Купола
Купола је полулоптасти извод изнад просторије, која има тлоцрт кружнице или квадрата.
Купола ( sfera, iz лат cop(u)la a ит cupola – puto, појило, свезак) је основни сферни лук који је стваран од дела кугле или друге ротационе површине изнад квадратног или многоугаоног полигона као основе. Употребљавала се углавном у римској архитектури, ренесанси и бароку као и византиској архитектури и исламској архитектури.
Садржај |
[уреди] Типологија
Излазна тачка форме куполе је половина површине кугле као геометријског елемента. Ако је купола виша можемо је сматрати за елиптичку - продужену, а ако је ниска за притиснуту. У свом горњем делу може бити затворена или отворена и имати окулус на који се често надовезује лантерна која служи за осветљавање куполе, а могу се појавити и овални или кружни отвори на њој за осветљење. Купола може бити ојачана ребрима која могу бити са унутрашње стране и са лица. Ако је конструисана над квадратном основом, прелаз од квадрата ка кружним облицима може бити са пандантифима или помоћу тромпи. Између пандантифа и куполе може се налазити тамбур који по правилу има отворе.
-
Купола на пандантифима
-
Купола на пандантифима са тамбуром
[уреди] Историја
Најједноставнији облици куполе срећу се код Ескима у иглоу, док је најстарија камена купола позната из праисторијског насеља на Кипру из 6000 година п. н. е. Куполу је употребљавала римска антика на Пантеону у Риму која је била до изградње куполе на Санта Марији дел Фиоре у Фиренци највећа купола уопште.
Изразито се купола употребљавала у византијској архитектури и исламској архитектури где је решено подизање куполе изнад квадратних основа. Даље су се куполе јако употребљавали у ренесансној и барокној архитектури али се јављају и у даљим архитектонским стиловима све до данашњих дана.
[уреди] Неке од познатијих купола
Најпознатији примјери купола у свјетској архитектури су римски Пантеон, Аја Софија у Цариграду те базилика св. Петра у Риму.
- 125. п. н. е. Пантеон, Рим, Италија - Ø 43,3 м
- 547. - Сан Витале, Равена, Италија- Ø 16 м
- 563. - Аја Софија, Истанбул, Турска - Ø 31 м
- 1434. - Санта Марија дел Фјоре, Фиренца, Италија- Ø 45 м
- 1593. - Базилика Св. Петра, Рим, Италија - Ø 42.34 м
- 1708. - Катедрала светог Павла (Лондон), Лондон, Енглеска - Ø 34 м
- 1737. - Karlskirche, Беч - Ø 25 м
- 1743. - Frauenkirche, Дресден, Немачка - Ø 26,15 м
- 1929. - Großmarkthalle, Лајпциг, Немачка- Ø 66 м
- 2000. - Eden Project у Корнвалу, Енглеска- Ø 125 м
[уреди] Види Још
[уреди] Спољашње везе
- The Dome of Brunelleschi, Florence virtual reality movie and pictures
- Structural Assessment of Guastavino Domes
- Santa Maria del Fiore high definition
- Mathematics of a new dome construction method
- Hexagonal Geodesic Domes - Catenary Domes, an article about creating catenary domes
 |
Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га |  |
