Угљеник
Из Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||
| Опште | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Угљеник, C, 6 | ||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | неметала | ||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVA, 2 | ||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2267 kg/m3, 0.5 (графит) 10.0 (дијамант) |
||||||||||||||||||||||||
| Боја | црна; безбојна(дијамант) |
||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||
| Атомска маса | 12.0107 u | ||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 70 (67)pm | ||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 77 pm | ||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 170 pm | ||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [He]2s22p2 | ||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 4 | ||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4, 2 (благо кисео) | ||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||||||||||||||||||||||
| Кристална структура | Хексагонална | ||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 3773 K | ||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 5100 K | ||||||||||||||||||||||||
| Молска запремина | 5.29 ×10-6 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Топлота испаравања | 355.8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Топлота топљења | без података | ||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0 Pa | ||||||||||||||||||||||||
| Брзина звука | 18350 m/s | ||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2.55 (Паулинг) | ||||||||||||||||||||||||
| Специфична топлота | 710 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||
| Електропроводљивост | 0.061 × 106/(m·ohm) | ||||||||||||||||||||||||
| Топлотна проводљивост | 129 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||
| 1. енергија јонизације | 1086.5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 2. енергија јонизације | 2352.6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 3. енергија јонизације | 4620.5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 4. енергија јонизације | 6222.7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 5. енергија јонизације | 37831 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 6. енергија јонизације | 47277.0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||
Угљеник или карбон (C, латински carboneum) је неметал, IVA групе. Стабилни изотопи су му: 12C и13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере). Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:
- дијамант (најтврђи познати природни минерал). Хемијска формула C. Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама
- графит (једна од најмекших супстанци). Исте хемијске формуле као дијамант C. Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.
- фулерен Хемијска формула C60, данас има широку примену у пољопривреди.
Угљеник је заступљен у земљиној кори у количини од 0,018%.
Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Антоан Лавоазије. Међународни назив је изведен од латинске речи carbo,угаљ.
Угљеник је веома рапрострањен у природи. Број познатих једињења угљеника је преко 10 пута већи од познатих једињења свих осталих елемената. Цела једна грана хемије, органска хемија, се базира на једињењима која у себи садрже угљеник. Сем органских једињења велики значај имају угљен(II)оксид, угљеник(IV)оксид, угљена киселина, карбиди и карбонати.
[уреди] Види још
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Uub | Uut | Uuq | Uup | Uuh | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

