Лозница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Лозница (вишезначна одредница).
Лозница

Trg Vuka Karadjica.JPG
Трг Вука Караџића у Лозници

Грб Лознице
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина централна Србија
Округ Мачвански округ
Становништво
Становништво 19.212
Агломерација 79.327
Географске карактеристике
Координате 44°32′02″N 19°13′16″E / 44.533833, 19.221166
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 142 м
Лозница на мапи Србије
{{{alt}}}
Лозница
Лозница на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Видоје Петровић (Г 17+)
Поштански код 15300
15301
Позивни број 015
Регистарска ознака ЛО
Веб-страна [1]


Координате: 44° 32′ 02" СГШ, 19° 13′ 16" ИГД
Лозница је град и седиште града Лознице у Мачванском округу у западној Србији. Према попису из 2011. градско насеље Лозница је имало 19.212 становника, док је на територији која припада Граду Лозници, живело 79.327 становника.

Географски положај[уреди]

Сателитски снимак Лознице

Лозница је град на западу Србије у близини границе са Босном и Херцеговином. Кроз град протиче речица Штира која се пар километара даље улива у Дрину. Лозница се налази на надморској висини од 142 m у подножју планине Гучево.

Овај град је на средини пута од Тузле до Ваљева и близу средине пута од Београда до Сарајева. Друмом од Београда удаљен је 139 km, 136 km од Новог Сада 75 km од Ваљева, 53 km од Шапца и 6 km од Бање Ковиљаче.[1] У изградњи је пруга Ваљево—Лозница.

Клима[уреди]

Метеоролшка станица у Лозници (44°33’ сгш 19°14’ игд) сакупља податке о времену од 1901..[2] У Лозници влада умерено-континентална клима.

Максимална икад забележена температура била је 42,3 °C 24. јула 2007, а најнижа -25,4 °C 24. јануара 1963.[2] Максимална количина падавина регистрована је 20. јуна 1956. и износила је 100,7 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 69 cm, 13. и 14. фебруара 1984.[2]

Средње температуре и количине падавина за период 19611990. приказане су у следећој табели.[3]

Nuvola apps kweather.png  Мерења у метеоролошкој станици у Лозници (121 m) — просек 1961—1990.
Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средње максималне температуре (°C) 3,8 6,9 12,1 17,5 22,4 25,3 27,4 27,4 23,9 18,3 11,3 5,6
16,8
Средње температуре (°C) -0,2 2,3 6,5 11,4 16,1 19,2 20,7 20,1 16,5 11,3 6,2 1,8
11,0
Средње минималне температуре (°C) -3,5 -1,4 1,8 6,0 10,4 13,6 14,8 14,3 11,2 6,6 2,5 -1,4
6,2
Средња количина падавина по месецима (mm) 51,0 49,2 57,7 70,0 82,7 99,5 84,4 76,3 61,9 53,7 70,3 63,6
820,3

Историја[уреди]

О насељености овог краја, још од праисторије, сведоче многи археолошки налази. Од око 900. до 300. године старе ере, ову област насељавали су Илири. Најстарије насеље Ad Drinum потиче из римског доба.

Насеље на месту данашње Лознице први пут се помиње у повељи краља Милутина с почетка 14. века, а као паланка већ 1717. године. Име је вероватно дошло од речи лозица због великог броја винограда.

У време Првог српског устанка у Лозници је био војвода Анта Богићевић који је водио Бој на Лозници, што је опевао Филип Вишњић. Као град насеље Лозница формирало се 1834. године, годину дана после припајања Кнежевини Србији. Поред мушке основне школе која с прекидима ради од 1795. године, 1858. године добија и женску, а непотпуну Гимназију 1871. године. Већ 1888. године Лозница има новчани завод, штедионицу, суд, болницу.

Током Првог светског рата, од 16. до 20. августа 1914. надомак Лознице је вођена Церска битка, у којој је српска војска поразила аустроугарску. Друга битка у овом крају у Првом светском рату крају била битка на Мачковом камену, од 18. до 23. септембра 1914. Колубарска битка, трећа битка у овом крају је започела аустроугарском офанзивом 6. октобра 1914. општим нападом на Другу армију која је држала положаје у доњем Јадру и Мачви. У биткама на Гучеву и Дрини после великих губитака српска војска се повукла на Колубару.

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Лозница је ослобођена 2. новембра 1918. године.

Стварањем Краљевина СХС из основа се променио положај Јадра. Од пограничног краја постао је срез дубоко у унутрашњости нове државе. Миран живот становника Лознице прекинуо је Други светски рат. Четници су ослободили Лозницу 31. августа 1941. Окупатор је поново заузео Лозницу, а октобра 1941. у Драгинцу су у знак одмазде стрељали 2.960 људи, жена и деце. Лозница је ослобођена 23. септембра 1944. године. После ослобођења 1944. године Лозница је имала око 3.000 становника. Према последњем попису из 1991. године у лозничкој општини је у 54 насељена места живело 87.658 становника. Сам град те године имао је 18.826 становника а са приградским насељима Клупцима, Крајичницима и Лозничким пољем непуне 34.000. Лозница је за време протеклих ратова на простору бивше Југославије била транзитна станица и уточиште избеглим и унесрећеним људима. Негде око 70.000 људи је прошло кроз овај град, велики број њих је добио помоћ и збринут. И данас око 15.000 избеглих и расељених лица живи на подручју општине Лозница.

