Пацијент контролисана аналгезија
Пацијент контролисана аналгезија | |
---|---|
МеСХ | Д016058 |
Пацијент контролисана аналгезија (скраћено ПЦА од енгл. речи Патиент Цонтроллед Аналгесиа) терапијска је метода која омогућава пацијенту који пати од хроничног бола, да у одређеним границама сам регулише унос аналгетика.[1] Овај метод анелгезије може се успешно користити код одраслих и деце старије од 5 година, одмах након примене прве болус дозе аналгетика или количине аналгетика која се испоручује пацијенту када он сам активира инфузиону пумпу за примену лека.[2] Метода је показала врло добре резултате, а њен бениифит је могућност промене дозе аналгетика у зависности од јачине бола и објективно учешћа пацијента у његовом третману.
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Хронична бол је јавно-здравствени, друштвени, економски и хумани проблем у свету. Од хроничног бола пати око 22% светског становништва, због чега се синдрому хроничног бола посвећује велика пажња.
Приступ лечењу бола мултидисциплинаран је и мултимодалан. Више специјалиста суделује у дијагностици и лечењу хроничног бола. Фармакотерапија бола постала је камен темељац лечења овог синдрома чије лечење се проводи аналгетицима (парацетамол, ацетилсалицилна киселина, нестероидним антиреуматским лековима опиоидима),[3] и коаналгетицима (антиконвулзиви, антидепресиви).
Предности[уреди | уреди извор]
Главне предности ове аналгезије су:
- Пацијент који има болове сам себи дозира аналгетике у односу на интензитет и карактер бола, и тако има сопствену контролу над болом
- Смањен страх од појачања бола
- Лек се одмах убризгава, пацијент не чека припрему
- Изузетно корисна за превијање и физикалну терапију
- Режим аналгезије прилагођен потребама пацијента
- Повећање квалитета лечења и неге
- Скраћење боравка у болници – мање болничких дана
- Мањи трошкови лечења
- Бољи утисак о лечењу у болници
- Да лекар пре почетка терапије програмира инфузиону пумпу (ако се она користи) којом се испоручује аналгетик
- Да код добро програмирана ПЦА, под условом да се правилно користи, је готово немогуће да се пацијент предозира анелгетиком.[4]
Начин примене[уреди | уреди извор]
Путеви примене пацијент контролисане аналгезије су:
- Орално (преко уста)
- Инхалационо (удисањем лека)
- Интраназално (преко носних маски)
- Интравенски (убризгавањем лека у вену).[5]
Комбинована примена аналгетика у ПЦА[уреди | уреди извор]
Комбинована примена аналгетика у пацијент контролисаној аналгезији омогућује њихову апликацију у мањим дозама, уз истовремено смањење ризика од нежељених дејстава.[6] Тако нпр. трамадол и метамизол се често користе у терапији акутног постоперативног бола у болус дозама.[7] Међутим, континуирана примена ова два аналгетика је ефикаснија3, јер се овим начином за кратко време, постиже пеак-плазма концентрација, која се у наредним сатима одржава, прилагођавањем брзине инфузије.[8]
Индикације[уреди | уреди извор]
Главна индикација за примену пацијент контролисане аналгезије је терапија акутног и хроничног бола, у амбулантним, болничким и кућним условима, код.
- Канцерског бола
- Пстоперативног бола
- Пострауматског бола
Контариндикације[уреди | уреди извор]
Главне контраиндикације за примену ове методе су:
- Конфузни, дезорјентисани пацијенти
- Пацијенти који због природе болести не могу да уче
- Пацијентуи који не могу да користе руке
- Млађи од 5 година
- Критично оболели (пацијенти који се лече у јединицама интензивне неге)
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Караниколас M, Аретха D, Киеккас П, Монантера Г, Тсолакис I, Филос КС (Оцтобер 2010). "Цасе репорт. Интравеноус фентанyл патиент-цонтроллед аналгесиа фор периоперативе треатмент оф неуропатхиц/исцхаемиц паин ин хаемодиалyсис патиентс: а цасе сериес". Ј Цлин Пхарм Тхер. 35 (5): 603–8.
- ^ Патиент цонтроллед аналгесиа фор адултс. Тхомсон Хеалтхцаре, Инц. 2010.
- ^ Пацкер КЈ, Тител ЈХ (1969). "Метхоxyфлуране аналгесиа фор бурнс дрессингс: еxпериенце wитх тхе Аналгизер (субсцриптион реqуиред)". Бритисх Јоурнал оф Анаестхесиа. 41 (12): 1080–5
- ^ Ромагноли А, Бусqуе L, Поwер ДЈ (1970). "Тхе "аналгизер" ин а генерал хоспитал: а прелиминарy репорт" Цанадиан Јоурнал оф Анестхесиа. 17 (3): 275–8.
- ^ Патиент-цонтроллед аналгесиа сyстем (ПЦА). Цлиницал Референце Сyстемс. 10. МцКессон Хеалтх Солутионс. 2010.
- ^ Буванендран А, Кроин ЈС. Мултимодал аналгесиа фор цонтроллинг ацуте постоперативе паин.Цурр Опин Анестхесиол 2009; 22:588–93.
- ^ Ип ХY, Абрисхами А,Пенг ПW, Wонг Ј, Цхунг Ф: Предицторс оф постоперативе паин анд аналгесиц цонсумптион:а qуалитативе сyстематиц ревиеw. Анестхесиологy 2009; 111:657–77
- ^ Апфелбаум ЈЛ, Цхен C, Мехта СС, Ган ТЈ. Постоперативе паин еxпериенце: ресултс фром а натионал сурвеy суггест постоперативе паин цонтинуес то бе ундерменагед. Анестх Аналг 2003; 97:534–40
Литература[уреди | уреди извор]
- Левy M, Зyлбер Катз Е, Росенкранз Б. Цлиницал пхарацоцинетицс оф дипyроне анд итс метаболитес. Цлин Пхармацокин 1995; 28:216–234.
- Раффа Б, Фридерицхс Е, Реиманн W ет ал. Цомплементарy анд сyнергистиц антиноцицептиве интерацтион бетwеен тхе енантиомерс оф трамадол. Ј Пхармацол 1993; 267:331–40
- Гронд С, Саблотзки А. Цлиницал пхармацологy оф трамадол. Цлин Пхармац 2004; 43:879–923.
- Стамер У, Лехнен К, Хотхер Ф ет ал. Импацт оф ЦYП2Д6 генотyпе он постоперативе трамадол аналгесиа. Паин 2003; 231–238.
- Тигхе П, Wендлинг L, Пател А ет ал. Цлиницаллy деривед еарлy постоперативе паин трајецториес диффер бy аге,сеx анд тyпе оф сургерy. Паин 2015; 156:609–617
- Мацинтyре П, Јарвис D. Аге ис тхе бест предицтор оф постоперативе морпхине реqуирементс. Паин 1996; 64:357–364.
- Лемпа M, Кохлер L. Постоперативе паин релиеф ин морбидлy обесе патиент:феасибилитy студy оф а цомбинед дипyроне/трамадол инфусион. Паин 1999; 2:172–175.
- Цромбие, ЈМ (1876). „Он тхе селф-администратион оф цхлороформ”. Тхе Працтитионер. 16 (2): 97—101. ИССН 0032-6518. Приступљено 2. 8. 2018.
- Клиеман РЛ, Липман АГ, Харе БД, МацДоналд СД: А цомпарисон оф морпхине администеред бy патиент-цонтроллед аналгесиа анд регуларлy сцхедулед интрамусцулар ињецтион ин севере, постоперативе паин. Ј Паин Сyмпт Манаг 1988;3:15-22
- Сецхзер, ПХ (1971). „Студиес ин паин wитх тхе аналгесиц-деманд сyстем”. Анестхесиа анд Аналгесиа. 50 (1): 1—10. ИССН 0003-2999. ПМИД 5100236. дои:10.1213/00000539-197101000-00001.
- Фаст Фацт анд Цонцепт #085: Епидурал Аналгесиа, Енд оф Лифе/Паллиативе Едуцатион Ресоурце Центер, Медицал Цоллеге оф Wисцонсин
- Wхите ПФ: усе оф патиент-цонтроллед аналгесиа фор тхе треатмент оф ацуте паин. ЈАМА 1988;259:242-247
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |