Османско царство

Из Википедија

(Преусмерено са Отоманско царство)
Osmanlı İmparatorluğu
Devlet-i Aliye-i Osmaniye
Грб Османског царства
Грб Османског царства
Мапа Отоманског царства
Отоманско царство на врхунцу моћи
Империјални мото Ел Мужафер Даима вечни победник
Званични језик Отомански турски
Главни град Константинопољ (Цариград, Стамбол)
Суверен Султани из династије Османлија
Популација око 40 милиона
Површина 12+ милиона km²;
Установљење 1299
Распад 29. октобар 1923
Валута Акча
Застава застава Турске
Застава из каснијег Отоманског периода

Османско царство или Османлијско царство је добило име по свом оснивачу, Осману I. Осман се на турском каже Отоман (тур. Uthmān), одатле такође и назив Отоманска Империја.

Османско царство било је држава, прецизније лични посед султана. Постојала је од 1299. до 1923. године (624 године). На врхунцу моћи, укључивало је Анатолију, Средњи исток, део Северне Африке и југоисточну Европу. Основало га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Висока порта или само Порта, што је потекло од француског превода отоманске речи Баб'и'али (тур. Bâb-i-âlî), што значи "висока капија", према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је такође тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Турско Царство или Турска, али га не треба мешати са модерном националном државом Турском. Порта је каснији назив за отоманску Владу у Цариграду.

У XVI и XVII веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 km² . Од 1517. па на даље, отомански султан је био и исламски калиф, а Царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било калифат - исламска држава. Године 1453., Османско царство је освојило Константинопољ (или Цариград) и тиме привео крају постојање Византијског царства. Град је постао отоманска престоница. Име граду је промењено тек у време Републике 1930. године, у Истанбул. Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, отоманска елита је поставила темеље савременој Турској за време Турског рата за независност.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Османлијског царства.
Мехмед II Освајач
Мехмед II Освајач
Ширење Отоманског царства (1299-1683)
Ширење Отоманског царства (1299-1683)

Османско царство је првобитно било бејлик унутар Селџучког царства у 13. веку. Године 1299., Осман I проглашава независност Отоманског принципата. Мурат I је био први Османлија који се прогласио за султана. После освајања Константинопоља године 1453., држава постаје моћно царство са Мехмедом II као царем. Царство је достигло свој врхунац под Сулејманом I у 16. веку, када се простирало од Персијског залива на истоку до Мађарске на северозападу, и од Египта на југу до Кавказа на северу. Кроз своју шест векова дугу историју примало је културне утицаје и Истока и Запада, као што је такође оставило неизбрисив траг на територијама на којима се простирало.

Током свог постојања, царство се борило за колонијални утицај у Индијском океану. Ратна флота је послата да подржи муслиманске владаре у Кенији и Ацеху као и да одбрани османлијски монопол на трговину робовима и зачинима. У Ацеху, Османлије граде утврђење и доносе велике топове. Османлије су такође помагале холандске протестанте у борби против власти католичке Шпаније.

У 17. веку, царство слаби под утицајем спољашњих и унутрашњих непријатеља и због скупих ратова, нарочито против Персије, Русије и Аустро-Угарске. После пораза код Беча године 1683., постало је јасно да Османско царство више није било једина суперсила у Европи. Током серије реформи, царство успева да и даље буде једна од важнијих политичких сила у Европи. У Првом светском рату, придружује се Централним силамакоје губе рат. После Турског рата за независност (1918.-1923.), основана је модерна држава Република Турска 29. октобра, 1923. од остатака некадашњег Османског царства.

[уреди] Друштвено уређење

Главни чланак: Друштвено уређење Османског царства

Државна организација у царству је била заснована на хијерархији са султаном на врху и под њим везирима, другим дворским службеницима, и војним заповедницима.

[уреди] Култура

Главни чланак: Култура Османског царства

У Средњем веку Османлије су имале невероватно висок степен толеранције према страним културама и религијама, нарочито у поређењу са хришћанским Западом. Раније су Турци протерали Византинце из Мале Азије и даље их потискивали ка Европи. Али, како су се Османлије приближавале даље према западу и сами су примали културне утицаје покорених народа. Култура поробљених народа се уткала у турску, стварајући карактеристичну Османску културу. После заузимања Константинопоља (касније названог Истамбул) године 1453., већина цркава је остала нетакнута и само је Аја Софија претворена у џамију. Дворски живот је у многим аспектима задржао древне традиције које потичу из Персије, али је поседовао и многе елементе византијске и европске културе. Вековима је царство било уточиште протераним и прогоњеним Јеврејима из Европе, који тамо нису имали слободу исповедања сопствене вере, а која је у Османскон царству била допуштена.

[уреди] Војно уређење

Главни чланак: Војно уређење Отоманског царства

Војска је представљала сложен систем сачињен од регрута и плаћеника. Плаћеници, који су се називали "тимари", дуго времена су представљали срж отоманске војске. Коњица је користила лукове и кратке мачеве, и користила номадску тактику ратовања сличну монголској. Отоманска војска је некада представљала једну од најнапреднијих борбених сила у свету, с обзиром да су међу првима усвојили мускете. Чувени одреди јањичара чинили су елитне јединице и султанову личну заштиту. Међутим, по завршетку 17. века војна моћ опада због недостатка реформи, углавном због корумпираних јањичара. Укидање јањичарских одреда године 1826. није било довољно, и у рату против Русије, царство је оскудевало у савременом ратном материјалу и техници.

[уреди] Провинције

Главни чланак: Провинције у Османском царству

На врхунцу своје моћи, Османско царство је имало 29 провинција плус четири вазалне државе - Дубровник, Влашка, Молдавија, Кримски хаганат и Трансилванија, краљевство које се заклело на верност Порти.

[уреди] Султани

Главни чланак: Династија Османлија

Султан или Падишах, а у Европи такоше познат и као Велики Турчин, био је једини владар и власт у држави, бар званично. Династија се звала такође и Османлије или Кућа Османа. Султан је уживао многе титуле као на пример Суверен Куће Османа, Султан над Султанима, Кан над Кановима, и од 1517, вођа Верних и пророков наследник, и др. Титулу султана је установио Мурат I године 1383.

[уреди] Списак султана Османског царства

Примедба: Иако је Абдул Меџид II био изабран као калиф 1922., он није био султан, како је Народна скупштина укинула окупљање. Калифат је укинут 1924.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Види још

[уреди] Референце

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"