Османско царство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Отоманско царство)
دَوْلَتِ عَلِيّهٔ عُثمَانِیّه
Devlet-i ʿAliyye-i ʿOsmâniyye
Yüce Osmanlı Devleti
Османлијско царство
Застава Османског царства Грб Османског царства
Застава Грб
ImperioOtomano1683.png
Територија Османског царства на врхунцу своје величине, године 1683.
Географија
Континент Европа, Азија, Африка
Регија Балканско полуострво, Мала Азија, Медитеран, Блиски исток, Кавказ, Крим, Северна Африка
Престоница Константинопољ
Друштво
Званични језици Турски
Религија Ислам
Законодавна власт Византијски сенат
Владавина
Облик владавине Монархија
Титула владара Султан
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Портал:]]


Османско царство или Османлијско царство (добило име по свом оснивачу, Осману I) је било царство које је постојало од 1299. до 1923. године (624. године).

На врхунцу моћи, обухватало је Анатолију, Средњи исток, део северне Африке и југоисточну Европу. Основало га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Високом портом или само Портом, што је потекло од француског превода отоманске речи Баб'и'али (тур. Bâb-i-âlî), што значи „висока капија“, према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Османско царство или Турска, али га не треба мешати са модерном националном државом Турском. Порта је каснији назив за отоманску Владу у Цариграду.

У 16. и 17. веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 km². Од 1517. па надаље, отомански султан је био и исламски калиф, а царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било калифат - исламска држава. Године 1453, Османско царство је освојило Константинопољ (Цариград) и тиме привело крају постојање Византијског царства. Град је постао отоманска престоница. Име града је промењено у Истанбул тек у време Републике 1930. године. Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, отоманска елита је поставила темеље савременој Турској за време Турског рата за независност.

Садржај

[уреди] Историја

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Османског царства
Мехмед II Освајач
Ширење Османског царства (1299-1683)

Османско царство је првобитно било бејлик унутар Селџучког царства у 13. веку. Године 1299, Осман I проглашава независност Отоманског принципата. Мурат I је био први Османлија који се прогласио за султана. После освајања Константинопоља године 1453, држава постаје моћно царство са Мехмедом II као царем. Царство је достигло свој врхунац под Сулејманом I у 16. веку, када се простирало од Персијског залива на истоку до Мађарске на северозападу, и од Египта на југу до Кавказа на северу. Кроз своју шест векова дугу историју примало је културне утицаје и Истока и Запада, као што је такође оставило неизбрисив траг на територијама на којима се простирало.

Током свог постојања, царство се борило за колонијални утицај у Индијском океану. Ратна флота је послата да подржи муслиманске владаре у Кенији и Ацеху као и да одбрани османлијски монопол на трговину робовима и зачинима. У Ацеху, Османлије граде утврђење и доносе велике топове. Османлије су такође помагале холандске протестанте у борби против власти католичке Шпаније.

У 17. веку, царство слаби под утицајем спољашњих и унутрашњих непријатеља и због скупих ратова, нарочито против Персије, Русије и Аустроугарске. После пораза код Беча године 1683, постало је јасно да Османско царство више није било једина суперсила у Европи. Током серије реформи, царство успева да и даље буде једна од важнијих европских политичких сила. У Првом светском рату, придружује се Централним силама које губе рат. После Турског рата за независност (1918-1923), основана је модерна држава Република Турска 29. октобра 1923. од остатака некадашњег Османског царства.

[уреди] Друштвено уређење

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Друштвено уређење Османског царства

Државна организација у царству је била заснована на хијерархији са султаном на врху и под њим везирима, другим дворским службеницима, и војним заповедницима.

[уреди] Култура

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Османског царства

У Средњем веку Османлије су имале невероватно висок степен толеранције према страним културама и религијама, нарочито у поређењу са хришћанским Западом. Раније су Турци протерали Византинце из Мале Азије и даље их потискивали ка Европи. Али, како су се Османлије приближавале даље према Западу и сами су примали културне утицаје покорених народа. Култура поробљених народа се уткала у турску, стварајући карактеристичну Османску културу. После заузимања Константинопоља (касније названог Истамбул) године 1453, већина цркава је остала нетакнута и само је Аја Софија претворена у џамију. Дворски живот је у многим аспектима задржао древне традиције које потичу из Персије, али је поседовао и многе елементе византијске и европске културе. Вековима је царство било уточиште протераним и прогоњеним Јеврејима из Европе, који тамо нису имали слободу исповедања сопствене вере, а која је у Османскон царству била допуштена.

[уреди] Војно уређење

Војска је представљала сложен систем сачињен од регрута и плаћеника. Плаћеници, који су се називали "тимари", дуго времена су представљали срж отоманске војске. Коњица је користила лукове и кратке мачеве, и користила номадску тактику ратовања сличну монголској. Отоманска војска је некада представљала једну од најнапреднијих борбених сила у свету, с обзиром на то да су међу првима усвојили мускете. Чувени одреди јањичара чинили су елитне јединице и султанову личну заштиту. Међутим, по завршетку 17. века војна моћ опада због недостатка реформи, углавном због корупције међу јањичарима. Укидање јањичарских одреда године 1826. није било довољно, и у рату против Русије, царство је оскудевало у савременом ратном материјалу и техници.

[уреди] Провинције

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Провинције у Османском царству

На врхунцу своје моћи, Османско царство је имало 29 провинција и четири вазалне државе - Дубровник, Влашка, Молдавија, Кримски канат и Трансилванија, краљевство које се заклело на верност Порти.

[уреди] Султани

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Османлије

Султан или Падишах, а у Европи такође познат и као Велики Турчин, био је једини владар и власт у држави, бар званично. Династија се звала такође и Османлије или Кућа Османа. Султан је уживао многе титуле као на пример Суверен Куће Османа, Султан над Султанима, Кан над Кановима, и од 1517, вођа Верних и пророков наследник, и др. Титулу султана је установио Мурат I године 1383.

[уреди] Списак султана Османског царства

Примедба: Иако је Абдул Меџид II био изабран као калиф 1922, он није био султан, како је Народна скупштина укинула окупљање. Калифат је укинут 1924.

[уреди] Референце

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

P history.svg Портал Историја
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Османско царство


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&oldid=5192343“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици