Краљевско астрономско друштво

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљевско астрономско друштво
Улаз у зграду Краљевског астрономског друштва
Мотоенгл. Quicquid nitet notandum
(Све што сија треба посматрати)
Основана10. март 1820.
Датум оснивања10. март 1820.
Наменапромовисање астрономије и геофизике
СедиштеБурлингтон кућа, Пикадили, Лондон
ПредседникМајк Едмундс
Извршни директорФилип Дајмонд
ПатронКраљ Чарлс III
Веб-сајтras.org.uk

Краљевско астрономско друштво (енгл. The Royal Astronomical Society, скраћено РАС) је међународно научно друштво. Основано је као Астрономско друштво Лондона 1820. године са циљем да подржи астрономска истраживања, која су у то време више водили независни научници, него професионалци. 1831. године постало је Краљевско астромско друштво примивши Краљевску повељу од Вилијама IV. Године 1915. додатном повељом друштво је постало отворено и за жене. Друштво данас претставља организацију подржану од стране Међународне астрономске уније. Члан је Савета за науку, који подстиче и промовише проучавање астрономије, науку о Сунчевом систему, геофизику и друге блиско повезане гране науке. Главно место одржавања састанка РАС-а је у Бурлингтон кући у лондонској улици Пикадили, али састанци се повремено одржавају и на другим локацијама широм земље. Друштво је укључено у израду и издаваштво астрономских часописа и повремених публикација. Чини га преко 3.000 чланова, од којих око трећина живи изван Уједињеног Краљевства. Поред тога, припадници шире јавности који немају стручне квалификације, али су заинтересовани за астрономију и геофизику, а уједно и желе да подрже рад друштва, могу постати пријатељи РАС-а.

Историјат[уреди | уреди извор]

Краљевско астрономско друштво је осмишљено 12. јануара 1820. године када је 14 независних научника, тзв. "астронома џентлмена" осетило потребу за једним таквим друштвом које ће окупити британске астрономе и радити на промоцији астрономије, те је већ 10. марта исте године одржан први састанак и основано је друштво у целини. На самом почетку дошло је до несугласица у вези тога ко ће бити први председник. Господин Џозеф Бенкс је захтевао да војвода од Сомерсета повуче своју сагласност да буде први председник. Међутим, ускоро су несугласице биле превазиђене тиме што је господин Вилхелм Хершел пристао да буде први почасни председник, иако никада није узео улогу председавајућег ни на једном њиховом састанку.[1]

Првобитни циљеви друштва су били везани за промоцију астрономије. Касније је у циљеве додата и нова област, геофизика, првенствено јер је то било у интересу чланова друштва. После доста преговора, Вилијам IV је потписао Краљевску повељу 7. марта 1831. године, којом је друштво постало финансијски подржано од британске владе. Тада је друштво и променило назив из Астрономског друштва у Краљевско астрономско друштво.[2]

Пријатељи РАС-а[уреди | уреди извор]

Године 2009. је покренута иницијатива за прикључивање друштву људи које интересује астрономија и геофизика, али немају стручне квалификације или посебног знања из тих области. Одлучено је да такви људи могу постати пријаељи РАС-а, плаћајући чланарину од око 8 000 динара (40 £) годишње, те тиме помажу рад друштва, а заузврат добијају могућност присуствовања одређеним, њима намењеним предавањима, позвани су на разне манифестације и скупове у Бурлингтон кући, имају приступ коришћењу библиотеке и опсерваторије, као и претплату на месечни научни часопис.[3]

Састанци[уреди | уреди извор]

Краљевско астрономско друштво редовно одржава састанке сваког другог петка од октобра до маја. Уобичајени састанци садрже предавање о актуелним истраживањима у астрономији и геофизици и одржавају се у Бурлингтон кући.[4] Извештаји са ових састанка објављују се у часопису The Observatory magazine.

Научне дискусије се одржавају истог дана и на истом месту када и редовни састанци, што омогућава да неколико говорника представе стручњацима и рецензентима из тих области нове резултате и податке до којих су дошли. Дискусије на две различите теме о астрономији и геофизици често се одржавају паралелно на различитим просторијама у Бурлингтон кући.

Повремено се састанци одржавају и у другим деловима земље, најчешће у сарадњи са другим научним друштвима и универзитетима. Друштво спонзорише Национални астрономски састанак, седмодневну конференцију сваког пролећа, на којој присуствују професори астрономи из Велике Британије и других земаља.

Медаље[уреди | уреди извор]

Златник једног од добитника, Асафа Хала.

Највише признање Краљевског астрономског друштва је златник (Gold Medal). Међу бившим добитницима златника, најпознатији научници су Алберт Ајнштајн који је добитник златника у 1926. години и Стивен Хокинг у 1985. години.

Остала признања које додељује Краљевско астрономско друштво су Едингтонова медаља, Хершелова медаља, Чепманова медаља, Вредносна медаља и Џексон-Гвилтова медаља.

Библиотека[уреди | уреди извор]

Краљевско астрономско друштво има велику библиотеку. Библиотека садржи преко 10 000 књига, од стручних популарних књига, до зборника радова. Друштво је претплаћено на око 300 актуелних часописа које се баве темема астрономије и геофизике, па самим тим све те публикације периодично пуне фонд библиотеке. Збирка ретких књига Краљевског астрономског друштва се налази на другом месту, поред Краљевске опсерваторије у Единбургу.[5] Ова библиотека је главни извор за едукацију и писање радова не само члановима друштва, већ и ширим круговима астронома, геофизичарима и историчарима.

Образовање[уреди | уреди извор]

Чланови РАС-а често су неретко почасни предавачи у појединим областима на факултетима и у средњим школама. Поред тога, повремено организују предавања за лаике. Такође, РАС има саветодавну улогу у састављању јавних УК тестова, попут GCSE-а и A Levels тестова.

Остале активности друштва[уреди | уреди извор]

Друштво се окупља у Бурлингтон кући, у Лондону. Друштво заступа и представља интересе астрономије и геофизике влади и њеним телима на британском националном, регионалном и европском нивоу, одржава конференције за штампу преко које обавештава ширу јавност о достигнућима у астрономији и геофизици. Поред тога, Краљевско астрономско друштво додељује бесповратна средства појединцима, институцијама и друштвима за које сматра да раде на вредним циљевима у раду и истраживању астрономије и геофизике.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе Роyал Астрономицал Социетy (Лондон) (Краљевско астрономско друштво - Лондон), хисторy.мцс.ст-андреwс.ац.ук. Приступљено: 3. јануар 2015.
  2. ^ А бриеф хисторy оф тхе РАС, (Кратка историја РАС-а), рас.орг.ук. Приступљено: 3. јануар 2015.
  3. ^ Фриендс оф тхе Роyал Астрономицал Социетy (Пријатељи Краљевског астрономског друштва), рас.орг.ук. Приступљено: 3. јануар 2015.
  4. ^ Роyал Астрономицал Социетy (РАС), (Краљевско астрономско друштво), Мајкл Ентони Хоскин, Британика. Приступљено: 3. јануар 2015.
  5. ^ Роyал Астрономицал Социетy Либрарy анд Арцхивес (Библиотека и архива Краљевског астрономског друштва), либрарyтхинг.цом. Приступљено: 3. јануар 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референцес[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraljevsko_astronomsko_društvo&oldid=26757219”