Однос структуре и активности

С Википедије, слободне енциклопедије

Однос структуре и активности (енгл. Structure-activity relationship - SAR) је релација између 2Д или 3Д хемијске структуре молекула и његове биолошке активности. SAR анализа омогућава одређивање хемијских група одговорних за изазивање циљних биолошких ефеката у организму. Она омогућава рационалне модификације ефекта или потентности биоактивних једињења (типично лекова) променама хемијска структуре. Медицински хемичари користе технике хемијске синтезе за увођење нових хемијских група у биомедицинска једињења и за тестирање биолошких ефекта тих модификација.[1]

Овај метод се може формализовати извођењем математичких релација између хемијске структуре и биолошке активност. Овај приступ је познат као квантитативни однос структуре и активности (QSAR).[2]

SAR и SAR парадокс[уреди | уреди извор]

Основна претпоставка свих молекулских хипотеза је да слични молекули имају сличне активности.[3] Тај принцип је база САР анализе. Проблем се у знатној мери своди на начин на који се дефинишу мале разлике на молекулском нивоу, пошто свака врста активности, нпр. реакциона способност, биотранформациона способност, растворљивост, активност на биолошком циљу, итд, може да буде зависна од другачијих разлика.[4]

SAR парадокс се односи на чињеницу слични молекули немају увек сличне активности. Велики број примера веома сличних молекула са знатно различитим фармаколошким особинама је познат.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 
  2. ^ Топлисс, Јохн Г. (1983). Qуантитативе струцтуре-ацтивитy релатионсхипс оф другс. Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-695150-9. 
  3. ^ Мезеy, Паул Г.; Царбó, Рамóн; Гиронéс, Xавиер (2001). Фундаменталс оф молецулар симиларитy. Неw Yорк: Клуwер Ацадемиц/Пленум Публисхерс. ИСБН 978-0-306-46425-6. 
  4. ^ Патани ГА, ЛаВоие ЕЈ (1996). „Биоисостерисм: А Ратионал Аппроацх ин Друг Десигн”. Цхемицал Ревиеwс. 96 (8): 3147—3176. ПМИД 11848856. дои:10.1021/цр950066q. 
  5. ^ Ганеллин, C. Р.; Јанос Фисцхер (2006). Аналогуе-басед Друг Дисцоверy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31257-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]