Точак

Из Википедије, слободне енциклопедије
За српског гитаристу, види Радомир Михајловић Точак.
Точак

Точак је компактни механички уређај, облика диска, близак кругу. Својим ротационим кретањем смањује трење али и врши трансмисију ротационих кретања. Комбинацијама система посебно повезаних точкова различитих и истих пречника могу се производити веће излазне ротационе брзине као и веће излазне силе. Точкови су направљени од различитих врста материјала. Могу бити ужљебљени, прекривени гумом, зубчасти, зависно од намјене и сходно употреби имају и различите називе.[1]

У латинском језику се користи ријеч "Rota" па одатле ријечи ротор, ротација и ротирање.

Историја точка[уреди]

Точак је еволуирали облутак камена, напредак облице дрвета. Пренос камених вишетонских блокова обављао се наизменичним подбацивањем дрвених облица под блокове, по којима се котрљао. Проналазак точка се сматра једним од важнијих достигнућа у развоју људске цивилизације. Многи истраживачи тврде да се појавио у 5. миленијуму п. н. е. и да је везан за откриће грнчарског точка односно грнчарског кола. Прва практична промоција точка су свакако грнчарско коло и точкови којима се помејрају и преносе терети и људи. Временом примјена точкова постаје многонамијенска.[2]

Механика[уреди]

  • Точак омогућује ротационо кретање и при њему смањује трење.
  • Точак може да преводи ротационо кретање. Његова посебност да се при истим угаоним брзинама ротирања, тачке на њему не крећу истим брзинама, односно, да се тачке удаљеније од центра ротације крећу већим брзинама, је омогућила да се мањим угаоним брзинама произведу веће угаоне брзине. Ову редукцију добијамо системом комбинованих точкова различитих пречника међусобно непосредно узубљених или посредно повезаних ланцима, сајлама, канапима... [2]
  • Комбинацијом ужљебљених точкова (котура) повезаних сајлама или канапима, смањујемо силу за подизање терета онолико пута колико имамо котура у систему. Котурача се добија комбинацијама помичних котурова.

Точак је спојен са осовином на један од два начина; или је осовина непокретна а точак се окреће, или су осовина и точак чврсто спојени и заједно се окрећу. Како год, постоји мејсто где се спајају дио који се окреће са непокретним делом. Тај дио се зове лежај. У том дијелу се дешава трење и ствара се сила отпора. [1]

Примјена[уреди]

Точак је и настао из прагматичних човјекових потреба и примјерених разлога, када човјек није могао одређени предмет да покрене и преноси сопственом снагом и постојећим техникама, или када није могао да постигне потребну брзину и равномејрност у кретању. Његова примјена је разноврсна и како је у примјени еволуилрао, тако је и његова израда бивала све савршенија у дијапазону од најпримитивнијег точка - дрвене облице, преко оног од тесаног комада дрвета, до металних и точкова од композитних материјала, па све до најновијих од специјалних пластичних маса.

  • Способност да дуготрајно и готово у цијелости умањи трење и тако омогући разна кретања квалификовала га је готово у свим сферама цивилизацијских потреба. Користи се код најмањих механичких склопова код којих је потребно извести и најмања кретања, као и код највећих механичких уређаја, чији би покретни дијелови без точка трајно остали непокретни.
  • Точкови посредују у кретању трака, ременова, сајли, ланаца, у покретањну помичних машинских структура, као и у кретању самоходних машинских дијелова, машина и уређаја.
  • Саставни је дио свих грађевинских кранова и дизалица. Колико ће пута котурача смањивати силу за подизање терета зависи од броја пари њених котурова.
  • Точкови постављени у посебним конструкцијама преносе људе и терете. Бицикл се још увијек, у неким локалним жаргонима, зове ТОЧАК или КОТАЧ.
  • Користе се свуда гдје су неопходна правилна и равномјерна кретања.

Неизбјежни су у готово свим индустријама , индустријским постројењима и производњама. Има их у рударству и геологији, црној металургији, машинској индустрији, до електронске, електричне, аутомобске, авионске, у производњи возова, као и у бродоградњи, ракетној индустрији и др. Немогуће је и набројати где се све точак примењује.

Посебно су се временом усавршавали и спојеви точка са осовинама око којих ротирају. Лежајеви су помогли да се вишеструко умањи трење код ротације точка. [1]

Точак - цивилизацијски капитал[уреди]

Точак је круг, а круг је најближи симулацији бесконачности и Перпетуум мобила. Ту је тајна могућности ТОЧКА, или КОЛА, или КОТАЧА, или КОТУРА. Он је непрестан. Његов ход је неиспрекидан и трајан. Точак је ревлуционаран у техничко - технолошком напретку. То му даје базни значај у културно -цивилизацијском смислу.

Поријекло ријечи[уреди]

Извору се каже ТОЧАК. (вода точи непрекидно) Етимолози сматрају да је извор-врело извориште ријечи точак, а да назив коло потиче од народне игре коло, која исто тако тече непрекидно и у круг. [2]

Борна кола са мазгама, Сумерска цивилизација, око 2600. године п. н. е.


Референце[уреди]

  1. ^ а б в Група аутора, Практичар, Школска књига Загреб, Загреб,1971.
  2. ^ а б в Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб, 1962.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Точак