Накш-е Џахан

Координате: 32° 39′ 26.82″ Н 51° 40′ 40″ Е / 32.6574500° С; 51.67778° И / 32.6574500; 51.67778
С Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Накш-е Џахан
Назив на званичном списку светске баштине
Трг Накш-е Џахан у Исфахану
Локација Иран
ТипКултурно добро
Критеријумиi, v, vi
Референца115
Унеско регијаИсфахан, Покрајина Исфахан, Иран
Координате32° 39′ 26.82″ Н 51° 40′ 40″ Е / 32.6574500° С; 51.67778° И / 32.6574500; 51.67778
Историја уписа у светску баштину
Упис1979. (? седница)
Угроженостне
Накш-е Џахан на карти Ирана
Накш-е Џахан
Локација Накш-е Џахан у Иран.

Трг Накш-е Џахан (персијски: ميدان نقش جهان, Мејдани накш-е џахан са значењем: „Трг слике света”), познат и као Имамов трг (میدان امام) и Шахов трг (میدان شاه), је квадратни трг у средишту града Исфахана у Ирану. Изграђен је од 1598. до 1629. године, окружен изузетним грађевинама из времена када су Персијом владали Сафавиди, те величином од 160 x 508 метара (89.600 м²) је један од највећих тргова на свету.[1] Због тога је уписан у Унесков списак места светске баштине у Азији и Океанији 1979. године.

Г. Хофстед ван Есен, Трг Накш-е Џахан 1703. године, Универзитетска библиотека у Лајдену

Историја[уреди | уреди извор]

Када је 1598. године Абас I одлучио да преместити престоницу Персијског царства из Казвина у град у средишту државе, Исфахан, започео је највећи персијски урбанистички потхват: потпуна изградња новог града. Одабрао је овај град због култивираног пољопривредног подручја реке Заџандеруд ( زاینده رود за „Даватељица живота”) у којем се налазио, али и због заштите престоницу од напада Османлија и Узбека с којима је ратовао, те због жеље да овлада Персијским заливом којим су до тада доминирали холандски и британски трговци Источноиндијске компаније.[2]. Још један од важних разлога за оснивањем нове престонице је било јачање централне власти, јер је пре Абаса I Персија била децентрализована и различите државне институције (попут војске Кизилбаша) су се у различитим покрајинама царства бориле за власт.[3]

Џамија Шејха Лофталаха ноћу

Главни архитект овог комплекса био је Шејх Бахаи који се концентрисао на жељу Абаса I да с обе стране авеније Чахар Баг ( چهارباغ за „четири врта”) смести најважније градске институције, као што су резиденције страних дипломата, а која води до трга Накш-е Џахан. Генијалност овог свеобухватног трга је била у томе што је сада Абас I имао три главне власти Персијског царства у свом личном дворишту: верске поглаваре у главној државној џамији Масџеди Шаху, трговину на највећем државном тржном месту, Царском базару, и наравно његово седиште царства у палати Али Капу.

Током владавине Абаса I, Исфахан је постао космополитски град с трајном популацијом Турака, Грузијаца, Арменаца, Индијаца, Кинеза и све већег броја Европљана. Сам трг је током дана био испуњен шаторима трговаца, забављача, а власници трговина су чак плаћали водоноше да деле посетиоцима бесплатну воду и кришке диња. Ноћу би се трговци повукли и трг препуштали дервишима, жонглерима, луткарима, акробатама и проституткама.[4]

Трг се некада користио и као дворско игралиште за поло,[5] а данас се повремено користи за јавне свечаности и фестивале, као што је годишња прослава Новруза, персијске нове године.

Одлике[уреди | уреди извор]

Исфахански базар

Трг је замишљен као велико квадратно место за окупљање великог броја људи и трговину робама из целог света, на који се улазило кроз Царски базар, двоспратну наткривену пијацу на северу.

Средишња грађевина на тргу је Шахова џамија (مسجد امام, Месџиди Шах) која је заменила старију Џамију Џамех на јужној страни трга. Она има највећу куполу у граду, с једне стране има медресу, где су се преписивале књиге, а са друге зимску џамију где су се верници молили током лошег времена. Улаз с трга јој није у истој оси као остатак џамије, јер је трг окренут према странама света, а џамија према кибли у Меки.

Џамија шејха Лотфалаха ( مسجد شيخ لطف الّله, Месџиди Лотф-олах) се налази на источној страни трга и она је била дворска и харемска џамија, те због тога је мања од Шахове џамије и нема минарете. Тек након што је отворена за јавност указао се њен декор од глазиране опеке који је раскошнији од оног у Шаховој џамији.

Палата Али Капу (عال‌قاپو, али је арапски за „узвишени”, а капу је турски за „портал”) се протеже од монументалног павиљона с уздигнутим тремом на западној средини трга, све до авеније Чахар Баг. Велики квадратни павиљон који својом отвореном терасом с масивним дрвеним стубовима гледа на трг је висок 48 метара и има шест спратова. Највећа просторија је на шестом спрату и овде су персијски владари забављали важне госте и иностране велепосланике.

Царски базар је један од најстаријих и највећих на Блиском истоку. Иако је већином изграђен за време Сафавида, посебно његов два километра дуг надсвођен ходник који га повезује с Новим градом, његови најстарији делови потичу из времена када су владали Селџуци[6].

Галерија[уреди | уреди извор]

Панорама[уреди | уреди извор]

Панорама трга Накш-е Џахан с Џамијом шејха Лофталаха у средини

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2009. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
  2. ^ Рогер Саворy, Иран ундер тхе Сафавидс, стр. 155.
  3. ^ ИБИД 2., поглавље: Тхе Сафавид емпире ат тхе хеигхт оф итс поwер ундер Схāх Аббас тхе Греат (1588-1629)
  4. ^ ИБИД 2, стр. 158.-159.
  5. ^ Давид Блоw, Схах Аббас, Тхе Рутхлесс Кинг Wхо Бецаме ан Ираниан Легенд, стр. 195.-6.
  6. ^ Исфахански базар Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2013) на арцхнет.орг (језик: енглески) Преузето 30. маја 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Е. Галдиери анд Р. Орази: Прогетто ди системазионе дел Маyдан-и Шāх (Роме, 1969)
  • Е. Галдиери: ‘Тwо Буилдинг Пхасес оф тхе Тиме оф Шāх ‛Аббас I ин тхе Маyдāн-и Шāх оф Исфахан: Прелиминарy Ноте’, Е. & W., н. с., xx (1970), пп. 60–69
  • Х. Лусцхеy: ‘Дер кöниглицхе Марсталл ин Иṣфахāн унд Енгелберт Каемпферс Планограпхиа дес Паластбезиркес 1712’, Иран, xвии (1979), пп. 71–9
  • Е. Галдиери: ‘Есфахан е ла Домус Спецтацули Аутоматорум’, Процеедингс оф тхе Фирст Еуропеан Цонференце оф Ираниан Студиес, Социетас Иранологица Еуропаеа: Турин, 1987, ии, пп. 377–88
  • А. Јабаламели: ‘Меидан Еман ен Исфахáн’, Патримонио Мундиал, xиx (2000), пп. 20–31
  • Ротхман, Е. Натхалие (2015). Брокеринг Емпире: Транс-Империал Субјецтс бетwеен Венице анд Истанбул. Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0801463129. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]