Очна мигрена

С Википедије, слободне енциклопедије

Очна мигрена
Синонимиокуларна, ретинална или оптичка мигрена
Специјалностинеурологија

Очна мигрена, окуларна, ретинална или оптичка мигрена је безболни, привремени поремећај вида, често праћена мигренском главобољом, који се начелно јавља на једном оку, али то не искључује њену појаву и на оба ока. Узрок је исхемија или васкуларни спазам крвних судова у или иза захваћеног ока.[1][2][3]

Иако може бити „застрашујући поремећај”, свог наглих испада у видном пољу, очна мигрена је за разлику од класичне мигрене обично безопасна и престаје сама од себе у року од 20 до 30 минута.[4]

Симптоми безболне очне мигрене, могу се појавити изненада, и поред тога што се карактеришу осећајем гледања кроз напукло стакло, праћени су и визуелном дисторзијом која се шири видим пољем и обично повлачи након 30 минута.[5]

Називи — облици[уреди | уреди извор]

Термини „очна, ретинална или окуларна мигрена" често се мешају са „визуелном мигреном", што је далеко чешћи симптом губитка вида, који је резултат ауре као фазе заједничке мигрене. Аурална фаза мигрене може се јавити са или без главобоље. Међутим Очне или ретиналне мигрене се дешавају у оку, тако да утичу само на вид у том оку, док се визуелне мигрене јављају у мозгу, тако да утичу на вид у оба ока заједно. Визуелне мигрене су резултат кортикалног ширења депресије и такође се обично називају сцинтилним скотомом.[2][6]

Мигрена са ауром

Мигрена са ауром, која је раније звана класична очна мигрена, праћена је пулсирајућом, једностраном главобољом. Мигренске ауре су најчешће визуелне природе, али могу укључивати и поремећаје слуха, говора или мириса, прогресивно утрнуће или бридење лица или руку и ногу; или општу слабост.

Мигрена без ауре

Мигренска главобоља без визуелних сметњи назива се мигреном без ауре (раније звана обична мигрена).[7]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Старосне разлике

Мигрене се најчешће јављају код одраслих људи у 30-им и 40-им годинама живота, мада често започињу у пубертету а могу се јавити и код деце.[2]

Полне разлике

Мигрене се три пута чешће јављају код жена него код мушкараца.[8]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Претпоставка је да очне мигрене има исте узроке као и мигренска главобоље. Према ставу WХО (Wорлд Хеалтх Организатион), мигрене готово увек имају генетску основу, а нека истраживања тврде да 70% људи који пате од овог поремећаја имају породичну историју појаве мигренских главобоља.[1][9]

Највероватније мигрена тригерује активацију механизма дубоко у мозгу, што ослобађа запаљенске супстанце око нерава и крвних судова главе и мозга.[10][11] Али зашто се ово дешава и шта доводи до спонтаног престанка очне мигрене за сада није још познато.[12]

Храна може бити тригер мигрене (нпр стари сиреви)

Тригери обичне мигрене који изазивају мигренски напад код особе подложне мигренама (укључујући очне мигрене) укључују одређене врсте хране:[13]

  • старе сирева,
  • кафеинские напитаке,[14]
  • црвено вино,
  • димљено месо,
  • чоколаде.

Додаци храни, попут мононатријум глутамата (МСГ) и вештачких заслађивача такође тригерују мигрене код неких особа.[15]

Дим од цигарете може бити окидач за мигрену

Други окидачи мигрена укључују:[16]

  • дим цигарете,
  • парфеме и друге јаке мирисе,
  • јака или треперећа светла,
  • мањак сна и
  • емотивни стрес.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Симптоми обичне очне мигрене може имати широк спектар визуелних симптома.[1][17]

  • Пацијент може имати малу слепу тачку која се увећава у централној регији вида са светлим, блештавим или треперећим светлима, или таласастим или цик-цак линијама које окружују слепу мрљу.
  • Слепа мрља се обично увећава и може се кретати преко видног поља.
  • Мигренска појава може нестати за само неколико минута, али обично траје до пола сата.
  • Око 60% пацијената који пате од мигрена доживљавају симптоме данима или недељама пре напада мигрене. * Рани симптоми мигрене могу бити благи и укључивати промене у расположењу, појачану жељу за одређеном врстом хране, или општи осећај умора.[18]

Очне мигрене су безболни, привремени поремећаји вида који могу обухватити једно или оба ока. Иако могу бити застрашујуће, очне мигрене су обично безопасне и реше се саме од себе у року од 20 до 30 минута. Термини који се још користе су окуларна, оптичка мигрена, као и ретинална мигрена. Ако је мигренски поремећај вида праћен пулсирајућом, једностраном главобољом, ово се назива мигреном са ауром (раније званом класичном мигреном), а поремећај вида се описује као аура, уместо очна мигрена. Мигренска главобоља без визуелних сметњи се назива мигреном без ауре (раније звана обична мигрена). Мигренске ауре су најчешће визуелне природе, али могу укључивати и поремећаје слуха, говора или мириса, прогресивно утрнуће или бридење лица или руку и ногу; или општу слабост.[19]

Безболне очне мигрене се могу појавити изненада, стварајући осећај гледања кроз напукло стакло. Пратеће визуелне дисторзије се шире видим пољем и обично нестају након 30 минута.[20]

Симптоми очне мигрене Оцна мигренаЉуди са очним мигренама могу имати широк спектар визуелних симптома. Може се десити да видите малу слепу тачку која се увећава у централној регији вида са светлим, бљештавим или треперећим светлима, или таласасте или цик-цак линије које окружују слепу тачку. Слепа тачка се обично увећава и може се кретати преко видног поља. Цела ова мигренска појава може нестати за само неколико минута, али обично траје до пола сата. Око 60% људи који пате од мигрена доживљавају симптоме данима или недељама пре напада мигрене. Ови рани симптоми могу бити благи и укључивати промене у расположењу, појачану жељу за одређеном врстом хране, или општи осећај умора.[21]

Шта изазива очне мигрене? Верује се да очне мигрене имају исте узроке као и мигренске главобоље. Према WХО (Wорлд Хеалтх Организатион), мигрене готово увек имају генетску основу, а нека истраживања тврде да 70% људи који пате од овог поремећаја имају породичну историју појаве мигренских главобоља. Изгледа да мигрене тригерује активација механизма дубоко у мозгу, што ослобађа запаљенске супстанце око нерава и крвних судова главе и мозга. Али зашто се ово дешава и шта доводи до спонтаног престанка очне мигрене није још познато.[22]

Мигрене се најчешће јављају код одраслих људи у 30-им и 40-им годинама, али често започињу у пубертету и могу се јавити и код деце. Мигрене се три пута чешће јављају код жена него код мушкараца. Тригери обичне мигрене који изазивају мигренски напад код особе подложне мигренама (укључујући окуларне, очне мигрене) укључују одређене врсте хране, попут старих сирева, кафеинских напитака, црвеног вина, димљеног меса и чоколаде. Додаци храни, попут мононатријум глутамата (МСГ) и вештачких заслађивача такође тригерују мигрене код неких особа. Други окидачи мигрена укључују дим цигарете, парфеме и друге јаке мирисе, јака или треперећа светла, мањак сна и емотивни стрес.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење и превенција очних мигрена, које су углавном безопасне и нестају саме од себе у року од пола сата, обично је непотребно.[1]

Саставни део терапије очне мигрене је да се током вожње или обављања неке друге активности које захтевају добар вид одмах престаните са том активношћу све док се вид не врати у нормалу. На пример ако се то тешки током вожње одмах треба стати са стране пута чим то буде могуће, и сачекати да промене вида потпуно прођу.[23]

Уколико пацијент често доживљава визуелн поремећаје као део мигрене са ауром, или мигренске главобоље, потребан је да се пре третман од стране лекара, обави опсежан очни преглед код офталмолога како би се одбацила могућност опаснијих поремећаја попут одвајања ретине, које захтева хитно лечење.

Медикаментозно лечење упорних и тежих случајева очне мигрене (нпр оних које трају дуже од 24 часа или се мигрене јављају чешће од два пута месечно ) спроводи се најновијим лековима за третман мигрена, укључујући и лекове за превенцију будућих напада.[24]

Током терапије савјетује се вођење дневника са подацима о дијети и активностима које су претходиле епизоди очне мигрене или мигрене са ауром, како би се ови напади повезали са одређеним тригерима мигрене, који се онда у будућности могу избегавати.

Уколико се докаже да је мигренска главобоља или очна мигрене повезана са стресом, учесталост напада може се смањите и без употребе лекова, конзумирањем здраве хране у правилним интервалима, избегавањем или „разблажењем” типичних стресогених окидача мигрене (нпр јога, масажа итд) и правилним ритмом спавања.[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Ретинал Миграине: Сyмптомс, Диагносис, Треатментс”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ а б в Ал Кхалили, Yасир; Јаин, Самеер; Кинг, Кевин C. (2020), Ретинал Миграине Хеадацхе, СтатПеарлс Публисхинг, ПМИД 29939547, Приступљено 2021-02-01 
  3. ^ Доyле, Е; Воте, Б Ј; Цассwелл, А Г (2004). „Ретинал миграине: цаугхт ин тхе ацт”. Тхе Бритисх Јоурнал оф Опхтхалмологy. 88 (2): 301—302. ИССН 0007-1161. ПМЦ 1772006 Слободан приступ. ПМИД 14736796. дои:10.1136/бјо.2003.021808. 
  4. ^ „Висион цхангес wитх хеадацхе: Wхен то сеек хелп”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  5. ^ Гросберг БМ, Соломон С, Липтон РБ (Аугуст 2005). "Ретинал миграине". Цурр Паин Хеадацхе Реп. 9 (4): 268–71.
  6. ^ МацГрегор ЕА. Миграине (Јапанесе Версион). Анн Интерн Мед. 2017 Апр 04;166(7):ЈИТЦ49-ЈИТЦ64. [ПубМед]
  7. ^ Хеyцк Х. Дие неурологисцхен Беглеитерсцхеинунген дер Миграине анд дос Проблемс дес “ангиоспастисцхен Хирнинсултс.” 1962;33:193–203.
  8. ^ Хилл, Донна L.; Дарофф, Роберт Б.; Дуцрос, Анне; Неwман, Нанцy Ј.; Биоуссе, Валéрие (2007). „Мост цасес лабелед ас "ретинал миграине" аре нот миграине”. Јоурнал оф Неуро-Опхтхалмологy: Тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Нортх Америцан Неуро-Опхтхалмологy Социетy. 27 (1): 3—8. ИССН 1070-8022. ПМИД 17414865. дои:10.1097/WНО.0б013е3180335222. 
  9. ^ Гронwалл Х. Он цхангес ин тхе фундус оцули анд персистинг ињуриес то тхе еyе ин оцулар миграине. Ацта Опхтхалмологица 1938;16:602–11.
  10. ^ Бургер СК, Саул РФ, Селхорст ЈБ, ет ал. Трансиент моноцулар блинднесс цаусед бy васоспасм. Н Енгл Ј Мед 1991;325:870–3.
  11. ^ Цассен ЈХ, Томсак РЛ, ДеЛуисе ВП. Миxед артериовеноус оццлусиве дисеасе оф тхе фундус. Ј Цлин Неуро-опхтхалмол 1985;5:64–8.
  12. ^ Прадхан, Схилпи; Цхунг, Сопхиа M. (септембар 2004). „Ретинал, опхтхалмиц, ор оцулар миграине”. Цуррент Неурологy анд Неуросциенце Репортс. 4 (5): 391—397. ИССН 1528-4042. ПМИД 15324606. дои:10.1007/с11910-004-0086-5. 
  13. ^ Реггио Е, Цхисари ЦГ, Ферригно Г, Патти Ф, Донзусо Г, Сциацца Г, Авитабиле Т, Фаро С, Заппиа M. Миграине цаусес ретинал анд цхороидал струцтурал цхангес: евалуатион wитх оцулар цохеренце томограпхy. Ј Неурол. 2017 Мар;264(3):494-502. [ПубМед]
  14. ^ Wолтер ЈР, Бирцхфиелд WЈ. Оцулар миграине ин а yоунг ман ресултинг ин унилатерал блинднесс анд ретинал оедема. Ј Педиатриц Опхтхалмол 1971;8:173–6.
  15. ^ Гросберг, Бриан M.; Соломон, Сеyмоур; Липтон, Рицхард Б. (2005). „Ретинал миграине”. Цуррент Паин анд Хеадацхе Репортс. 9 (4): 268—271. ИССН 1531-3433. ПМИД 16004843. дои:10.1007/с11916-005-0035-2. 
  16. ^ Јехн А, Деттwилер Б, Флеисцххауер Ј, ет ал. Еxерцисе-индуцед васоспастиц амауросис фугаx. Арцх Опхтхалмол 2002;120:220–2.
  17. ^ Клине ЛБ, Келлеy CL. Оцулар миграине ин а патиент wитх цлустер хеадацхе. Хеадацхе 1980;20:253.
  18. ^ Прадхан С, Цхунг СМ. Ретинал, опхтхалмиц, ор оцулар миграине. Цурр Неурол Неуросци Реп. 2004 Сеп;4(5):391-7. [ПубМед]
  19. ^ Пула ЈХ, Кwан К, Yуен ЦА, Каттах ЈЦ. Упдате он тхе евалуатион оф трансиент висион лосс. Цлин Опхтхалмол. 2016;10:297-303. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед]
  20. ^ Гласер ЈС. Топицал диагносис: прецхиасмал висуал патхwаyс. ретинал артерy оццлусионс. Дуане’с опхтхалмологy 2002; CD-РОМ ед. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс анд Wилкинс, 2002.
  21. ^ Левине СР, Дееган МЈ, Футрелл M, ет ал. Церебровасцулар анд неурологиц дисеасе ассоциатед wитх антипхоспхолипид антибодиес:48 цасес. Неурологy 1990;40:1181–9.
  22. ^ Ахмед M, Боyд C, Вавиликолану Р, Рафиqуе Б. Висуал сyмптомс анд цхилдхоод миграине: Qуалитативе аналyсис оф дуратион, лоцатион, спреад, мобилитy, цолоур анд паттерн. Цепхалалгиа. 2018 Дец;38(14):2017-2025. [ПубМед]
  23. ^ „Wхат Цаусес а Ретинал Миграине?”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2021-01-26. Приступљено 2021-02-01. 
  24. ^ интеркорн ЈМС, Куперсмитх МЈ, Wиртсцхафтер ЈД, ет ал. Бриеф репорт: треатмент оф васоспастиц амауросис фугаx wитх цалциум цханнел блоцкерс. Н Енгл Ј Мед 1993;329:396–9.
  25. ^ Wалсх ФБ, Хоyт АБ. Цлиницал Неуро-опхтхалмологy. Балтиморе: Wиллиамс анд Wилкинс, 1969:1671.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Očna_migrena&oldid=27448376”