Санке
Санке или саонице су спортски реквизит или превозно средство намењено за кретање по залеђеној или снегом покривеној површини. Санке су типично зимско превозно средство[1], које може бити покретано на разне начине, од тога да их неко вуче, помоћу мотора или се користе само за спуштање низ падине из спортско-рекреацијских разлога.
Неки дизајнови се користе за превоз путника или терета по релативно равном терену. Други су дизајнирани да иду низбрдо ради рекреације, посебно деце, или такмичења. (Упоредите скијашко трчање са његовим сродником за спуст.) Нијансе значења које разликују ова три термина често одражавају регионалне варијације у зависности од историјске употребе и преовлађујуће климе.
У британском енглеском, следге су општи термин и чешћи од речи след.[2] Тобоган се понекад користи као синоним за санке, али чешће се односи на одређену врсту санкања без клизача.[3] Саонице се односе на возило умерене до велике величине, обично отвореног крова за превоз путника или робе, које обично вуку коњи, пси или ирваси.[4]
У Аустралији, где су залихе снега ограничене, називима санке и саонице се даје једнака предност у локалном говору.[5]
Историја и карактеристике[уреди | уреди извор]
Санке имају врло једноставну конструкцију, то су заправо две уздужне летве (спојене попречним летвама) па им за кретање нису неопходни точкови. Оне су веома стар изум, и могуће је да су оне биле једно од првих превозних средства које су познавали људи.[1] Њих су познавали још Асирци и Египћани, што је приказано на њиховим рељефима, на којима су приказане неке врсте санки (заправо носила), којима се вуку огромне статуе.[6][7]
Изум точка и осовине избацио је санке из употребе из свих земаља света, осим оних са дугим зимама у којима су се санке задржале као практично возило, које клиза по путу.[6]
Санке могу вући разне животиње, а данас су то најчешће коњи и пси [1] Аљаска и Канада су познате по тркама псећих санки, мада њих све више избацују из употребе санке са мотором. Руска тројке су познате санке које су вукли коњи.
Данас постоје разни типови санки, направљених од дрвета, метала или пластике. Оне су мање више повезане са спортом или рекреацијом и служе готово искључиво за спуштање низ падине, од напознатијег боба до санки за једну особу, које служе за натицања.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Енглеска реч след долази од средњеенглеске речи следде, која сама по себи води порекло од средњохоландске речи слēде, што значи 'клизање' или 'клизач'. Иста реч има заједничко порекло са слеигх и следге.[8] Реч санке је, с друге стране, англизована форма модерне холандске речи слее, а у енглески су је увели холандски имигранти у Северну Америку.[9]
Операција[уреди | уреди извор]
Санке су посебно корисне зими, али се такође могу вући преко мокрих поља, блатњавих путева, па чак и тврдог тла ако им се помогне тако што подмажу сечива („подмазују клизаљке“) уљем или се навлаже водом. За објашњење зашто санке и други предмети клизе уз различите степене трења у распону од врло малог до прилично малог трења на леду, леденом снегу, мокром снегу и сувом снегу, погледајте релевантне одељке у чланцима о леду и клизању. Традиционално објашњење о притиску саоница на снег или лед који ствара танак слој воде и који омогућава саоницама да се крећу по леду са малим трењем је недовољно.[10]
Модерне санке[уреди | уреди извор]
Транспорт[уреди | уреди извор]
Неке од ових санки првобитно су покретале вучне животиње, али је у данашње време вероватније да ће вуче мотор (моторне санке или трактор). Неки користе људску снагу.
- Реч „моторне санке“[15] је колоквијални израз за снегоход
- Инуитски камутик је јединствено прилагођен за путовања по морском леду.[16]
- Палк (или ахкио) су традиционалне санке у региону Лапоније, које се користе за експедиције, планинско спасавање и војне операције по хладном времену за вучу опреме, залиха и путника.
- Спасилачки тобоган, развијен од палка
- Камени чамац, пољопривредно возило које се користи за померање тешких предмета као што су камење или бале сена; може се вући трактором.
