елиминисан је Турски Пашабанче (86:76, 85:94), да би у групној Фази у конкуренцији Сарагосе, ПАОК-а и Хапоела са скором 2-4 заузета последња позиција.

1990-те[уреди]

Александар Трифуновић

Распад некадашње државе, довео је и до великих поремећаја и у самој кошарци. Сезона 1991./92. била је више него хаотична. Држава се распадала, али су ипак клубови из Србије, Босне и Херцеговине и Македоније учествовали у такмичењу. Те сезоне Звездине кошаркаше је са клупе предводио Душко Вујошевић. Звезда је у финалу плеј-офа поражена од највећег ривала Партизана са 3:0 у серији, док је у домаћем купу, екипа Босне била боља у полуфиналу резултатом 106:101.

Напокон дуго очекивана титула се поново вратила на Мали Калемегдан 1993. године, и то после 21. године поста. Екипа је заузела прву позицију на табели у регуларном делу шампионата. У плеј-офу преко шабачке Иве обезбеђено је велико финале са црно-белима. Та генерација предвођена Небојшом Илићем, Сашом Обрадовићем као и младим Дејаном Томашевићем, и са клупе Владиславом Лучићем, успела је у финалу да победи Партизан у утакмицама за памћење (3:2 у серији) и освоји 13.шампионску титулу у историји клуба.[14] Поред водећих играча памтиће се игре Александра Трифуновића и Љубе Видачића. Због санкција Звезда наредне сезоне није учествовала у Купу европских шампиона.

И сезона 1993./94. је за КК Црвена звезда била шампионска. Предвођени тренером Лучићем, Звездини кошаркаши су у плеј-офу преко Морнара из Бара, шабачке Иве и Партизана стигли до новог трофеја. Током сезоне је Звезда играла променљиво, забележено је 9.пораза у лигашком делу, али непосредно пре плеј-офа у тим се враћа Саша Обрадовић. Игра се нагло окренула, а Саша постао њен главни носилац. Лучић у финалу вади свог џокера Радета Милутиновића који је имао великог удела у игри Звезде, иако није био водећи стрелац. У финалној серији црвено-бели су савладали Партизан са 4:1 (77:64, 99:85, 103:88, 69:78, 80:79). Црвена звезда је имала велику прилику да по први пут у историји дође до другог домаћег трофеја у једној сезони. У националном купу након Ужица (96:90, 106:80), никшићке Сутјеске (89:78), београдског Радничког (93:91) и Спартака из Суботице (70:62), уследило је поновно финале са Партизаном. У веома узбудљивом и неизвесном сусрету, Партизанови кошаркаши су победом 104:102 ипак дошли до пехара.

Половином 90-их година 20. века уследила је и прва општа криза у клубу. Са друге стране, на домаћој кошаркашкој мапи појављују се мањи клубови са великим буџетима али се због тога брзо и гасе. Тако је Црвена звезда у сезони 94./95. у полуфиналу плеј-офа елиминисана од Боровице из Руме а наредне сезоне у четвртфиналу домаћег шампионата боља је била екипа БФЦ Беочин. Сезона 1995./96. остаје упамћена и по томе што се Звезда након санкција поново нашла на међународној сцени. Поново је то био Куп Радивоја Кораћа, али се овога пута се морало кренути од самих квалификација. Нажалост, на самом почетку уследио је и крај. Представник Русије, екипа Акваријуса је у Београд стигла са предношћу од седам поена (67:74). Хала Пионир је била препуна, а играчи тренера Моке Славнића у потпуности разочарали. Победа од 78:76 значила је крај европског такмичења, али и одлазак Славнића са клупе.

Критичну тачку своје дотадашње историје, КК Црвена звезда доживео је у сезони 1996./97. У конкуренцији 14.екипа у домаћем шампионату, Црвена звезда је заузела тек 12.позицију и за длаку избегла испадање из лиге. Те сезоне Звезда је учествовала и у Купу Радивоја Кораћа, где су постигнути скромни резултати. У 1.квалификационом колу савладан је бугарски Компакт (83:69, 87:66), да би у другој, групној фази квалификација, Звезда у конкуренцији шпанског Касереса, руског Спартака и пољског Кофорда заузела другу позицију и пласман у 1.званично коло Купа Кораћа. Непремостива препрека у тој рунди био је солунски ПАОК (99:102, 87:100).

Шампионски тим Црвене звезде1998.

Сезона 1997./98. значила је буђење клуба. Из пепела се дигла екипа до, у том моменту неслућених висина. Екипа коју су сачињавали Топић, Ракочевић, Поповић, Кузмановић, Станојевић, Болић, Топаловић, Мишковић, Бенчић, Перовић, Кнежевић, Ступар, Радмановић и Мацура, стигла је до шампионског пехара[15] и финала Купа Радивоја Кораћа. Тим је био јединствен спој искусних играча који су дошли из БФЦ Беочина Миленка Топића, Жељка Топаловића и Владимира Кузмановића, из Беобанке су дошли Оливер Поповић и Војкан Бенчић, што је уз Јова Станојевића, Игора Ракочевића и Златка Болића представљао заиста најбољи тим у тадашњој СР Југославији. Интересантно је напоменути да је Звезда током сезоне променила чак четири тренера, то су били Ранко Жеравица, Том Лудвиг, Владислав Лучић и Михајло Павићевић. У регуларном делу првенства, Звезда је освојила трећу позицију иза Партизана и Будућности. Први противник у плеј-офу КК Ловћен са Цетиња није представљао озбиљнијег противника (79:77, 89:62). У полуфиналу црвено-бели су се састали са Подгоричанима. Најбољи црногорски клуб је био апсолутни фаворит, али су две победе 70:61 и 86:84, промовисале Звезду у првог финалисту плеј-офа. У другом полуфиналном дуелу догодило се још једно изненађење, где је петопласирани ФМП елиминисао Партизан, па се очекивало, неочекивано финале. Први финални дуел добила је Звезда резултатом 63:56. У Железнику ФМП је поравнао на 1:1 у серији резултатом 68:65 и тај пораз је био кобан по тренера Лучића. Под изговором да је потребно раздрмати екипу, руководство је сменило Лучића и на клупу довело Михајла Павићевића. Наредна два дуела, Црвена звезда је решила у своју корист и резултатима 67:63 и 77:76 стигла до 15. шампионског пехара. У националном купу, те сезоне није направљен запаженији резултат. Након крагујевачке Заставе (98:60, 86:73) и новосадске Војводине (92:89), у четвртфиналу је боља била Будућност (80:82).

Те сезоне велики успех је остварен на међународној сцени у Купу Радивоја Кораћа. У првој квалификационој фази, кипарски Панатинаикос је био само загревање (90:54, 89:77). У другој Фази квалификација, Црвена звезда је у конкуренцији грчког Перистерија, израелске Херцлије и аустријског Монтана заузела прву позицију претрпевши само један пораз и то од Грка у Београду. У званичном делу такмичења на путу до финала падали су италијанска Фонтана (91:73, 72:81) и турски клубови Дарушафака (67:62, 81:77) и Комбасан (81:66, 63:67), да би у полуфиналу Француски Шоле био згромљен у Београду 81:49, тако да пораз на гостовању од 96:74 није спречио учешће у великом финалу. У финалном двомечу Звезду је чекао италијански Маш из Вероне. Први сусрет у Верони Звездини играчи су фантастичном игром решили у своју корист резултатом 74:68, али у реваншу у Београду пред препуним трибинама хале Пионир, и још неколико хиљада људи на београдском Тргу Републике страх од успеха преовладао и доживљен је пораз од 64:73, чиме је укупним резултатом 141:138 за екипу Маша трофеј отишао у Верону. Треба напоменути да је Звезда имала и шут за три поена за пехар намењен победнику Купа Кораћа, али лопта није хтела кроз обруч.

Легенда клуба - Игор Ракочевић

Захваљујући титули из претходне сезоне Звезда је за сезону 1998./99., стекла право наступа у Евролиги. Управо је та сезона донела и први двобој са једним од клубова из некадашње Југославије, и то са највећим ривалом загребачком Цибоном. Због уласка навијача на паркет током прошлосезонског финала Купа Кораћа Звезда је управо дуелу са Цибоном играла без присуства публике. Највише из тог разлога претрпљен је пораз резултатом 66:69. Ипак, црвено-бели су се реванширали Цибосима и у паклу загребачке хале славили резултатом 80:77. У осталим мечевима прве фази Евролиге, црвено-бели су постигли следеће резултате: Панатинаикос 74:76 и 71:77, Ефес Пилсен 71:72 и 60:73, ТДК Манреса 88:60 и 59:74 и са Макабијем из Тел Авива 67:70 И 59:78. У другој фази такмичења Звезда је наступала појачана великим асом Владе Дивцом који је привремено напустио НБА због лок-аута[16]. У том периоду постигнути су следећи резултати Жалгирис 77:69 и 65:91, Ортез 75:85 и 61:70 и Фенербахче 88:66 и 61:78. На крају, сезону Евролиге црвено-бели су завршили са скором од четири победе и 12.пораза. Остаје за памћење да је Звезда победила каснијег освајача Евролиге те сезоне, екипу Жалгириса. Када је реч о домаћем шампионату, плеј-оф није одржан због НАТО бомбардовања СР Југославије, тако да је лидер након регуларног дела, екипа Будућности из Подгорице проглашена шампионом. Дрес Црвене звезде у тој сезони носили су: Топић, Станојевић, Ракочевић, Болић, Јестратијевић, Поповић, Пековић, Павићевић, Видачић, Радмановић, Дивац, Тица, Алексић, Цветковић и Нинковић. На клупи су били Џаковић, Антонић и Павићевић.

Последњу сезону 20.века, обележио је нови наступ у Евролиги. У првој фази овог такмичења Звезде се састала са екипама ПАОК-а 65:64 и 53:82, ЦСКА из Москве 65:80 и 62:86, Бенетоном 60:70 и 63:88, Барселоном 86:91 и 67:90 и Шолеом 56:64 и 59:69. У другој Фази противници су били Панатинаикос 61:76 и 58:67, Реал Мадрид 71:96 и 78:98 и Љубљанска Олимпија 83:77 И 47:59. Сезона у Евролиги је окончана са свега две победе и 14.пораза. У домаћем шампионату плеј-оф је окончан у полуфиналној серији са Партизаном поразом од 2:3 у серији, док је домет у националном купу било четвртфинале, где је ФМП Железник славио са убедљивих 79:56.

2000-те[уреди]

Милан Гуровић један од најпознатијих играча Звезде

Прелаз у нови миленијум, донео је нове потешкоће у функционисању КК Црвена звезда. Наредних година дошло је до великих осцилација како у резултатима тако и у самој организацији клуба. У тиму су стасали млади талентовани играчи попут Милоша Вујанића, Милутина Алексића и Јована Копривице. Тренер је у једној сезони био и Мута Николић, али клуб није успео да задржи пре свега Радмановића како би био конкурентан. Убрзо након тога клуб напушта и Вујанић одласком у тим највећег ривала. Политика отимања играча од Црвене звезде настављена је и наредних година отимањем Ђуре Остојића одмах након припрема, као и Луке Богдановића који је имао важећи уговор са Црвеном Звездом.[17] Ипак доласком словеначког тренера Змага Сагадина, дошло је до великих новина у Звездином тиму. Звезда је појачана са два искусна страна играча, Американцем Скунијем Пеном[18] и Нигеријцем Обином Екезијем, заблистала али није успела да се домогне ниједног трофеја. Искусни стратег је пронашао и пар играча у нижим лигама који ће касније имати запажене каријере: Чедомир Витковац, Вук Радивојевић, Горан Јеретин и Лука Богдановић. Посебно се мора истаћи и повратак Игора Ракочевића у европску кошарку и то управо у тим Црвене звезде када је показао пуну зрелост. Захваљујући њему и повређеном Јеретину тим се 2004. године домогао још једног домаћег купа, након 28. година. Остаће забележено да је тим Црвене звезде последњих пар секунди продужетка одиграо са 4 играча у четвртфиналу против Партизана, у полуфиналу је опет након продужетака савладана Војводина, а у финалу за 56 секунди успео да стигне 9 поена предности Рефлекса, и у продужетку их добије предвођен повређеним Јеретином, без капитена и далеко најбољег играча Игора Ракочевића.

Затим се управа одлучила за проверене снаге под вођством искусног тренера Шакоте. Већ прве сезоне оформио је јак састав предвођен Миланом Гуровићем. Окосницу тог тима чинили су још и Лери О'Бенон, Перо Антић, Мирослав Раичевић, али остаје и запажено појављивање младог играча Тадије Драгићевића. Ипак поред запажених успеха у УЛЕБ купу као и освајање Купа Радивоја Кораћа 2006., недостајале су титуле како у Јадранској тако и у домаћој кошаркашкој лиги. Највећи узрок су биле и бројне повреде играча који су у финишу сезоне дошли до одличне форме.

Следи сезона велике кризе иако је клуб забележио запажене резултате предвођена Тадијом Драгићевићем и Омаром Куком.[19] Клуб је био озбиљно финансијски уздрман. На крају сезоне остало је само четири сениорска играча.

Доласком Вучићевића на место председника клуба[20] чинило се да ће клуб успети да се извуче из кризе. Доведени су млади и персепктивни играчи, а као највеће појачање именован је тренер Светислав Пешић. Пешић је у тим довео неколико талентованих играча попут Марка Кешеља и Владимира Штимца, а из Аркадије доводи до тада готово непзнатог Немању Бјелицу. Док су на месту странаца доведени Лоренс Робертс и Андре Овенс. Тим успева да се домогне многих домаћих финала и направи значајне резултате у Еврокупу. Ипак није успео да се домогне титула. Најближи су били титули у Кошаркашкој лиги Србије, међутим после врло спорног финала када је Пешић уместо неког из савеза делио сребрне медаље својим играчима[21], клуб је ипак морао да се задовољи другим местом.[22] Иако је сезона завршена без титула у клубу је изникао једно од највећих изненађења Немања Бјелица,[23] као и доказани таленат Марко Кешељ. Они ће касније заслужити и позив селектора репрезентације Србије.

