Сиротиште

С Википедије, слободне енциклопедије
Плакета где је некад стајала руота („точак”), место напуштања деце уз бок Чиеса дела Пиета, цркве сиротишта у Венецији. Плакета помиње папинску булу Павла III од 12. новембра 1548. године, прети „изопштењем и проклетством” за све оне који мада имају средства да подржавају дете одлуче да га напусте. Такво изопштење не може бити поништено све док кривац не надокнади све трошкове настале због подизања бебе.
Бивше јеврејско сиротиште у Берлин-Панкоу
Сиротише Св. Никола у Новосибирску, Русија

Историјски, сиротиште је резиденцијална установа, или групни дом, посвећен збрињавању сирочади и друге деце која су одвојена од њихових биолошких породица. Примери ситуација које би проузроковале смештање детета у сиротишта су када су родитељи умрли, биолошка породица је злостављала дете, постојала је злоупотреба супстанци или ментална болест у биолошком дому која штети детету, или су родитељи морали да оду на рад негде другде и нису били у стању или не желе да поведу дете. Улога правне одговорности за подржавање деце чији су родитељи умрли или на други начин нису у могућности да пружају негу знатно се разликује у свету.

Употреба сиротишта под управом влада је у Сједињеним Државама, Канади, Великој Британији и земљама чланицама Европске уније укинута током друге половине 20. века, али настављају да делују у многим другим регионима широм света. Иако се термин „сиротиште” више не употребљава у Сједињеним Државама, скоро свака америчка држава наставља да управља кућама за боравак деце којој је неопходно безбедно место за живот и у којима ће им бити пружена подршка у образовним и животним вештинама. Куће попут Милтон Хершијеве школе[1] у Пенсилванији, Мусхарт[2] у Илиноису и Кроснор школа и дом за децу[3] у Северној Каролини и даље пружају негу и подршку деци којој је неопходна. Док место попут Милтон Хершијеве школе смешта готово 2.000 деце, свако дете живи у малом окружењу са „кућним родитељима”[4] који често живе годинама у тој кући. Деца која одрастају у тим стамбеним кућама имају вишу стопу завршетка средње школе и факултета од оне која проводе еквивалентан број година у америчком систему хранитељства, где само 44 до 66 процената деце завршава средњу школу.[5][6]

Истраживања из Пројекта ране интервенције у Букурешту (енгл. Bucharest Early Intervention Project, BEIP) често се наводе као доказ да стамбене институције негативно утичу на добробит деце. БЕИП је одабрао сиротишта у Букурешту, Румунија, која су одгајала напуштену децу у социјално и емоционално угроженим срединама како би проучавали промене у развоју одојчади и деце након што су била смештена у посебно обучене хранитељске породице у локалној заједници.[7] Ова снажна студија показала је колико је недостатак љубавне пажње који деци пружају њихови родитељи или неговатељи важан за оптимални људски развој, посебно мозга; адекватна исхрана није довољна.[8] Даљња истраживања деце која су усвојена од институција из источноевропских држава у САД показала су да су за сваких 3,5 месеца које беба проводи у установи заостајала за својим вршњацима у расту за 1 месец.[9] Надаље, метаанализа истраживања о IQ вредностима деце у сиротиштима утврдила је нижи IQ међу децом у многим институцијама, али овај резултат није пронађен у окружењу с ниским приходима.[10]

Широм света, резиденцијалне установе попут сиротишта често могу бити штетне за психолошки развој угрожене деце. У земљама у којима се сиротишта више не користе, државно дугорочно збрињавање нежељене деце се ослања на смештај у домаћем окружењу, са нагласком на репликацији породичног дома. Многе од ових земаља, попут Сједињених Држава, користе систем новчаних стипендија које се исплаћују удомитељима како би се подстакло и субвенционисало збрињавање у приватним домовима. Неопходно је направити разлику између хранитељства и усвајања, јер би усвајање детета изузело дете из државне бриге и пренело у потпуности и неопозиво законску одговорност за бригу о детету на посвојитеља, док у случају хранитељства дете остаје у државној надлежности с хранитељем који делује само као неговатељ.

Већина деце која живе у сиротиштима нису сирочад; четворо од петоро деце у сиротиштима има бар једног живог родитеља и већина има ширу породицу.[11] Земље у развоју и њихове владе ослањају се на родбинско збрињавање ради помагања сирочади, јер је знатно финансијски ефективније помоћи ширим породицама у преузимању сирочета, него што је његова институционализуја.[12] Поред тога, земљама у развоју недостаје социјална помоћ за децу и њихово благостање због недостатка ресурса. Истраживања која се спроводе у свету у земљама у развоју показују да су се те земље фокусирале искључиво на показатеље преживљавања, уместо на комбинацију опстанка и других позитивних показатеља као што би то учинила развијена нација.[13] То говори о начину на који многе развијене земље третирају кризу сирочади, јер је једини фокус на проналажењу начина да се осигура њихов опстанак. У развијеним земљама сирочад може очекивати да неће наћи само дом, већ ће те земље покушати да обезбеде и сигурну будућност. Надаље, сирочад у земљама у развоју се сматрају проблемом који треба решити, и то их чини рањивим у погледу експлоатације или занемаривања. У Пакистану, алтернативна брига за сирочад често пада на проширене породице и пакистанско друштво у складу са становиштем своје владе ставља највећи део терета бриге о сирочади на њих. Иако је често случај да грађани Пакистана узимају сирочад због своје културе и религије, узимају се само сирочад чији су родитељи умрли. То занемарује популацију деце којој је потребна алтернативна нега било због злостављања или због родитеља који нису у стању да се брину о свом детету због сиромаштва, менталних или физичких проблема.[14]

Неколико великих међународних добротворних организација и даље финансира сиротишта, али већину њих обично оснивају мање добротворне организације и верске групе.[15] Сиротишта, посебно у земљама у развоју, могу искориштавати рањиве породице у ризику од распада и активно регрутовати децу како би обезбедили континуирано финансирање. Сиротишта у земљама у развоју ретко води држава.[15][16] Међутим, нису сва сиротишта којима управља држава мање корумпирана; румунска сиротишта, попут оних у Букурешту, основана су због огромног броја становника што је било катализовано деловањем диктатора Николаја Чаушескуа, који је забранио побачај и контролу рађања и подстакао стопу наталитета да би повећао понуду радне снаге у Румунији.[17]

Истраживања[уреди | уреди извор]