Рекреација[уреди | уреди извор]
Постоји неколико типова рекреативних санки дизајнираних за спуштање низ снежна брда (санкање):[17]
- Тобоган, издужене санке без клизача, обично од дрвета или пластике, али понекад и од лима..[18]
- Тањир, округле санке закривљене попут тањира (видети и летећи тањир), такође без клизача и обично направљене од пластике или метала
- Флексибилни летач, управљиве дрвене санке са танким металним клизачима[19]
- Кикслед или искра, санке на људски погон
- Санке или цев на надувавање, пластична мембрана испуњена ваздухом да би се направиле веома лагане санке, попут унутрашње цеви
- Клизач од пене, раван комад издржљиве пене са ручкама и глатком доњом страном
- Саонице за бек-кантри, дубоке, управљиве пластичне санке за клечање са јастучићима и сигурносним појасом
- Ербоард, снежни бодиборд, односно санке за једну особу на надувавање.[20]
Конкуренција[уреди | уреди извор]
Неколико врста саоница се користи само за одређени спорт:
- Боб санке (брит. боб), аеродинамичко композитно возило на лаким клизачима
- Луж и скелет, мале санке за једну или две особе са клизачима.[21][22]
Остало[уреди | уреди извор]
- Катер су отворене, лагане саонице које вуку коњи које обично не примају више од две особе. Развијене су у Сједињеним Државама око 1800. Историјски стилови су често били прилично декоративни.[23] Око 1920. године почеле су трке катерима на западу америчких Стеновитих планина, прво користећи једноставну домаћу кочију на скијама, касније замењену кочијом на точковима бицикла која је такође вукла по снегу.[24]
- Тројка, традиционално руско возило које вуку три коња, обично санке, али може бити и кочија на точковима.
- Саонице или „камени чамац”, виђене са камионском и тракторском вучом, као и коњском вучом. Равне санке које могу да носе све веће количине терета да би се одредило максимално оптерећење које животиња или машина могу да вуку.[25]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „След” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 29. 11. 2013.
- ^ „Цоллинс 2012 дигитал едитион”.
- ^ „Цоллинс 2012 дигитал едитион”.
- ^ „Цоллинс 2012 дигитал едитион”.
- ^ Тхе Мацqуарие Дицтионарy, 2нд ед. Нортх Рyде: Мацqуарие Либрарy. 1991.
- ^ а б „Следге” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 29. 11. 2013.
- ^ МцЦоy, Терренце (2. 5. 2014). „Тхе Сурприсинглy Симпле Wаy Егyптианс Мовед Массиве Пyрамид Стонес Wитхоут Модерн Тецхнологy”. Тхе Wасхингтон Пост (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-01.
- ^ „тхефреедицтионарy ентрy он "след"”. Фарлеx.
- ^ „тхефреедицтионарy ентрy он "слеигх"”.
- ^ "Тхе сурприсинг сциенце оф wхy ице ис со слипперy"
- ^ „Оур Хисторy”. Хyстер-Yале Материалс Хандлинг, Инц. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ „Хисторy”. Цларк Материал Хандлинг Цомпанy. 2008. Архивирано из оригинала 9. 9. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ „4.0 Антарцтица - Паст анд Пресент”. Натионал Сциенце Фоундатион.
- ^ а б Антарцтиц Статион Цаталогуе (ПДФ) (цаталогуе). Цоунцил оф Манагерс оф Натионал Антарцтиц Програмс. август 2017. стр. 147. ИСБН 978-0-473-40409-3. Архивирано (ПДФ) из оригинала 5. 1. 2022. г. Приступљено 16. 1. 2023.
- ^ следспаце.цом (2008). „Следспаце.цом – Сноwмобиле Цоммунитy”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 18. 4. 2011.
- ^ „Сноwрацер” (на језику: немачки). сцхлиттен-боб.де. Приступљено 19. 5. 2013.
- ^ Паригон Следс
- ^ „Хöрнерсцхлиттен” (на језику: немачки). сцхлиттен-боб.де. Приступљено 19. 5. 2013.
- ^ „Сноw Рацер вон Стига финден Сие ин дер Рубрик Стига Сцхлиттен!” (на језику: немачки). сцхлиттен-боб.де. Приступљено 19. 5. 2013.
- ^ „Аирбоардс - фром ски слопес то бацкцоунтрy!”. Приступљено 17. 2. 2018.
- ^ „Херзлицх Wиллкоммен !” (на језику: немачки). сцхлиттендисцоунт.де. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2013.
- ^ „Хöрнерсцхлиттен” (на језику: немачки). хоернерродел.де. Архивирано из оригинала 29. 05. 2022. г. Приступљено 19. 5. 2013.
- ^ „Цуттер слеигх”. Енцyцлопæдиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2019.
