Угљеник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Угљеник (6C)
БорУгљеникАзот
 
C
Si  
 
 
C-TableImage.png

{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Припадност скупу Неметали
група, периода IVA, 2
густина, тврдоћа 2267 kg/m3, 0.5 (графит)
10.0 (дијамант)
боја црна; безбојна(дијамант)
Особине атома
атомска маса 12.0107 u
атомски радијус 70 (67)pm
ковалентни радијус 77 pm
ван дер Валсов радијус 170 pm
електронска конфигурација [He]2s22p2
e- на енергетским нивоима 2, 4
оксидациони број 4, 2 (благо кисео)
Особине оксида слабо кисели
Кристална структура Хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 3773 K
температура кључања 5100 K
молска запремина 5.29 ×10-6 m³/mol
топлота испаравања 355.8 kJ/mol
топлота топљења без података
притисак засићене паре 0 Pa
брзина звука 18350 m/s
Остале особине
Електронегативност 2.55 (Паулинг)
специфична топлота 710 J/(kg*K)
специфична проводљивост 0.061 × 106/(m·ohm)
топлотна проводљивост 129 W/(m*K)
I енергија јонизације 1.086,5 kJ/mol
II енергија јонизације 2352.6 kJ/mol
III енергија јонизације 4620.5 kJ/mol
IV енергија јонизације 6222.7 kJ/mol
V енергија јонизације 37831 kJ/mol
VI енергија јонизације 47.277,0 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Угљеник или карбон (C, лат. carboneum) је неметал, IVA групе.[1] Стабилни изотопи су му: 12C и13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере).[2] Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:

  • дијамант (најтврђи познати природни минерал). Хемијска формула C. Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама
  • графит (једна од најмекших супстанци). Исте хемијске формуле као дијамант C. Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.
  • фулерен Хемијска формула C60, данас има широку примену у пољопривреди.

Угљеник је заступљен у земљиној кори у количини од 0,018%.

Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Антоан Лавоазије. Међународни назив је изведен од латинске речи carbo, угаљ.

Угљеник је веома распрострањен у природи. Број познатих једињења угљеника је преко 10 пута већи од познатих једињења свих осталих елемената.

Цела једна грана хемије, органска хемија, се базира на једињењима која у себи садрже угљеник. Сем органских једињења велики значај имају угљен(II)оксид, угљеник(IV)оксид, угљена киселина, карбиди и карбонати.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]