Пруга Ваљево—Лозница
Пруга Ваљево—Лозница је железничка пруга у изградњи која повезује Ваљево и Лозницу. Основна идеја овог пројекта је спајање централне Србије са Босном и Херцеговином и формирање новог коридора паралелног са Коридором 10 у циљу његовог растерећења. Планирано је да када буде изграђена повеже пруге Рума—Зворник и даље Зворник—Тузла са пругом Београд—Бар.
Историја[уреди | уреди извор]
Идеја о повезивању Ваљева са Лозницом се јавила у раним данима железнице у Србији. Станица Ваљево је тада била „слепа“ станица и овом пругом би била спојена са Лозницом и пругом Шабац — Бања Ковиљача. Изградња је почела 1914. године, уочи Првог светски рата, када је француском инвеститору додељена концесија за изградњу. Пробијен је тунел испод брда Брђани на улазу у Ваљево, око пет километара доњег строја пруге и стубови за мост преко реке Обнице. Због избијања Првог светског рата пруга ширине 760 mm никад није положена. Нови покушај је уследио почетком 1941. године. Услед избијања Другог светског рата радови су прекинути веома брзо.
Студија економске оправданости и рентабилности пруге рађена је неколико пута. Све анализе су потврдиле основну тезу др Мирка Докића и Института економских наука из Београда, из 1975. године, да пруга Ваљево—Лозница има једну од највећих стопа рентабилитета у Европи и да це се исплатити за мање од десет година. Пруга је поново трасирана и 1990. се приступило изградњи модерне једноколосечне електрицифиране пруге. Распад Југославије, рат и економска криза су поново зауставили изградњу. Радови су последњи пут поново покретани 1998/99. и после бомбардовања Југославије више нису покретани.
Пруга[уреди | уреди извор]
Пруга Ваљево—Лозница дуга је 68,1 km, а до споја са пругом Шабац—Зворник у станици Липница (4,8 km северно од Лознице) 66,5 km. На траси има 19 тунела укупне дузне 9759 m, односно 15% пруге је у тунелима. Најдужи тунели су:
- Попаре (1991 m, делимично пробијен)
- Трифковић (1719 m, у потпуности завршен)
- Јовања (1.600 m, делимично пробијен).
На траси се налази 69 мостова, од којих је 57 железницких и 15 друмских. Комплетно је завршено око 300 метара пруге од станице Ваљевска Каменица до улаза у тунел Трифковић. Веће станице су:
Пруга је пројектована за брзине возова од 120 km/h и осовинско оптерећење од 22,5 т. Прорачунска вредност радова била је 250 милиона америчких долара, а до сада је у пројекат уложено око 50 милиона долара. Пут роба из Босне и Херцеговине ка Македонији и Блиском истоку смањује за 190 km ,а за јужну и југоисточну Србију за 160 km, за Бар 170 km, Краљево 140, а за Сталаћ 60 km. Процене су да ће се годишње превозити око четири милиона тона робе и милион путника.[1]