Неравнотежна термодинамика

С Википедије, слободне енциклопедије

Неравнотежна термодинамика је грана термодинамике која се бави физичким системима који нису у термодинамичкој равнотежи, али се могу описати у смислу променљивих (неравнотежног стања) које представљају екстраполацију променљивих које се користе за специфицирање система у термодинамичком еквилибријуму. Неравнотежна термодинамика се бави процесима транспорта и брзинама хемијских реакција. Она се ослања на оно што се може сматрати мање-више близином термодинамичке равнотеже. Неравнотежна термодинамика је рад у току, а не успостављено стање.

Скоро сви системи који се јављају у природи су изван термодинамичког еквилибријума; јер се мењају или могу бити подстакнути да се временом промене и континуирано и дисконтинуирано подлежу флуксу материје и енергије ка и од других система и услед хемијских реакција. Неки системи и процеси су, међутим у корисном смислу довољно близо термодинамичке реавнотеже да их је могуће довољно прецизно описати користећи тренутно познату неравнотежну термодинамику. Упркос тога, многи природни системи и процеси ће увек остати далеко изван досега метода неравнотежне термодинамике. Разлог за то је веома мала величина атома у односу на макроскопске системе.

Термодинамичко изучавање неравнотежних система захтева општије концепте од оних који се користе у равнотежној термодинамици. Једна фундаментална разлика између равнотежне и неравнотежне термодинамике лежи у понашању нехомогених система, за чије изучавање је неопходно познавање брзина реакција што није неопходно при описивању равнотежне термодинамике хомогених система. Још једна фундаментална и веома важна разлика су тешкоће или немогућност, у општем случају, дефинисања ентропије у датом тренутку у макроскопским смислу за системе који нису у термодинамичкој равнотежи. То се може урадити, уз извесне апроксимације, једино за пажљиво изабране специјалне случајеве, наиме оне за које се верује да су у локалном термодинамичком еквилибријуму.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грандy, W.Т., Јр (2008).
  2. ^ Лебон, Г., Јоу, D., Цасас-Вáзqуез, Ј. Ундерстандинг Нон-еqуилибриум Тхермодyнамицс: Фоундатионс, Апплицатионс, Фронтиерс, Спрингер-Верлаг, Берлин, е-2008. ISBN 978-3-540-74252-4.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]