Неуролошки поремећај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неурони код пацијента са епилепсијом, 40x увећани.

Неуролошки поремећај је сваки поремећај људског телесног нервног система. Структурне, биохемијске или електричне абнормалности у мозгу, кичменој мождини или другим нервима могу да доведу до обима симптома. Примери симптома обухватају парализу, мишићну слабост, слабу координацију, губитак сензације, епилептичких напада , конфузије, бола и промењеног нивоа свести. Постоји мноштво познатих неуролошких поремећаја, неки од којих су релативно чести. Они се могу потврдити путем неуролошких прегледа, и изучавати и третирати у оквиру специјалности неурологије и клиничке неуропсихологије.

Интервенције због неуролошких поремећаја обухватају превентативне мере, промене животног стила, физиотерапију и друге терапије, неурорехабилитацију, менаџмент бола, лекове, или операције које изводе неурохирурзи. Светска здравствена организација процењује да су 2006. неуролошки поремећаји и њихове последице имале утицаја на милијарду људи широм света, и идентификовала је здравствене неједнакости и друштвену стигму / дискриминацију као главне факторе који доприносе асоцирани инвалидитету и испаштању.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]

  • Disorder Index of the National Institute of Neurological Disorders and Stroke


Нервни систем

Дифузан нервни систем | Ганглионеран нервни систем | Врпчаст нервни систем | Лествичаст нервни систем

Цеваст нервни систем:
Централни нервни систем (Мозак, Кичмена мождина) - Периферни нервни систем - Соматски нервни систем - Аутономни нервни систем