Статистичка механика

Из Википедија

Статистичка механика је грана физике која се бави предвиђањем средњих вриједности, односно средњих вриједности система које чине велике количине партикула. Статистичка механика користи принципе статистике за предвиђање и опис кретања партикула.

Развијена крајем 19. вијека, углавном од стране британског физичара Џејмса Максвела, аустријског физичара Лудвига Болцмана и америчког математичара и физичара Виларда Гибса. Ти научници су били увјерени да се материја састоји од великих количина ситних партикула (атома и молекула), у константном кретању. Били су свјесни да је немогуће одредити кретања тих партикула, претпостављајући да се свака индивидуална партикула понаша по правилима Њутнове механике, будући да се сваки дијелић материје састоји од огромног броја партикула. На примјер, 1 кубни метар воде, садржи отприлике 25 билиона билиона партикула (број 25 са 24 нуле). Максвел, Болцман и Гибс су развили статистичке технике за израчунавање средње вриједности микроскопске динамике индивидуалних честица и на основу тих прорачуна проналазе макроскопске термодинамичке вриједности микроскопских партикула. Такође су открили да је ентропија пропорционална логаритму броја начина на које је могуће организовати (на микроскопској скали), један дати макроскопски систем.