Тим на тајм-ауту - сезона 2009/10

Ипак, Вучићевић је у међусезони отишао из клуба, који је и даље био у кризи.[24] Већина носиоца су напустили екипу. У тиму су остали само домаћи млади играчи којима се придодао једини странац Мајк Тејлор.[25] У јануару је именована нова управа на челу са Владиславом Лучићем да спречи гашење клуба. Током сезоне екипа губи носиоце игре, али се исказује невероватан таленат Немање Бјелице кога желе сви европски тимови. Ношени његовом игром и тренером Александром Трифуновићем Звезда успева да задржи статус у Јадранској лиги. Ипак посртање се наставља оставком Лучића и читаве управе. Криза је кулминирала када је управни одбор клуба поднео оставке, а постојала је и могућност одласка клуба у стечајни поступак. [26] На крају је привредни суд одлучио да КК Црвена звезда као спортска организација не иде у стечај. [27]

2010-те[уреди]

У сезону 2010/11 клуб је ушао са младим играчима као што су Немања Недовић и Александар Цветковић, али и са пар искуснијих играча који су могли да попуне ростер упрокос лошој финансијској ситуацији. Пре свега капитеном Борисом Бакићем, Вујадином Суботићем и појачањима из Крке Урошом Николићем и Партизана Страхињом Милошевићем и Дарком Балабаном. УЈадранској лиги је остварен најлошији пласман уз скор од свега 8.победа и 18.пораза. У тој сезони у тиму су били и амерички кошаркаши Џамар Јанг, Рикардо Марш и Ентони Мајлс,[28] који су дали велики допринос опстанку и избегавању задњег места на табели које је аутоматски значило дисквалификацију за следећу сезону. Ипак због финансијске ситуације са њима није склопљен договор о продужењу уговора[29]. Због тога се по завршетку Јадранске лиге тим расуо у моменту када је створена одлична хемија и у тако ослабљеном саставу. Тако десеткован тим дошао је у полуфинале купа где је доживљен пораз од ФМП-а. У првенству Србије у којем нису играли већ поменути амерички кошаркаши и Страхиња Милошевић, изборено је тек 5.место и клуб се није пласирао за плеј-оф.

Интеграција са ФМП-ом из Железника

Тим Црвене звезде за сезону 2011/12 [30]

После вишегодишњих покушаја за интеграцијом са ФМП-ом из Железника, коначно је дошло до споразума 12. августа 2011. године. ФМП је преузео Звездино име и грб, као и неколицину играча, док се Црвена звезда током 5 година не консолидује. Према споразуму сви евентуални трофеји које освоји Црвена звезда Београд ће се додавати старој Црвеној звезди, која ће након предвиђених 5 година наставити где Црвена звезда Београд стане. Већ у првој сезони управа је учила крупне кораке ка консолидацији клуба. Урађен је детаљан план реорганизације клуба са планом враћања дугова у периоду од пет година, према унапред припремљеном плану реорганизације[31]. Тиме је омогућено да се у наредним сезонама уђе са знатно мањим теретом, али са обавезом редовног испуњавања обавеза из плана реорганизације. Тим добија и генералног спонзора, па налик другим клубовима додаје у имену и име спонзора Дива (произвођач воде). За председника новог клуба изабран је Небојша Човић.[32][33] Агилни председник одмах је преузео крупне кораке на консолидацији клуба. Највеће појачање је стигло прво, а то је трофејни тренер Светислав Пешић.[34] Окосницу тима чинили су играчи из погана ФМП-а, као и четворица кошаркаша Звезде. Тим је појачан Американцем Адамом Морисоном,[35] а од полусезоне њега је заменио Омар Томас.[36] Ипак чини се да остатак екипе није дорастао задатку играња за велики клуб. највећи домети ове екипе су била оба домаћа финала. Пешић је и поред неспоразума са Недовићем, успео да га дисциплином у одбрани уздигне до репрезентативног нивоа.

На крају сезоне дошло је до крупних промена. Пешић није могао да настави посао започет у Звезди због обавеза са репрезентацијом Немачке.[37] На место главног тренера је постављен Миливоје Лазић, Пешићев помоћни тренер. У тим се вратио Игор Ракочевић,[38] чија жеља је била да у свом клубу заврши каријеру. Искуство је попуњено са Борисом Савовићем, Марком Симоновићем, Рашком Катићем као и Американцима Брауном, Алмондом и Нелсоном. Док није запостављен и млађи кадар довођењем перспективног Луке Митровића уз уговор на четири године.[39] Због траљавог почетка сезоне убрзо је смењен тренер Лазић Владом Вукоичићем, а уместо Алмонда у тим је дошао Мајкл Скот. Звезда је кренула у дугу серију победа и успела је да прође у други круг Еврокупа као и да се пробије на сам врх Јадранске лиге. У врхунцу своје форме освојили су Куп Радивоја Кораћа. Након тога уследио је пад форме, посебно са почетком Српске лиге. Тада су многи носиоци игре већ били истрошени напорном сезоном, а нарочито сам Ракочевић. Ипак и са тим падом успели су да се на фајнал фору Јадранске лиге домогну финала и самим тим обезбеде учешће у Евролиги следеће сезоне.

