Угљеник
| Угљеник (6C) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | Неметали | ||||
| група, периода | IVA, 2 | ||||
| густина, тврдоћа | 2267 kg/m3, 0.5 (графит) 10.0 (дијамант) |
||||
| боја | црна; безбојна(дијамант) | ||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 12.0107 u | ||||
| атомски радијус | 70 (67)pm | ||||
| ковалентни радијус | 77 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | 170 pm | ||||
| електронска конфигурација | [He]2s22p2 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 4 | ||||
| оксидациони број | 4, 2 (благо кисео) | ||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||
| Кристална структура | Хексагонална | ||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 3773 K | ||||
| температура кључања | 5100 K | ||||
| молска запремина | 5.29 ×10-6 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 355.8 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | без података | ||||
| притисак засићене паре | 0 Pa | ||||
| брзина звука | 18350 m/s | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 2.55 (Паулинг) | ||||
| специфична топлота | 710 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 0.061 × 106/(m·ohm) | ||||
| топлотна проводљивост | 129 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 1.086,5 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 2352.6 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 4620.5 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 6222.7 kJ/mol | ||||
| V енергија јонизације | 37831 kJ/mol | ||||
| VI енергија јонизације | 47.277,0 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Угљеник или карбон (C, лат. carboneum) је неметал, IVA групе.[1] Стабилни изотопи су му: 12C и13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере).[2] Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:
- дијамант (најтврђи познати природни минерал). Хемијска формула C. Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама
- графит (једна од најмекших супстанци). Исте хемијске формуле као дијамант C. Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.
- фулерен Хемијска формула C60, данас има широку примену у пољопривреди.
Угљеник је заступљен у земљиној кори у количини од 0,018%.
Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Антоан Лавоазије. Међународни назив је изведен од латинске речи carbo, угаљ.
Угљеник је веома рапрострањен у природи. Број познатих једињења угљеника је преко 10 пута већи од познатих једињења свих осталих елемената.
Цела једна грана хемије, органска хемија, се базира на једињењима која у себи садрже угљеник. Сем органских једињења велики значај имају угљен(II)оксид, угљеник(IV)оксид, угљена киселина, карбиди и карбонати.
Референце[уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||