Ксилитол пентанитрате

С Википедије, слободне енциклопедије

Ксилитол пентанитрат (КСПН) је примарни експлозив са нитрираним естарима [1][2] који је први синтетизовао Габријел Бертран 1891. године. [3] Органи за спровођење закона су се заинтересовали за КСПН заједно са еритритол тетранитратом (ЕТН) и пентаеритритол тетранитратом (ПЕТН) због њихове лакоће синтезе, што их чини доступним хемичарима аматерима и терористима. [4][5]


Својства[уреди | уреди извор]

На собној температури КСПН постоји као бела кристална чврста супстанца. Када се загреје на 163 °Ц (325 °Ф; 436 К), течни ксилитол пентанитрат почиње да пуцкета и производи тамну пару. Када се разложи, сваки грам КСПН производи 200 мЛ гаса, што га чини експлозивом високих перформанси. [1]

Анализа утицаја Роттер-а КСПН-а је показала цифру неосетљивости од 25 (РДX = 80). КСПН је показао сличну осетљивост на електрично статичко пражњење као ЕТН и ПЕТН. [1]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Ксилитол пентанитрат настаје реакцијом ксилитол пентаацетата са димећом азотном киселином и глацијалном сирћетном киселином. [3]

Потпуна оксидација[уреди | уреди извор]

Слично као ЕТН, КСПН има позитиван баланс кисеоника, што значи да угљеник и кисеоник у молекулу могу бити потпуно оксидовани без додавања другог оксидационог средства.

Разлагањем четири молекула КСПН-а ослобађају се три О2. Молекули слободног кисеоника се могу користити за оксидацију додане металне прашине или експлозива са негативним балансом кисеоника као што је ТНТ.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Старк, Келлy‐Анне С.; Алвино, Јасон Ф.; Киркбриде, К. Паул; Сумбy, Цхристопхер Ј.; Метха, Грегорy Ф.; Ленехан, Цлаире Е.; Фитзгералд, Марк; Wалл, Цраиг; Митцхелл, Марк; Приор, Цхад (2019). „Црyстал Струцтуре, Сенситивенесс анд Тхеоретицал Еxплосиве Перформанце оф Xyлитол Пентанитрате (XПН)”. Пропеллантс, Еxплосивес, Пyротецхницс (на језику: енглески). 44 (5): 541—549. ИССН 0721-3115. С2ЦИД 109872121. дои:10.1002/преп.201800337. 
  2. ^ Клапöтке, Тхомас M. (2021-01-18). „X”. О-З (на језику: енглески). Де Груyтер. стр. 2027—2030. ИСБН 978-3-11-067255-8. дои:10.1515/9783110672558-019. 
  3. ^ а б Wригхт, I. Г.; Хаywард, L. D. (1960). „Тхе Пентитол Пентанитратес”. Цанадиан Јоурнал оф Цхемистрy. 38 (2): 316—319. ИССН 0008-4042. дои:10.1139/в60-045. 
  4. ^ Yан, Qи-Лонг; Кüнзел, Мартин; Земан, Сватоплук; Свобода, Роман; Бартошковá, Моника (2013). „Тхе еффецт оф молецулар струцтуре он тхермал стабилитy, децомпоситион кинетицс анд реацтион моделс оф нитриц естерс”. Тхермоцхимица Ацта (на језику: енглески). 566: 137—148. дои:10.1016/ј.тца.2013.05.032. 
  5. ^ Донг, Јун; Yан, Qи-Лонг; Лиу, Пеи-Јин; Хе, Wеи; Qи, Xиао-Феи; Земан, Сватоплук (2018). „Тхе цоррелатионс амонг детонатион велоцитy, хеат оф цомбустион, тхермал стабилитy анд децомпоситион кинетицс оф нитриц естерс”. Јоурнал оф Тхермал Аналyсис анд Цалориметрy (на језику: енглески). 131 (2): 1391—1403. ИССН 1388-6150. С2ЦИД 102678177. дои:10.1007/с10973-017-6706-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]