Детаљ са утакмице Евролиге са Локомотивом

У сезону 2013/2014 наставља се постепен напредак Звезде како на спортском тако и на организационом плану, пре сввега због учешћа у Евролиги. По први пут у историји Звезде један странац продужава уговор и то Демаркус Нелсон.[40] Тим остаје без главног носиоца Игора Ракочевића, али убрзо се потписују Бобан Марјановић,[41] Јака Блажич[42] и Блејк Шилб, и прикључују три јуниора Тејић, Ребић и Ристић. Непосредно пред почетак сезоне долази и Чарлс Џенкинс, а уместо Савовића тиму се прикључује Иван Раденовић. Традиција промена играча током сезоне се наставила пре свега отказом Шилбу, одласком Ристића на колеџ као и одласком Цветковића на позајмицу у МЗТ. Место њих у клуб се враћа Тадија Драгићевић и потписује осредњи играч Липовиј из Украјине. У Евролиги клуб постиже запажене резултате. Остварене су одличне игре пре свега на домаћем терену док су за мало измакле победе пре свега над Макабијем, који постаје шампион Евролиге, али и над Панатинаикосом и то у продужетку. Једини је Макаби у Тел Авиву успео да рутински победи Звезду док су све остале утакмице биле неизвезсне до самог краја. Ипак у тешкој групи постаје једини клуб који са 4 победе није успео да се пласира у "топ 16". Међутим наставља такмичење у Еврокупу где је направила веома запажен успех пласманом у полуфинале. Остају забележене феонаменалне атмосфере у Комбанк арени током четвртфинала и полуфинала, када звездини навијачи прбијају рекорд у посећености свих УЛЕБ-ових такмичења.[43] Одлични резултати у Европским такмичењима су подигли Црвену звезду на УЛЕБ-овој листи, и постаје најбољи клуб са ових простора.[44] У АБА лиги су у лигашком делу забележени најбољи резултати у историји и заузето је прво место у лигашком делу. Међутим у борби за трофеј, у полуфиналу финалног турнира Звезда губи од Цибоне која је и освојила трунир. Међутим, са обзиром да је Цибона због финансијских проблема одустала од Евролиге, бирд овог такмичења је одлучио да Црвена звезда у наредној сезони буде директан учесник овог такмичења, а не да иде у квалификације.[45] Успех Звезде је увећан чињеницом да је по први пут одбрањен домаћи куп, и то победом над екипом Мега Визуре резултатом 81:80.[46] Ипак сенку на веома успешну сезону је бацио пре свега пораз од Цибоне у АБА лиги али и не освајање домаће лиге. Иако је Супер лигу започела одличним резултатима после прекида због поплава, тим захтвата велики пад. Ипак успева да се домогне финала у којем и поред победе у првој утакмици, губи од Партизана. Звезда је одиграла добро све док се по устаљеном сценарију противнички тим није повукао са терена[47] и тиме повећао притисак на судије, а након овог Звезда није успела да се врати у игру и доживела три узастопна пораза.

Млађе категорије[уреди]

Иако је сва пажња углавном усмерена на резултате првог тима, Црвена звезда има дугу традицију у раду са млађим категоријама. Наравно све млађе селекције су и у резултатском смислу увек биле у врху како домаћих тако и међународних такмичења. Чак и када је први тим резултатски имао лоше сезоне, у млађим категоријама су изникли многи касније веома успешни играчи. Најважнији и најпознатији изданци Звездине школе кошарке су свакако Мока Славнић, Бобан Јанковић, Небојша Илић и Игор Ракочевић. Ипак треба истаћи и друге играче који су своје каријере градили пре свега у другим клубовима попут: Владимира Радмановића, Милоша Вујанића и многих других.

Додатан квалитет у селекцији млађих категорија доноси фузија са ФМП Железником. Том приликом комплетне младе селекције постају Звездине селекције са могућношћу коришћења одличне инфраструктуре. Ту је пре свега тренажни центар са салама на Чукарици као и хала у Железнику. Успеси Звездиних селеција постају још значајнији. Тако Звездини јуниори после више покушаја успевају да освоје Еввролигин Најк турнир 2014. године у Милану, и постају незванични прваци Европе у јуниорској конкуренцији.[48] Наравно циљ млађих категорија је пре свега формирање потпуних играча али и њихово школовање које је омогућено јединственим системом образовања које се нуди деци.[49] Поред тога велики број играча свих узраста је део млађих репрезентативних селекција. Тако је само у 2014. години укупно 12 кошаркаша Звезде (6 у кадетском[50], 3 у јуниорском[51] и три у узрасту до 20 година[52]),су били део неке од репрезентаивних селекција Србије, које су при томе освојиле 2 медаље на првенствима на којима су наступале.

Навијачи[уреди]

Делије руше рекорд у посети у Комбанк Арени, 24.232 на утакмици червртфинала Еврокупа
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Делије север

Од самог заснивања клуба најистакнутије личности друштва били су често виђени на утакмицама на Малом Калемегдану. Популарност је расла са сталним успесима како кошаркашкох клуба али пре свега фудбалско клуба. Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Београду, а и на тероторији читаве Србије.[53][54] Навијачи Црвене звезде се називају Делије. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група 7. јануара 1989.

Навијачи Црвене звезде и Олимпијакоса развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). У ову братску унију навијача касније су се укључили и навијачи Спартака Москве. Управо су навијачи клуба са Малог Калемегдана приредили рекордну гледаност неке кошаркашке утакмице под покриветљством УЛЕБ. То се десило током четвртфинала Еврокупа 2014. године против екипе Будивељника, када је у Комбанк арени било 24.232 навијача.[43][55]

Успеси[уреди]

Такмичење Број Година
Национално првенство - 15 Звездица за 10 освојених титула
Првенство СФР Југославије Првак 12 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1968/69, 1971/72.
Други 7 1959, 1969/70, 1972/73, 1983/84, 1984/85, 1986/87, 1989/90.
Првенство СРЈ / Првенство СЦГ Првак 3 1992/93, 1993/94, 1997/98.
Други 3 1991/92, 1998/99, 2005/06.
Првенство Србије Првак 0 /
Други 5 2006/07, 2008/09, 2011/12, 2012/13, 2013/14.
Национални куп - 7
Куп СФР Југославије Победник 3 1970/71, 1972/73, 1974/75.
Финалиста 2 1973/74, 1989/90.
Куп СР Југославије Победник 0 /
Финалиста 1 1993/94.
Куп Радивоја Кораћа (СЦГ/Србија) Победник 4 2003/04, 2005/06, 2012/13, 2013/14.
Финалиста 2 2008/09, 2011/12.
Национални суперкуп - 1
Суперкуп СР Југославије Победник 1 1993.
Финалиста 0 /
Континентална такмичења
Куп победника купова Победник 1 1973/74.
Финалиста 2 1971/72, 1974/75.
Полуфинале 0 /
Куп Радивоја Кораћа (ФИБА) Победник 0 /
Финалиста 2 1983/84, 1997/98.
Полуфинале 4 1980/81, 1981/82, 1984/85, 1987/88.
УЛЕБ Еврокуп Победник 0 /
Финалиста 0 /
Полуфинале 1 2013/14.
Регионална такмичења
Јадранска лига Победник 0 /
Финалиста 1 2012/13.

Појединачни успеси[уреди]

Успеси и признања

Кошаркашка кућа славних

Кућа славних ФИБА

"50 Greatest"- Евролиге

МВП Јадранске лиге

Најбољи стрелац Јадранске лиге

МВП кола Евролиге

МВП УЛЕБ Купа

МВП Финала Кошаркашке Лиге Србије

МВП Купа Радивоја Кораћа

Први стрелац Купа Кораћа

Играчи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак свих кошаркаша Црвене звезде

Тренутни састав[уреди]

 п  р  у КК Црвена звезда - тренутни састав
Играчи Тренери
Позиција # Држава Име Висина Година Место
PG 4 Србија Никола Ребић 1,87 m (6 ft 2 in) &0000000000000019.00000019
PG 5 Сједињене Америчке Државе Маркус Вилијамс 1,91 m (6 ft 3 in) &0000000000000028.00000028
SG 6 Србија Немања Дангубић 2,04 m (6 ft 8 in) &0000000000000021.00000021
PF 9 Србија Лука Митровић [56]) 2,04 m (6 ft 8 in) &0000000000000021.00000021
SG 10 Србија Бранко Лазић 1,95 m (6 ft 5 in) &0000000000000025.00000025
SG 11 Словенија Јака Блажич 1,96 m (6 ft 5 in) &0000000000000024.00000024
SF 12 Србија Никола Калинић 2,02 m (6 ft 8 in) &0000000000000022.00000022
C 13 Србија Бобан Марјановић 2,21 m (7 ft 3 in) &0000000000000026.00000026
PF 17 Србија Марко Тејић 2,09 m (6 ft 10 in) &0000000000000019.00000019
PG 22 Сједињене Америчке Државе Чарлс Џенкинс 1,91 m (6 ft 3 in) &0000000000000025.00000025
C 33 Немачка Мајк Цирбес 2,08 m (6 ft 10 in) &0000000000000024.00000024
Тренер
Асистент(и)



Објашњење
  • Injured Повређен

Састав
Актуелизовано: 13. август 2014.

План позиција[уреди]

Поз. Прва петорка Прве замене Друге замене Резерве
Ц Бобан Марјановић Мајк Цирбес Ђорђе Каплановић
КЦ Лука Митровић Марко Тејић
К Немања Дангубић Никола Калинић Никола Чворовић
Б Јака Блажич Бранко Лазић Марко Гудурић
П Маркус Вилијамс Чарлс Џенкинс Никола Ребић

Промене у саставу у текућој сезони[уреди]

Дошли[уреди]

Отишли[уреди]

Звездине звезде[уреди]

Прва Звездина Звезда, Александар Гец

Током година дрес КК Црвена звезда су носили многи прослављени кошаркаши. Сваки клуб СД Црвена звезда бира играче и даје им титулу Звездине звезде. КК Црвена звезда је до сада изабрала 8 играча који су понели ову титулу:

Играчи који су одиграли највише утакмица[уреди]

Трећи на листи, у више наврата бранио црвено-беле боје, Вук Радивојевић

Од 04. јануара 2014.

KK Zvezda logo.svg
KK Zvezda logo.svg
Највише одиграних утакмица
(Име и број утакмица)
Слободан Николић 421
Предраг Богосављев 417
Вук Радивојевић 354
Драгиша Вучинић 349
Драган Капичић 336
Слободан Јанковић 326
Игор Ракочевић 323
Небојша Илић 301
Зоран Славнић 301
Стеван Караџић 296
Александар Трифуновић 290

Остали познати бивши играчи[уреди]

1950е - 1980е

1990е - 2000е

Странци


Тренери[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак свих тренера КК Црвена звезда

Током дуге историје велики број кошаркашких стручњака адио је у Црвеној звезди. Почетак клуба обележио је Небојша Поповић, а затим и Милан Бјегојевић. Осамдесетих најзначајније тренерско име на клупи Звезде био је Ранко Жеравица, док је у 90-тим највеће успехе клуб постигао са Владиславом Лучићем. Од 2000. године Звезда је врло честомењала тренере због неадекватних резултата.

Најпознатији тренери[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ СД Црвена звезда Београд / SD Crvena Zvezda Beograd
  2. ^ Монографија 50 година СД Црвена звезда, стр. 107
  3. ^ „Звездин циљ сви мечеви у Арени“. Журнал. 5. 10. 2013 Приступљено 21. 5. 2014.. 
  4. ^ „Занимљивости из историје КК Црвена звезда“. mojacrvenazvezda.net. 27.09.2012. Приступљено 21. 5. 2014.. 
  5. ^ „Dobitnik nagrade za životno delo - Nebojša Popović“. Ukts.rs Приступљено 7. 10. 2013.. 
  6. ^ Александар Милетић. „Андрићу нуђено да буде председник Звезде“. Politika.rs Приступљено 13. 9. 2011.. 
  7. ^ „O Klubu“. Kkcrvenazvezda.rs Приступљено 7. 10. 2013.. 
  8. ^ Званичан Media Guide КК Црвена Звезда - сезоне 2002/2003, , стр. 138
  9. ^ „Историја КК црвена звезда 1 део“. Ukts.rs. 26.07.2011. Приступљено 28. 5. 2014.. 
  10. ^ „На данашњи дан рођен Драгиша Вучинић“. mojacrvenazvezda.net Приступљено 22. 5. 2014.. 
  11. ^ Мојацрвеназвезда / Историја КК Црвена звезда 3.део
  12. ^ KK Црвена звезда / Обележавање 40 година од великог трофеја
  13. ^ „Интервју - Ранко Жеравица“. kkcrvenazvezda.rs Приступљено 28. 4. 2014.. 
  14. ^ „Оно што се мора знати о КК Црвена звезда | Мојацрвеназвезда“. www.mojacrvenazvezda.net Приступљено 2. 6. 2014.. 
  15. ^ „Звездина последња титула 1998 | Курир“. kurir-info.rs. 13. 6. 2013. Приступљено 15. 5. 2014.. 
  16. ^ „Сећање на лок-аут | РТС“. rts.rs. 25. 11. 2011. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  17. ^ „Лука Богдановић у Партизану!“. б92. 8. 7. 2004. Приступљено 10. 4. 2014.. 
  18. ^ „Представљен Скуни Пен“. Вести. 17. 8. 2002. Приступљено 1. 4. 2014.. 
  19. ^ „Српски клубови у првом делу сезоне“. Б92. 28. 12. 2007. Приступљено 19. 5. 2014.. 
  20. ^ „Слободан Вучићевић председник Црвене звезде“. Прес. 6. 11. 2008. Приступљено 19. 5. 2014.. 
  21. ^ „Афера послужавник“. Глас Јавности. 25. 5. 2009. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  22. ^ „Отели су ми титулу са Црвеном Звездом“. b92.net. 21. 12. 2010. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  23. ^ „Немања Бјелица Црвена Звезда“. eurocupbasketball.com. 5. 3. 2010. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  24. ^ „Председник КК Црвена звезда поднео оставку“. ТВ Војводина. 6. 7. 2009. Приступљено 19. 5. 2014.. 
  25. ^ „Мајк Тејлор у Звезди“. Б92. 19. 9. 2009. Приступљено 22. 5. 2014.. 
  26. ^ „UO Crvene zvezde podneo ostavku“. B92.net. 29. 6. 2010. Приступљено 13. 9. 2011.. 
  27. ^ „KK Zvezda ne ide u stečaj!“. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 13. 9. 2011.. 
  28. ^ „Ентони Мајлс потписао за Звезди | Б92“. b92.net. 11. 11. 2010. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  29. ^ „Рикардо марш напустио Звезду | Блиц“. blic.rs. 21. 3. 2011. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  30. ^ „Горео Пионир | Ало“. ало Приступљено 23. 4. 2014.. 
  31. ^ Vesti, Приступљено 8. 4. 2013.
  32. ^ „Crvena zvezda Beograd: Čović predsednik | Mondo“. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 13. 9. 2011.. 
  33. ^ „РТС : Човић председник Звезде“. Rts.rs Приступљено 13. 9. 2011.. 
  34. ^ „Vesti“. Kkcrvenazvezda.rs Приступљено 13. 9. 2011.. 
  35. ^ „Бивши играч Лејкерса у Звезди | Блиц“. блиц.rs. 13. 9. 2011. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  36. ^ „Најновије звездино појачање | На длану“. nadlanu.com. 14. 12. 2011. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  37. ^ „Пешић напушта Звезду | Телеграф“. telegraf.rs. 25. 7. 2012. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  38. ^ „Игор Ракочевић потписао за Звезду | Новости“. novosti.rs. 9. 8. 2012. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  39. ^ „И Лука Митровић потписао за Звезду | Телеграф“. telegraf.rs. 26. 7. 2012. Приступљено 23. 4. 2014.. 
  40. ^ „Нелсон продужио уговорса Звездом | Блиц“. blic.rs. 13. 6. 2013. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  41. ^ „Боби Марјановић поптписао за Звезду на Човићев рођендан | Вести“. www.vesti.rs. 2. 7. 2013. Приступљено 22. 6. 2014.. 
  42. ^ „Јака Блажич договорио долазак у Звезду | Моцарт спорт“. www.mozzartsport.com. 17. 6. 2013. Приступљено 22. 6. 2014.. 
  43. ^ а б „Делије обориле рекорд | Новости“. novosti.rs. 26. 3. 2014. Приступљено 27. 4. 2014.. 
  44. ^ „Звезда незадрживо напредује на УЛЕБ-овој листи | Редстар“. redstarbelgrade.info. 29. 3. 2014. Приступљено 22. 6. 2014.. 
  45. ^ „Звезда и званично у Евролиги | КК Црвена звезда“. www.kkcrvenazvezda.rs. 25. 6. 2014. Приступљено 25. 6. 2014.. 
  46. ^ „Звезда одбранила Куп | РТС“. www.rts.rs. 9. 2. 2014. Приступљено 22. 6. 2014.. 
  47. ^ „Скандал - Вујошевић повукао па вратио екипу Партизана | Блиц“. blic.rs. 14. 6. 2014. Приступљено 22. 6. 2014.. 
  48. ^ „Звездини клинци на крову Европе | Мондо“. mondo.rs. 18. 5. 2014. Приступљено 19. 5. 2014.. 
  49. ^ „Човић: Имамо систем | Званичан сајт КК Црвена звезда“. kkcrvenazvezda.rs. 19. 5. 2014. Приступљено 19. 5. 2014.. 
  50. ^ „Почињу припреме за светско првенство у Дубајиу| Кошарка 24“. www.kosarka24.com. 29. 6. 2014. Приступљено 17. 8. 2014.. 
  51. ^ „Састав Јуниорске репрезентације | КС Србије“. www.kss.rs Приступљено 17. 8. 2014.. 
  52. ^ „Састав репрезентације до 20 година | КС Србије“. www.kss.rs Приступљено 17. 8. 2014.. 
  53. ^ „Спортско друштво Црвена Звезда | Југмедиа“. jugmedia.info. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 5. 2014.. 
  54. ^ „41% Београђана навија за Звезду, 21% за Партизан | Телеграф“. telegraf.rs. 14. 2. 2012. Приступљено 3. 5. 2014.. 
  55. ^ „Пао Партизанов рекорд, у Арени 24.232. навијача | Мондо“. mondo.rs. 26. 3. 2014. Приступљено 27. 4. 2014.. 
  56. ^ „Лука Митровић нови капитен Звезде | МојаЦрвеназвездаНет“. http://www.mojacrvenazvezda.net/.+11. 8. 2014. Приступљено 12. 8. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]

Црвена звезда

Са других Викимедијиних пројеката :


 
Састав КК Црвена звезда у сезони 2014/15.
Јака Блажич |  Маркус Вилијамс |  Немања Дангубић |  Никола Калинић |  Бранко Лазић |  Бобан Марјановић |  Лука Митровић |  Никола Ребић |  Марко Гудурић |  Марко Тејић |  Мајк Цирбес |  Чарлс Џенкинс | тренер Дејан Радоњић


Добар чланак Чланак КК Црвена звезда је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.