Стивен Хокинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стивен Хокинг

Stephen Hawking.StarChild.jpg
Стивен Хокинг

Општи подаци
Датум рођења 8. јануар 1942.
Место рођења Оксфорд (Уједињено Краљевство)
Рад
Институција Универзитет у Кембриџу

Стивен Хокинг (енгл. Stephen William Hawking; Оксфорд, 8. јануар 1942) енглески je теоретски физичар; унапредио je разумевање простора, времена и простор-време сингуларитета.

Биографија[уреди]

Хокинг је дипломирао физику на Оксфорду, потом је с темом из теорије релативности докторирао на Кембриџу, где је наставио своју академску каријеру. Постао је члан Краљевског друштва 1974, професор математике 1979. Као студент добио веома прогресивну неуромоторичку болест која веома онеспособљује и ограничава кретање и говор. Свој математички рад је наставио ментално и саопштавао га тек у завршном облику. Његов животни рад представља изванредну победу над тешком физичком онеспособљеношћу.

Хокинг је започео проучавање опште теорије релативности, примећујући да Ајнштајнова теорија не објашњава квантномеханичку природу физике и није у стању да адекватно опише гравитационе сингуларитете попут „црних рупа“ или „великог праска“. У књизи The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) показао је да се простор-време сингуларитет мора појавити на почетку универзума и само простора и времена; то је био „велики прасак“ (тачка бесконачно високе густине просторновременске закривљености). Универзум се од те тачке па надаље шири.

Хокинг је веома унапредио наше знање о црним рупама - оне су сингуларитет у времену и простору, који су узроковани масом довољном да закриви простор тако да је онемогућен пролазак светлосних таласа (фотона). Граница унутар које светлост не може да изађе зове се хоризонт догађаја и задата је Шварцшилдовим радијусом. Хокинг је установио да се хоризонт догађаја временом може само повећавати или остати константан, тако да уколико би две црне рупе нестале, површина новонастале области била би већа од збира површинина компоненти.

Показао је да механика црних рупа има паралеле у законима термодинамике (према којима ентропија мора расти с временом). Такође је показао да црне рупе не настају само услед колапса звезда већ и услед колапса и других висококомпресованих региона простора.

У периоду од 1970. до 1974. Хокинг и његови сарадници доказали су Вилерову (J. Wheeler, 1911 —) хипотезу (познату као „ни-длака“ теорем) да су само маса, угаони момент и електрично наелектрисање очувани једном када материја доспе у црну рупу.

Године 1974. Хокинг је дошао до изванредног резултата да црне рупе могу емитовати топлотно зрачење. На пример, ако је пар честица-античестица настао у близини хоризонта догађаја, а само једна је унутар њега, тада црна рупа ефективно емитује топлотно зрачење. Коначна се температура отуда мора повезати с црном рупом, а аналогија између механике црне рупе и термодинамике је стварна. Индиректна евиденција за актуелно постојање црних рупа у центру активних галаксија је сада задобијена: постоји извесна евиденција да је у центру наше галаксије, Млечног пута, црна рупа.

Нешто скорије је Хокинг предузео да формулише конзистентну квантномеханичку теорију гравитације, која би гравитацију повезала с друга три основна типа силе (слабом нуклеарном, јаком нуклеарном и електромагнетном интеракцијом). Његова нетехничка књига „Кратка историја времена“ (енгл. A Brief History of Time, 1988) је била изванредни издавачки успех. Постао је почасни пратилац краљице, 1989.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :