Pesme o Bogorodici

Kantige (pesme) o Bogorodici
	Kantiga broj 78, Códice de Florencia
Nastanak
Orig. naslov	Cantigas de Santa María
Autor	Alfonso X od Kastilje
Zemlja	Španija
Jezik	galisijsko-portugalski
Sadržaj
Teme	marijanske
Izdavanje
Izdavanje	sredina XIII veka, 1284.

Pesme o Bogorodici, odnosno Kantige (шп. Cántigas de Santa María) заузимају важно место у историји шпанске средњевековне музике. Сачињавају својеврстан песничи зборник, који је настао у XIII веку. Њихов аутор је Алфонсо X Мудри, краљ Кастиље, Галиције и Леона. Представљају једну од највећих збирки монофоних песама из Средњег века. Писане су на на галисијско-португалском (шпански: галлего-португуéс) и сачуване су у четири преписа. Препис „Е“, један од два преписа из Ескоријала, украшен је минијатурама, фигуралним портретима малог формата у боји, на којима су осликани музичари који свирају најразличитије инструменте. Други препис из Ескоријала, препис „Т“, заједно са преписом „Ф“ из Фиренце, богато су украшени вињетама.

Може се видети напредак у њиховом проучавању у последњих 20 година, које још увек траје. Кантиге често изводе и певају разне музичке групе заинтересоване за средњевековну музику, а доступан је и велики број компакт дискова са музиком Кантига.

Стил, језик и метрика[уреди | уреди извор]

Од 427 песама, пропраћених музичком нотацијом, 353 описују чуда Богородице. Међутим, оне су много више од једне збирке песама религиозног карактера. Ове песме сачињавају културни пројекат од изузетно велике важности за проучавање средњовековне књижевности, музике, уметности и историје. Скоро све су пропраћене музичком нотацијом и многе су украшене живописним минијатурама, фигуралним портретима малог формата у боји. Док је већина дела која су произашла из Алфонсових радионица (укључујући историјске и друге прозне текстове) писна кастиљанским језиком, Кантиге су писане на галисијско-португалском језику који је био популаран облик књижевног лирског језика у Средњем веку у Кастиљи. Овај владар је вредно радио на ојачању и промовисању народног језика, али је подржавао став који је имала већина тадашњих аутора о томе да је тај кастиљански језик превише груб и непогодан за писање поезије. Мелодије су једногласне и записиване квадратном нотацијом, сличном певању, која садржи информације о дужини нота. Изостало је бележење ритма којим је песма извођена. Песме су написане у разним метричким облицима (постоји укупно 280 различитих облика) и разних дужина. Дужина стихова варира између 2 и 24 слога. Неизоставност једне врсте припева – естрибија је заједничка свим песмама. Већина кантига наликује облицима сехел (шпански: зéјел) и виљансико ([1]]: вилланцицо). Тема се уводи припевом или рефреном састављеним од два стиха. Тај први део прате три стиха исте риме (муданза), један стих који се римује са припевом , па се онда на крају понавља припев. Неке су сличне народним песмама, неке су у трубадорском стилу, а поједине подсећају на мотете, црквене песме у више гласова, или грегоријанско црквено једногласно певање. Свака десета песма преставља неку врсту химне у којој се хвали Богородица . Песме су груписане тако да су првих девет наративног карактера, док је десета лирска. Ове похвалне кантиге ([2]]: цагас де лоор) су несумњиво извођене уз пратњу музичких инструмената.

Кантиге су одраз популарности поетских (лирских) дела на кастиљанском двору, као што су Кантиге о пријатељству (шпански: цантигас де амиго; галисијсксо-португалски: цантигас д'амиго) и Кантиге о љубави (шпански: цантигас де амор; галисијско-португалски: цантигас д'амор).

