Когнитивни дефицит

Когнитивни дефицит (когнитивно оштећење) је свеобухватни термин за описивање карактеристика које одражавају баријеру у когнитивним способностима.^[1] Термин описује дефицит глобалног интелектуалниг учинка, као што је ментална ретардација. Он се исто користи за описивање специфичних дефицита у спознајним способностима (неспособности учења, дислексија), као и за когнитивно/меморијско ограничење узроковано употребом лекова и дрога, на пример алкохола и бензодиазепина.^[2] Когнитивни дефицит може да буде урођен или узрокован факторима средине као што су повреде мозга, неуролошки поремећаји, или душевна болест.^[3]^[4]

Литература[уреди | уреди извор]

Дас, Ј.П.; Наглиери, Ј.А.; Кирбy, Ј.Р. (1994). Ассессмент оф Цогнитиве Процессес. Неедхам Хеигхтс, МА, УСА: Аллyн & Бацон. ИСБН 0-205-14164-1.
Дас, Ј.П. (2002). А беттер лоок ат интеллигенце. Цуррент Дирецтионс ин Псyцхологy, 11, 28–32.
Голдстеин, Гералд; Беерс, Сусан, едс (2004). Цомпрехенсиве Хандбоок оф Псyцхологицал Ассессмент: Волуме I: Интеллецтуал анд Неурологицал Ассессмент. Хобокен (Њ): Јохн Wилеy & Сонс.
Кауфман, Алан С. (2000). „Цхаптер 20: Тестс оф Интеллигенце”. Ур.: Стернберг, Роберт Ј. Хандбоок оф Интеллигенце. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 445–476. ИСБН 978-0-521-59648-0. Генерални сажетак (22. 7. 2013).
Наглиери, Јацк А.; Отеро, Тулио M. (2012). „Цхаптер 15: Тхе Цогнитиве Ассессмент Сyстем: Фром Тхеорy то Працтице”. Ур.: Фланаган, Даwн П.; Харрисон, Патти L. Цонтемпорарy Интеллецтуал Ассессмент: Тхеориес, тестс, анд иссуес (Тхирд изд.). Неw Yорк (НY): Гуилфорд Пресс. стр. 376–399. ИСБН 978-1-60918-995-2. Генерални сажетак (29. 3. 2014).
Саттлер, Јероме M. (2008). Ассессмент офЦхилдрен: Цогнитиве Фоундатионс. Ла Меса (ЦА): Јероме M. Саттлер, Публисхер.
Урбина, Сусана (2004). Ессентиалс оф Псyцхологицал Тестинг. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-41978-5. Генерални сажетак (10. 10. 2013).
Урбина, Сусана (2011). „Цхаптер 2: Тестс оф Интеллигенце”. Ур.: Стернберг, Роберт Ј.; Кауфман, Сцотт Баррy. Тхе Цамбридге Хандбоок оф Интеллигенце. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 20–38. ИСБН 978-0-521-73911-5. Генерални сажетак (9. 2. 2012).

Референце[уреди | уреди извор]

^ Цорен, Станлеy; Wард, Лаwренце M.; et al. (1999). Сенсатион анд Перцептион. Харцоурт Браце. стр. 9. ИСБН 978-0-470-00226-1.
^ Калацхник, ЈЕ.; Ханзел, ТЕ.; Севеницх, Р.; Хардер, СР. (2002). „Бензодиазепине бехавиорал сиде еффецтс: ревиеw анд имплицатионс фор индивидуалс wитх ментал ретардатион”. Ам Ј Мент Ретард. 107 (5): 376—410. ИССН 0895-8017. ПМИД 12186578. дои:10.1352/0895-8017(2002)107<0376:ББСЕРА>2.0.ЦО;2.
^ Хоцкенбурy, Дон анд Сандy (2004). Дисцоверинг Псyцхологy. Wортх Публисхерс. ISBN 978-0-7167-5704-7.
^ Фриед, Yехуда & Агасси, Јосепх (1976). Параноиа: А Студy ин Диагносис. Бостон Студиес ин тхе Пхилосопхy оф Сциенце, 50. ИСБН 978-90-277-0704-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Цорен, Станлеy; Wард, Лаwренце M.; et al. (1999). Сенсатион анд Перцептион. Харцоурт Браце. стр. 9. ИСБН 978-0-470-00226-1.

[2] Калацхник, ЈЕ.; Ханзел, ТЕ.; Севеницх, Р.; Хардер, СР. (2002). „Бензодиазепине бехавиорал сиде еффецтс: ревиеw анд имплицатионс фор индивидуалс wитх ментал ретардатион”. Ам Ј Мент Ретард. 107 (5): 376—410. ИССН 0895-8017. ПМИД 12186578. дои:10.1352/0895-8017(2002)107<0376:ББСЕРА>2.0.ЦО;2.

[3] Хоцкенбурy, Дон анд Сандy (2004). Дисцоверинг Псyцхологy. Wортх Публисхерс. ISBN 978-0-7167-5704-7.

[4] Фриед, Yехуда & Агасси, Јосепх (1976). Параноиа: А Студy ин Диагносис. Бостон Студиес ин тхе Пхилосопхy оф Сциенце, 50. ИСБН 978-90-277-0704-8.

[1]

[2]

[3]

[4]