Често се наводи да истраживања из Букурештанског пројекта ране интервенције (БЕИП) показују да резиденцијалне установе негативно утичу на добробит деце. БЕИП је одабрао сиротишта у Букурешту у Румунији која одгајају напуштену децу у социјално и емоционално депривираним срединама како би проучавали промене у развоју одојчади и деце након што су смештена у посебно обучене хранитељске породице у локалној заједници.[18] Ова моћна студија је показала како је пажња пуна љубави коју родитељи или старатељи обично пружају деци кључна за оптималан људски развој, посебно мозга; адекватна исхрана није довољна.[8] Даља истраживања деце која су усвојена из институција у источноевропским земљама у САД показала су да за сваких 3,5 месеца колико је дете провело у институцији, оно заостаје за својим вршњацима у расту за 1 месец.[19] Даље, мета-анализа истраживања о [Интеллигенце qуотиент[|коефицијенту интелигенције]] деце у сиротишту открила је нижи коефицијент интелигенције међу децом у многим институцијама, али овај резултат није пронађен у окружењу са ниским приходима.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Милтон Херсхеy Сцхоол Wебсите”. 21. 7. 2018. 
  2. ^ „Моосехеарт”. www.моосехеарт.орг. 
  3. ^ „Цроссноре Сцхоол & Цхилдрен'с Хоме - Фостер Царе - Цлиницал Сервицес”. Цроссноре. 
  4. ^ „Цареерс ас Хоусепарентс - Милтон Херсхеy Сцхоол”. 
  5. ^ Цонгер, D. Ребецк, А. "Хоw Цхилдрен'с Фостер Царе Еxпериенцес Аффецт Тхеир Едуцатион." Вера Институте оф Јустице. 2001.
  6. ^ "А Цритицал Лоок ат Тхе Фостер Царе Сyстем: Фостер Царе Оутцомес." 2015
  7. ^ Нелсон, Цхарлес; et al. (2007). „Цогнитиве Рецоверy Ин Социаллy Депривед Yоунг Цхилдрен: Тхе Буцхарест Еарлy Интервентион Пројецт”. Сциенце. 318 (5858): 1937—1940. Бибцоде:2007Сци...318.1937Н. ПМИД 18096809. дои:10.1126/сциенце.1143921. 
  8. ^ а б Медиа, Америцан Публиц. „Америцан РадиоWоркс - Реwиринг тхе Браин”. америцанрадиоwоркс.публицрадио.орг. 
  9. ^ Јохнсон, Дана; Доле (1999). „Интернатионал Адоптионс: Имплицатионс фор Еарлy Интервентионс”. Инфантс анд Yоунг Цхилдрен. 11 (4): 34. дои:10.1097/00001163-199904000-00008. 
  10. ^ а б ван ИЈзендоорн, МХ, Луијк. M, Јуффер, Ф. ИQ оф Цхилдрен Гроwинг Уп ин Цхилдрен'с Хомес: А Мета-Аналyсис он ИQ Делаyс ин Орпханагес. Меррилл-Палмер Qуартерлy, Волуме 54, Нумбер 3, Јулy 2008, пп. 341-366
  11. ^ „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 12. 2016. г. Приступљено 1. 1. 2019. 
  12. ^ Гроза, Вицтор К.; Бункерс, Келлеy Мццреерy; Гамер, Гарy Н. (2011). „Вии. Идеал Цомпонентс анд Цуррент Цхарацтеристицс оф Алтернативе Царе Оптионс фор Цхилдрен Оутсиде оф Парентал Царе ин Лоw-Ресоурце Цоунтриес”. Монограпхс оф тхе Социетy фор Ресеарцх ин Цхилд Девелопмент (на језику: енглески). 76 (4): 163—189. ЈСТОР 41408761. дои:10.1111/ј.1540-5834.2011.00632.x. 
  13. ^ Габел, Схирлеy Гатенио; Камерман, Схеила Б. (2012). Ассессинг цхилд wелл-беинг ин девелопинг цоунтриес. Глобал Цхилд Повертy анд Wелл-Беинг (на језику: енглески). стр. 245—260. ИСБН 9781447301141. дои:10.2307/ј.цтт9qгппд.15. 
  14. ^ „Ресидентиал Царе ин Пакистан: Еволвинг Працтицес ин Пуњаб” (ПДФ). www.фкн.орг.ил. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 12. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2018. 
  15. ^ а б „Хоw то фиx орпханагес”. Тхе Спецтатор. УК. 8. 10. 2011. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2011. 
  16. ^ Литтле Принцес, Цонор Греннан
  17. ^ Медиа, Америцан Публиц. „Америцан РадиоWоркс - Реwиринг тхе Браин”. америцанрадиоwоркс.публицрадио.орг. 
  18. ^ Нелсон, Цхарлес; et al. (2007). „Цогнитиве Рецоверy ин Социаллy 1143921”. Сциенце. 318 (5858): 1937—1940. Бибцоде:2007Сци...318.1937Н. ПМИД 18096809. С2ЦИД 1460630. дои:10.1126/сциенце.1143921. 
  19. ^ Јохнсон, Дана; Доле (1999). „Интернатионал Адоптионс: Имплицатионс фор Еарлy Интервентионс”. Инфантс анд Yоунг Цхилдрен. 11 (4): 34. дои:10.1097/00001163-199904000-00008. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Буллен, Јохн. "Орпханс, Идиотс, Лунатицс, анд Море Идиотс: Рецент Аппроацхес то тхе Хисторy оф Цхилд Wелфаре ин Цанада," Хистоире Социале: Социал Хисторy, Маy 1985, Вол. 18 Иссуе 35, стр. 133—145
  • Харрингтон, Јоел Ф. "Тхе Унwантед Цхилд: Тхе Фате оф Фоундлингс, Орпханс анд Јувениле Цриминалс ин Еарлy Модерн Германy (2009)
  • Кеатинг, Јание. А Цхилд фор Кеепс: Тхе Хисторy оф Адоптион ин Енгланд, 1918-45 (2009)
  • Миллер, Тимотхy С. Тхе Орпханс оф Бyзантиум: Цхилд Wелфаре ин тхе Цхристиан Емпире (2009)
  • Сафлеy, Тхомас Маx. Цхилдрен оф тхе Лаборинг Поор: Еxпецтатион анд Еxпериенце Амонг тхе Орпханс оф Еарлy Модем Аугсбург (2006)
  • Сен, Сатадру. "Тхе орпханед цолонy: Орпханаге, цхилд анд аутхоритy ин Бритисх Индиа," Индиан Ецономиц анд Социал Хисторy Ревиеw, Оцт-Дец 2007, Вол. 44 Иссуе 4, стр. 463—488
  • Терпстра, Ницхолас. Абандонед Цхилдрен оф тхе Италиан Ренаиссанце: Орпхан Царе ин Флоренце анд Бологна (2005)
  • Беребитскy, Јулие. Лике Оур Верy Оwн: Адоптион анд тхе Цхангинг Цултуре оф Мотхерхоод, 1851-1950 (2000)
  • Царп, Е. Wаyне, ед. Адоптион ин Америца: Хисторицал Перспецтивес (2003)
  • Хацси, Тимотхy А. А Сецонд Хоме: Орпхан Асyлумс анд Поор Фамилиес ин Америца (1997)
  • Херман, Еллен (2008). Кинсхип бy Десигн: А Хисторy оф Адоптион ин тхе Модерн Унитед Статес. ИСБН 978-0-226-32760-0. 
  • Клеинберг, С. Ј. Wидоwс Анд Орпханс Фирст: Тхе Фамилy Ецономy Анд Социал Wелфаре Полицy, 1880-1939 (2006)
  • Миллер, Јулие. Абандонед: Фоундлингс ин Нинетеентх-Центурy Неw Yорк Цитy (2007)
  • Цхилд абандонмент анд итс превентион ин Еуропе. Институте оф Wорк, Хеалтх анд Органисатионс. Ноттингхам: Университy оф Ноттингхам. 2012. ИСБН 978-0853582861. ОЦЛЦ 935864111. 
  • Митрут, Андрееа; Wолфф, Франçоис-Цхарлес (децембар 2011). „Тхе импацт оф легализед абортион он цхилд хеалтх оутцомес анд абандонмент. Евиденце фром Романиа”. Јоурнал оф Хеалтх Ецономицс. 30 (6): 1219—1231. ИССН 1879-1646. ПМИД 21889810. дои:10.1016/ј.јхеалецо.2011.08.004. хдл:2077/26523. 
  • Сцхwедер, Рицхард (2009). Тхе Цхилд: Ан Енцyцлопедиц Цомпанион. Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 1–3. ИСБН 978-0226475394. 
  • Босwелл, Јохн Еастбурн (1984). „Еxпоситио анд Облатио: Тхе Абандонмент оф Цхилдрен анд тхе Анциент анд Медиевал Фамилy”. Тхе Америцан Хисторицал Ревиеw. 89 (1): 10—33. ЈСТОР 1855916. ПМИД 11611460. дои:10.2307/1855916. 
  • Лестер, Анне Е. (2007). „Лост бут нот yет Фоунд: Медиевал Фоундлингс анд тхеир Царе ин Нортхерн Франце, 1200–1500”. Процеедингс оф тхе Wестерн Социетy фор Френцх Хисторy (на језику: енглески). 35. ИССН 2573-5012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сиротиште на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirotište&oldid=27689351”