- ^ „Стартинг традитионс: Цуттер рацинг беингс ин Тхаyне”. Wyоминг Ливестоцк Роундуп. Архивирано из оригинала 20. 08. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2019.
- ^ „Тхе След”. Лаке Цоунтрy Антиqуе Трацтор Ассоциатион. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 27. 7. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- „ИБСФ | Трацкс”. 2021-04-11. Архивирано из оригинала 2021-04-11. г. Приступљено 2021-10-24.
- „Ф.I.L. 2015-2016 Евентс Сцхедуле, Артифициал Трацк Луге, Натионал Цомпетитионс wитх Интернатионал Партиципатион” (ПДФ). ФÉДÉРАТИОН ИНТЕРНАТИОНАЛЕ ДЕ ЛУГЕ ДЕ ЦОУРСЕ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 01. 2016. г. Приступљено 2016-01-22.
- „Пре-хомологатион тест рунс ат YанQинг Олyмпиц Слидинг Центер суццессфуллy финисхед”. 2021-06-28. Архивирано из оригинала 2021-06-28. г. Приступљено 2021-10-24.
- „Реннсцхлиттен- унд Боббахн Алтенберг - Бахнинфо, Гесцхицхте унд Тецхник”. Боббахн-алтенберг.де. Архивирано из оригинала 18. 07. 2014. г. Приступљено 2014-02-17.
- „Роделбахн Блуденз”.
- „Ре-опенинг трацк ин Хаммарстранд (СWЕ)”.
- „Инитиатед ацтивитиес фор ревитализатион анд рецонструцтион оф тхе Требевић бобслеигх трацк”. Приступљено 22. 4. 2022.
- „Турин 2006 луге трацк цлосинг дуе то хигх цостс”. ЕСПН.цом. Приступљено 29. 10. 2012.
- „ФИЛ јоинс лист оф Интернатионал Федератионс то бан Руссиа фром евентс”. www.инсидетхегамес.биз. 2. 3. 2022.
- „Гарт номинатед бy Руссиан Луге Федератион фор ФИЛ Еxецутиве Боард деспите бан”. www.инсидетхегамес.биз. 1. 6. 2022.
- ФИЛ, ур. (14. 6. 2019). „Армин Зöггелер неw Мембер оф Халл оф Фаме”. фил-луге.орг. Приступљено 18. 6. 2019.
- „Луге”. Аустралиан Олyмпиц Цоммиттее. Приступљено 16. 2. 2018.
- „Wомен & тхе Wинтер Олyмпицс”. топенд спортс. Приступљено 16. 2. 2018.
- „Qуалифицатион Сyстемс фор XXIII Олyмпиц Wинтер Гамес, ПyеонгЦханг” (ПДФ). фил-луге.орг. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 11. 2017. г. Приступљено 16. 2. 2018.
- „Олyмпиц Аналyтицс - Медалс бy Цоунтриес”. олyмпаналyт.цом. Приступљено 2022-02-20.
- Лист оф Олyмпиц медалистс ин луге фром тхе ИОЦ. - аццессед 17 Фебруарy 2010.
- „Луге Еqуипмент анд Хисторy”. Олyмпиц.орг. Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее. Архивирано из оригинала 8. 1. 2010. г. Приступљено 1. 4. 2010.
- Кубатко, Јустин. „Луге ат тхе 1964 Иннсбруцк Wинтер Гамес”. Олyмпицс ат Спортс-Референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2010.
- „Интернатионал Луге Федератион”. Олyмпиц.орг. Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее. Архивирано из оригинала 8. 4. 2010. г. Приступљено 1. 4. 2010.
- „Луге: Абоут дисциплине”. соцхи2014.цом. Организинг Цоммиттее оф тхе XXII Олyмпиц Wинтер Гамес анд XI Паралyмпиц Wинтер Гамес оф 2014 ин Соцхи. Приступљено 9. 2. 2014.
- „Рецордс анд медалс ат тхе Олyмпиц Wинтер Гамес” (ПДФ). Олyмпиц.орг. Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее. октобар 2009. Приступљено 1. 4. 2010.
- Кубатко, Јустин. „Луге ат тхе 1968 Гренобле Wинтер Гамес”. Олyмпицс ат Спортс-Референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 2. 4. 2010.
- „Превиеw: Доублес луге”. Цанадиан Луге Ассоциатион. 16. 2. 2010. Архивирано из оригинала 6. 7. 2011. г. Приступљено 10. 4. 2010.