Локид СР-71

С Википедије, слободне енциклопедије
Локид SR-71
Локид SR-71 u letu
Опште
Посада2 člana
Земља порекла САД
ПроизвођачLokid
Уведен у употребу1964.
Повучен из употребе1998.
Статусneaktivan
Први корисникCIA, NASA i USAF
Број примерака32

Lokid SR-71 (енг:Lockheed SR-71) је напредни, стратешки извиђачки авион великог долета, брзине преко 3Ма. SR-71 је неслужбено назван "Црна птица", док га је посада називала "Хабу"[1] (врста змије). Иако је првобитно замишљен као ловачко бомбардерски авион, био је наследник чувеног шпијунског авиона Локид U-2.

Развој и дизајн[уреди | уреди извор]

Клеренс Кели Џонсон руководилац пројекта авиона Локид SR-71
Цртеж авиона SR-71 у три пројекције
Мотор авиона SR-71 Пратт & Wхитнеy Ј58
Цокпит авиона SR-71
Производња авиона SR-71 у Локиду

Развој авиона одвијао се у највећој тајности, први пут је полетео 22.12.1964. године а јавности га је представио тадашњи председник САД-а Линдон Б. Џонсон. Руководилац пројекта овог авиона је био Локидов инжењер Клеренс Кели Џонсон. Прототип овог авиион су заједнички финансирали ЦИА и УСАФ. Већина авиона израђена је од титана, а цели труп му је монокок конструкције. Иза пилота смештен је оператор система извиђања док је у верзији за обуку СР-71Б иза пилота, у нешто уздигнутијој кабини смештен пилот-инструктор. Извиђачка опрема смештена је у носу и на још пет места у предњем делу трупа.

Главне одбрамбене предности авиона су биле његова брзина и велика оперативна висина лета. у случају напада ракетом земља-ваздух, авион је само убрзавао и тиме бежао од ракете. SR-71 је био коришћен од 1964. до 1998, 12 од 32 авиона су уништена у несрећама, а ни један није оборен у непријатељским акцијама.[2]

Специфичности[уреди | уреди извор]

Труп СР-71 је направљен тако да су панели само лабаво спојени како не би пукли при екстремним температурама током лета. Услед загревања труп се током лета ширио па су панели били чврсто уклопљени.

Последица овог дизјана и одсуства заптивака је да гориво цури из авиона док је на земљи и током лета док не достигне радну температуру. Као би се што пре загрејао, авион по полетању лети кратко великом брзином, а по достизању оперативне температуре трупа, SR-71 је допуњаван горивом у ваздуху.

За СР-71 блекбирд су специјално пројектовани турбомлазни мотори, који се на већим брзинама конвертују у набојно млазни, преусмеравањем протока ваздуха око језгра и брзинама које одговарају Маховом броју већем од 2,5.

За авион је развијено посебно тешко запљиво гориво ЈП-7 које је истовремено коришћено као расхладна течност за труп. Наиме гориво је пролазило непосредно испод нападне титанијумске површине крила пре него што је стизало до мотора.

По слетању добар део трупа је био загрејан до око 300°Ц

Интересантна је чињеница да су у време пројектовања и изградње овог авиона, Сједињене Државе још увек нису могле да овладају технологијом индустријске производње титанијума потребног за израду овако брзе летелице. Стога је титанов материјал купљен од једног произвођача из Совјетског Савеза. Ривал у хладном рату је тако парадоксално постао један од главних добављача материјала за производњу авиона SR-71[3].

Технички подаци (СР-71А)[уреди | уреди извор]

Технички подаци СР-71А
Производио се: од 1960. до 1978.
Произвођач Локид
Распон крила 16,94 m
Дужина 32,74 m
Висина 5,64 m
површина крила 167,22 m²
Тежина (празан) 27.216 kg
Могући товар
Тежина (максимална при полетању) 77.110 kg
Путници -
Посада 2
Брзина 3220 km/h
Плафон лета 25.900 m
Долет 4.800km
Погон 2x Пратт & Wхитнеy Ј58
Снага 2x 14.750 кп потиска

Коришћење авиона SR-71[уреди | уреди извор]

Овај авион је из базе на Окинави коришћен за извиђчке летове изнад Севрног Вијетнама и Лаоса а аиони који су били лоцирани у Великој Британији су коришћени за шпијунирање совјетских лука на Балтичком и Северном мору. НАСА је овај авион користила за своја истраживања.

Иако је у односу на свог претходника (У-2), био конструктивно и технолошки много бољи авион због своје непоузданости и веома скупог одржавања авион Локид СР-71 се користио краће време тј. У-2 га је наџивео.

Авион СР-71 је дуго година држао светски рекорд у брзини лета.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Допунајавање у ваздуху из Боинга
    Допунајавање у ваздуху из Боинга
  • Копкпит СР-71
    Копкпит СР-71
  • СР-71 у Стевен Ф. Удвар-Хазy Центер
    СР-71 у Стевен Ф. Удвар-Хазy Центер
  • СР-71 Блацкбирд у Стевен Ф. Удвар-Хазy Центер
    СР-71 Блацкбирд у Стевен Ф. Удвар-Хазy Центер
  • Црна птица у музеју у Небрасци
    Црна птица у музеју у Небрасци
  • СР-71 и D-21Б у музеју "Пима Аир & Спаце Мусеум"
    СР-71 и D-21Б у музеју "Пима Аир & Спаце Мусеум"

Литература[уреди | уреди извор]

  • Симонс, Давид; Wитхингтон, Тхомас. Дие Гесцхицхте дер Флигереи (на језику: (језик: немачки)). Батх: Паррагон Боокс Лтд. ИСБН 978-1-4054-8950-8. 
  • Геер, Wаyне (1994). Хигх-Тецх-Флугзеуге (на језику: (језик: немачки)). Берлин: Миттлер. ИСБН 3-8132-0452-9. 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хабу - Wикипедиа
  2. ^ Блацкбирд Лоссес, ср-71.орг.
  3. ^ https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=15&nav_category=78&nav_id=1875294

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Локид СР-71 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lokid_SR-71&oldid=26759423”