Теме[уреди | уреди извор]

Култ Свете Марије био је изузетно омиљен током средњег века, тако да су песме на такозване маријанске теме биле често писане и веома тражене. Песме из ове збирке представљају скуп једноставних и простодушних прича у којима се осећа искрена побожност и оданост Богородици. Алфонсо је као изворе често користио тада најпознатије зборнике маријанских легенди, па је зато у својим песмама неретко обрађивао теме већ присутне у црквеној књижевности. Писао је и о неким стварима које су се догодиле њему и његовим ближњима. Уз помешане лирске и епске елементе, ове песме говоре о чудима које чини Богородица како би помогла онима који су јој одани. Кантиге је приказују са људским карактеристикама, често у улози обичне жене. Она на разне начине спашава своје вернике од најразличитијих неприлика. Ситуације у којима се њени верници налазе варирају од тога када спречава удату даму да почини браколомство до онда када спашава јеврејског дечака кога је отац бацио у ужарену пећ. У једној песми она помаже калудјерици која је остала трудна да се породи и притом остане неосрамоћена, док у другој омогућује калуђерици која је из манастира побегла са својим драганом да се после пар година врати и да нико не примети да је отишла. Да би што уверљивије приказао доброту Богородице, [3]] говори о многим приликама када је она њему помогла. Он тако прица о ситуацији када му је послала четири чамца пуна рибе онда када је позвао госте на посни ручак незнајући да је нестало рибе.

Аутор[уреди | уреди извор]

Алфонсо X Мудри родио се 23. новембра 1221. а умро је 4. априла 1284. Био је шпански краљ који је владао као краљ Кастиље, где је ступио на престо 1252. Године, трудећи се да настави очеву мудру и успешну војничку и политичку активност, краљ Галиције и Леона и немачки цар од 1257, али никад није ступио на немачко тло нити је био крунисан па се под папиним притиском морао одрећи престола што му је ослабило положај у Шпанији. Био је најстарији син Фернанда III од Кастиље и Изабеле Швапске, ћерке Филипа Швапског. Од младости је показивао велико интересовање за језик, историју, правни систем и књизевност своје земље. Уместо латинског језика који је до тада био коришћен, уздигао је кастиљански на ниво званичног језика земље. Био је и обдарен песник и своје песме је писао на галицијско-португалском језику (шпански: галлего-португуéс), како су налагали обичаји онога времена. Од својих четири стотине песама многе су са темом величања богородичиних чуда и одликују се невероватном лепотом. Био је писац и интелектуалац и основао је преводилачку школу у Толеду где су се преводила многа дела античких филозофа, арапске и јеврејске књиге. Оснивач је и кастиљанске прозе.

Питање ауторства[уреди | уреди извор]

Постоје извесне сумње када је у питању ауторство краља Алфонса X у овом делу. Међутим, његов утицај на стварање великог броја Кантига је неоспоран. Рукопис из Толеда указује на то да је краљ Алфонсо X , без сумње, аутор преко 100 кантига.

Сумњу у Алфонсово ауторство, највероватније су пробудиле кантиге за које се верује да су писали монаси. Они би писали о свом приватном животу, као и о чудима које су сами чинили. Потврду ове теорије можемо пронаћи у прологу Кантига.

Неколико студија указује на то да би галисијски песник Ајрес Нунес (шпански: Аирас Нунес) могао бити аутор великог броја њих. Краљ Алфонсо X - представљен као Алфонсо у Кантигама - такође се сматра аутором неколико песама, јер у њима о себи говори у првом лицу. Потврда ове теорије може се наћи у прологу Кантига. Такође, многи извори потврђују ово захваљујући Алфонсовом утицају на друга дела унутар поетске традиције. Иако је ауторство краља Алфонса X у овом делу дискутабилно, његов утицај није.

Колико је Алфонсу значило ово дело казује нам чињеница да је у свом тестаменту унео следеће: „Такође наређујемо да све књиге похвалних песама Светој Марији буду у оној цркви у којој ће бити сахрањено насше тело и да буду певане о празницима Свете Марије.“

Иако последње студије на тему ауторства подржавају теорију да је аутор ипак краљ Алфонсо X, јос увек не можемо са сигурношћу одговорити на питање ко је аутор дела "Песме о Богородици".

Музика[уреди | уреди извор]

Кантига број 100

"Санта Мариа, Стрела до Диа"

Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Музичких облика у Кантигама има много, неки се још увек проучавању. Било је много лажних трагова, а мало оних који су заиста поуздани. Може се видети напредак у њиховом проучавању у последњих 20 година, које још увек траје. Ово остаје отворена тема за дебате и даља проучавања. Део музике у Кантигама налази се у свом првобитном стању, док је део преузет из различитих извора. У музици која је преузета из других извора могу се наћи литургијске и паралитургијске мелодије. Међу њима су и они примери мелодија преузетих из репертоара Шпанских песама.