Демографија[уреди]

У насељу Лозница живи 15.855 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 6.666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3226 [4]
1953. 5031
1961. 10411
1971. 13871
1981. 17790
1991. 18845 18523
2002. 20419 19863
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
18.785 94,57%
Муслимани
  
391 1,96%
Југословени
  
136 0,68%
Црногорци
  
57 0,28%
Хрвати
  
40 0,20%
Роми
  
28 0,14%
Македонци
  
24 0,12%
Словенци
  
13 0,06%
Немци
  
6 0,03%
Украјинци
  
4 0,02%
Словаци
  
4 0,02%
Руси
  
4 0,02%
Румуни
  
2 0,01%
Мађари
  
2 0,01%
Бугари
  
2 0,01%
Чеси
  
1 0,00%
непознато
  
176 0,88%


Привреда[уреди]

Највећа Лозничка фабрика је била „ХИ вискоза Лозница“ која је основана 1957, запошљавала је преко 10.000 радника у време када је град имао 18.000 становника. Производњом тракторских приколица првенствено, бавила се фабрика „ФАК Лозница“ а текстилном производњом „Мода“.

Италијански произвођач „Golden Lady“ у Лозници производи женске чарапе намењене извозу на тржиште земаља Европске уније. Тренутно запошљава 550 радника.

Култура[уреди]

Сведоци прошлих времена су Црква Покрова Богородице у Лозници, Манастир Троноша, Манастир Чокешина, споменици на Гучеву, у Текеришу, Драгинцу, као и етно-село Тршић.

Постоји народна епска песма „Бој на Лозници“. У њој је централни лик лознички Војвода из Првог српског устанка Анта Богићевић. Његов гроб се налази уз стару лозничку цркву.

Лозница је родно место Јована Цвијића.

Родно место Миће Поповића, а у граду постоји истоимена галерија. У Тршићу, недалеко од Лознице је рођен Вук Стефановић Караџић, а близу је манастир Троноша, место раног Вуковог школовања.

Основна културна манифестиција општине Лозница представља традиционални Вуков сабор у Тршићу. Сабор се одржава сваке године у септембру, у недељу пред Малу Госпојину (21. септембра) у знак сећања на Вука Караџића — великана наше културе. То је највећа манифестација у Србији, по свом значају и по масовности (окупља од 20.000 до 30.000 посетилаца).

У општини Лозница налази се 15 основних школа са издвојеним одељењима и 4 средње школе. У основним школама образује се око 9.000 основаца, а у средњим око 4.500 средњошколаца.

Локални музеј - "Музеј Јадра“ је основан 1987. године у згради старе апотеке. Ту је и Дом културе „Вук Караџић“.

Спорт[уреди]

Лозница је град спорта. Бројни спортски клубови и постигнути резултати, као и велики број такмичења то и потврђује. Најзначајнији спортски клубови су:

  • Фудбал: ФК Лозница; ФК Полет - Лозница, ФК Гучево - Бања Ковиљача, ФК Подриње - Лозничко Поље, ФК Слога - Стража; ФК Младост - Доњи Добрић; ФК Борац - Козјак; ФК Младост - Брезјак; ФК Антимон - Зајача; ФК Раднички - Стобекс - Клупци; ФК Борац - Лешница; ФК Јадар - Ступница, ФК 14. октобар - Драгинац; ФК Јелав, ФК Јадар - Г. Добрић, ФК Синђелић - Липница, ФК Лук - Воћњак, ФК ТЕ Гучево - Трбушница, ФК Прва Искра - Руњани, ФК Слога - Липнички Шор, ФК Студенац - Г. Ковињача, ФК Слога - Коренита
  • Стрељаштво: СОКОЛОВИ - Лозница.
  • Кошарка: КК Лозница; ЖКК Лозница.
  • Рукомет: МРК Лозница; ЖРК Лозница - град; РК Гучево.
  • Одбојка: ОК Лозница; ЖОК Пролетер - Лозница.
  • Карате: Лозница;ФК Гучево Бања Ковиљача; Јадар - Драгинац.
  • Шах: Лозница; Слога - Липнички Шор; Клупци - 75 - Лозница.
  • Бокс: БК Лозница; Кик-бокс клуб - Лешница; Теквондо клуб - Лозница; Нинџуцу клуб - Лозница.
  • Параглајдинг клуб: Скај - Лозница.
  • Планинарско друштво: Гучево - Лозница.
  • Бициклистички клуб: Лозница.
  • Куглашки клуб: Лозница.
  • Картинг клуб: Лозница.
  • Клуб одгајивача голубова писмоноша: Дрина - Лозница.
  • АМСК Спедлинг: Лозница.

Галерија[уреди]

Почасни грађани[уреди]

Град побратим[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ О Лозници, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ а б в Хидрометеоролошки завод Србије, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  7. ^ Glas javnosti: Putin počasni građanin Loznice, Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :