Национални центар за дигитализацију

С Википедије, слободне енциклопедије

Национални центар за дигитализацију (НЦД) је конзорцијум састављен од водећих српских (и бивших југословенских) културних и научних институција, основан са циљем анализе и решавања проблема дигитализације културне и научне баштине.

Историја[уреди | уреди извор]

Од покретања иницијативе за оснивање Националног центра за дигитализацију (НЦД) 2002. године, основна идеја је била да се формира конзорцијум водећих културних и научних установа које су укључене у дигитализацију наслеђа. Тренутно, конзорцијум чине:

Циљеви[уреди | уреди извор]

У НЦД-у сарадња је усмерена на:

  • Коородинацију рада и проток идеја међу установама које се баве дигитализацијом
  • Усаглашавање стратегије и приоритета пројеката дигитализације
  • Праћење светских стандарда и пројектовање одговарајућих стандарда на нивоу наше државе за дигитализацију, стручну обраду, чување и презентацију националног културно-научног наслеђа
  • Започињање процеса дигитализације националне баштине, истрајавање у његовом спровођењу и благовремена припрема планова миграције већ дигитализованих података у случају појаве нових технологија

За постизање ових циљева спроводе се следеће активности:

  • Организовање годишњих националних конференција Нове технологије и стандарди: Дигитализација националне баштине
  • Издавање часописа Преглед НЦД-а, у електронској и папирној форми
  • Развој предлога националних стандарда у области дигитализације наслеђа
  • Развој модела дистрибуираних информационих система и специфичног програмског окружења за реализацију стандарда у дигитализацији
  • Међународна сарадња са сличним институцијама, посебно са Иницијативом за дигитализацију у југоисточној Европи (СЕЕДИ)

Пројекти[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]