Рукописи који се чувају у библиотеци двора Ел Ескоријал украшени су мноштвом раскошних минијатура. Многе од њих су биле од кључног значаја за шпанску органографију, будући да се на њима јављају значајни инструменти из XIII века: органиструм, псалтерион, лаута, виола, ребек, ситар, харфа, рог, труба, [4]], гајде и многи други.

Рукописи[уреди | уреди извор]

Кантиге су сачуване у четири рукописа:

први - То - шп. цóдице де Толедо - чува се у Националној библиотеци Шпаније (шпански: Ла Библиотеца Национал де Еспаñа)
други - Т - сачуван је у библиотеци на двору Ел Ескоријал (шпански: Ел Монастерио де Сан Лорензо де Ел Есцориал)
трећи - Ф - шп.цóдице де Флоренциа - чува се у Националној библиотеци у Фиренци (шпански: Ла Библиотеца Национал Централ де Флоренциа
четврти - Е - шп.цóдице де лос мúсицос - се, такође, налази на двору Ел Ескоријал

Први рукопис је најстарији. Верује се да је настао после 1257. године. Првобитно, био је чуван у Катедрали Свете Марије (шп. Цатедрал де Санта Марíа де Толедо) у Толеду. Међутим, од 1869. године чува се у Националној библиотеци Шпаније у Мадриду. Садржи 129 песама са музичком нотацијом. Иако није илустрован, пуно времена је посвећено његовом стварању.

Т и Ф су сестрински томови. Т садрзи 195 очуваних кантига, од којих је 8 изгубљено. Песме из "Т" рукописа личе на првих 200 песама "Е" рукописа, у којем је свака песма илустрована са 6 или 12 минијатура , које приказују одређене сцене из прича из Кантига. Трећи, "Ф", рукопис прати исти формат, али има само 111 песама, од којих 7 нема текст, већ само минијатуру . Трећи рукопис никада није завршен, тако да њему није додата музика. Недостају му поједине строфе као и минијатуре. Сматра се да су кодекси створени током Алфонсовог живота, То можда у 1270им, Т, Ф и Е у раним 1280им све до његове смрти 1284.

Четврти рукопис сматра се најлепшим. Садржи највећи број песама (406), увод, пролог, музичку нотацију и 41 минијатуру.

Извори[уреди | уреди извор]

Постоје усмени и писани извори.

Колекција Алфонсових Кантига у својој основи потиче из писаних извора. Најважније су колекције латинског порекла посвећене Богородичиним чудима, иако се у старошпанском такође могу пронаћи трагови који воде до једног или два извора других романских језика.

За развој усмене књижевности једнако су важна искуства самог краља, као и приче о чудима Богородице из шпанског и немачког фолклора. Мајка Алфонса X, Беатрис де Суабија (шпански: Беатриз де Суабиа) била је Немица, унука цара Фридриха Барбаросе.

Примери који потичу од самог аутора имају сличности са примерима народних проповеди на латинском преношеним посредством свештеника, који су приповедали о наводно аутобиографским догађајима не би ли на тај начин оснажили приповедни значај истих.

Класификација[уреди | уреди извор]

Постоји укупно 418 кантига подељених у четири рукописа, заједно са уводом (који служи као омаж Дон Алфонсу) и прологом. Кантиге се могу поделити у две групе:

прву групу чине „Кантиге наше Госпе“ (шп. Цантигас де Нуестра Сеñора), у којима је главна тема заснована на похвалама Богородице. Пружа сажет преглед предања, чуда и прича у вези са Богородицом, како оних у којима је њено присуство посредно тако и оних прожетих мистичном љубављу коју њен лик буди у душама верника.
другу, мању групу (кантиге којих нема више од једне стотине), чине похвалне песме, озбиљније, готово мистичне песме дубљег значења, у којима се о Богородици, уместо певања о њеним чудима, контемплира, слично као у молитви. Ове каниге имају форму химни, попут оних које се изводе у време литургије. Истовремено, служиле су и за књижевну и музичку разоноду на племићким дворовима и световним забавама. На тај начин су, путем хуглара (шп. лос југларес; народни певачи) и њихове |хугларске песничке вештине (шп. Местер де југларíа) , кантиге преношене и постајале део фолклора и народне традиције.

Значај[уреди | уреди извор]

Посматрано са троструког становишта, ово дело је од великог значаја: као књижевно, музичко и сликарско стваралаштво.

Из перспективе музичке историје, сматрано је најбитнијом музичком колекцијом монофоне дворске музике XIII века. Алфонсо X од Кастиље наследио је, од свог оца Фернанда III, његову Музичку капелу. У њој је окупљао извођаче и композиторе различитих култура. Заједно, они су чинили део Алфонсовог двора, исто као и његова Преводилачка школа (шп. Есцуела де Традуцторес де Толедо). На неким минијатурама Кантига, краљ Алфонсо X окружен је управо њима.

Мелодије су преузете из:

трубадурских песама
грегоријанске монофоније и
народне лирике

Ове мелодије су, већином, у облику рондеау, са припевом који се понавља после глоса.

Странице рукописа су украшене прелепим, разнобојним минијатурама које престављају драгоцени извор података о начину живота шпанског средњевековног становништва. Оне приказују начин облачења, чешљања и украшавања не само хришћана, већ и Мавара и Јевреја. Дочаравају многе аспекте тадашње свакодневнице: молитве, ратовања, забављања, послове итд. Поред своје естетичке вредности, оне су и врло важан историјски документ.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Самуровић-Павловић, Љиљана. Солдатић, Далибор, Шпанска књижевност. Сарајево, Београд. Свјетлост, Нолит. 1985, вол.1
Wалтер Меттманн, Алфонсо X. ел Сабио: Цантигас де Санта Мариа, Цлáсицос Цасталиа, Мадрид 1986–1989
Солдатић, Далибор & Донић, Жељко (2011). Свет хиспанистике, увод у студије. Београд: Завод за уџбенике
АНГЛÉС ПАМИÉС, Хигинио, Ла мúсица де лас «Цантигас де Санта Марíа», дел реy Алфонсо X ел Сабио, Барцелона, 1943-1964, 4 волс.
РИБЕРА ТАРРАГÓ, Јулиáн, Ла мúсица де лас «Цантигас»: естудио собре су ориген y натуралеза, цон репродуцционес фотогрáфицас дел теxто y трансцрипциóн модерна, Мадрид, 1922.
Тхе Сонгс оф Холy Марy бy Алфонсо X, тхе Wисе: А Транслатион оф тхе Цантигас де Санта Мариа. Транслатед бy Катхлеен Кулп-Хилл. Аризона Центер фор Медиевал анд Ренаиссанце Студиес, Темпе 2000.
Студиес он тхе "Цантигас де Санта Мариа": Арт, Мусиц, анд Поетрy: Процеедингс оф тхе Интернатионал Сyмпосиум он тхе "Цантигас де Санта Мариа" оф Алфонсо X, ел Сабио (1221–1284) ин Цоммеморатион оф Итс 700тх Анниверсарy Yеар–1981. Цо-Едиторс Исраел Ј. Катз & Јохн Е. Келлер; Ассоциате Едиторс Самуел Г. Армистеад & Јосепх Т. Сноw. Хиспаниц Семинарy оф Медиевал Студиес, Мадисон, 1987.
Цобрас е Сон: Паперс он тхе Теxт Мусиц анд Манусцриптс оф тхе "Цантигас де Санта Мариа". Едитед бy Степхен Паркинсон. Еуропеан Хуманитиес Ресеарцх Центре, Университy оф Оxфорд, Модерн Хуманитиес Ресеарцх Ассоциатион, 2000.
(Гал) Пена, Xосé Рамóн, "Хисториа да литратура медиевал галего-португуеса", Сантиаго де Цомпостела, 2002, 199-210.
Јулиáн Рибера Таррагó, Ла мúсица де лас цантигас: естудио собре су ориген y натуралеза, цон репродуцционес фотогрáфицас дел теxто y трансцрипциóн модерна, Мадрид, 1922.
Мадре де Деус, Цантигас де Санта Марíа, Мицрологус

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Шпанија Француска 2 BnF подаци 2 Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика MusicBrainz series MusicBrainz work IdRef