Сохо

С Википедије, слободне енциклопедије
Златни трг, Сохо, септембар 2006.

Сохо је област града Вестминстера и део је западног краја Лондона.Дуго је био округ за забаву,већим делом 20-ог века Сохо је имао репутацију за сеx схоп као и за ноћни живот и филмску индустрију. Још од раних 80-их, округ је претрпео знатну трансформацију. Данас је претежно модни округ ресторана и медијских канцеларија, са малим остатком секс индустрије.[1] Сохо је мали, мултикултурални округ централног Лондона; кућа индустрије, трговине, културе и забаве, као и стамбено насеље и за богате и за сиромашне. Има клубове, укључујући некадашњи ноћни клуб Цхинаwхите ; јавне куће; барове; ресторане; са неколико секс продавница расутих међу њима; и цоффее схопс које раде целе ноћи викендима. Многи викенди у Сохоу су презаузети, тако да некада затварају улице за машинерију.

Историја[уреди | уреди извор]

Топонимија[уреди | уреди извор]

Име "Сохо" најпре се појавило у 17-ом веку. Већина власти верује да име потиче од некадашњег ловачког вапаја.[2][3][4][5] Џејмс Скот, први војвода Монмута, користио је "сохо" као позив окупљања својих људи битка за Седгемур 6. јула 1685,[6] пола века након што је име први пут коришћено за округ Лондона. Име Сохо преузимали су други забављачи и окрузи ресторана попут Сохо, Хонг Конг; СоХо, Њујорк; Сохо, Малага; Палермо Сохо, Буенос Ајрес.

Броад Стреет пумпа[уреди | уреди извор]

Главни чланак: 1854 Броад Стреет цхолера оутбреак
Јохн Сноw споменик, са Јохн Сноw пуб приказаној у позадини

Значајан догађај у историји епидемиологије и здравства била је Др. Џон Сноува студија оутбреак 1854. колере у Сохоу.[7] Идентификовао је узрок избијања попут воде са јавне водене пумпе лоциране у чвору Броад Стреета (садашње Броадwицк Стреет) и Цамбридге Стреет (садашње Леxингтон Стреет), близу задњег зида данашње Јохн Сноw јавне куће.

Реплика пумпе, са меморијалном плочом и без дршке (да означи Сноуву акцију за заустављање епидемије) подигнута је у близини оригиналне пумпе.

Музичка сцена[уреди | уреди извор]

Сохо је поменут у Брехтовој познатој песми "Мацк Тхе Книфе":

У раним 50-им, Сохо је постао центар беатник културе у Лондону.Кафе барови попут Ле Мацабре (Wардоур Стреет), имали су столове за кафу, неговали су поезију, џез плес и политичке дебате.Гоингс Он, у Арцхер Стреету,[9] био је недељни поподневни клуб, организован од стране ливерпулских истакнутих песника Пит Брауна, Џони Бирн и Спајк Хокинс, који се отворио јануара 1966.

Тхе 2и'с Цоффее Бар је вероватно први рок клуб у Европи, отворен 1959. (59 Олд Цомптон Стреет),и ускоро је Сохо постао центар почетничке рок сцене Лондона. Клубови су укључивали Фламинго Цлуб ("отворен 1952 као Јазз ат тхе Маплетон"), Ла Дисцотхèqуе, Wхискy а Го Го, Ронан О'Рахиллy'с , Тхе Сцене Цлуб [10] 1963 (близу Wиндмилл Тхеатре у Хам Јарду – формално Тхе Пиццадиллy Цлуб) и џез клубови попут Ронние Сцотт'с[11] (отворен 1959 у 39 Геррард Стреет и пресељен у 47 Фритх Стреет 1965. године) и тхе 100 Цлуб.

Сохова Wардоур Стреет била је дом легендарног Марqуее Цлуб (90 Wардоур Стреет) отвореног 1958, где су Ролинг Стонси први пут наступали јула 1962. Ерик Клептон и Брајан Џоунс су живели у Сохоу неко време, делећи стан са будућим рок публицистом, Тонијем Браинсбијем.[12]

Сохо је исто био дом Тридент Студиос у 17 Ст Анне'с Цоурт између 1968. и 1981. где су наступали неки најпознатији уметници свих времена укључујући Битлсе, Елтона Џона, Квин и Дејвид Боуиа.

Денмарк Стреет је позната по вези са Британском популарном музиком. Секс Пистолс су живели испод броја 6 Денмарк Стреет, и снимали своје прве демое. Џими Хендрикс, Ролингстонси и Донован су снимали тамо и Елтон Џон је написао своју познату песму "Yоур Сонг" на улици.

Сеx индустрија[уреди | уреди извор]

Агент Провоцатеур, 6 Броадwицк Стреет

Округ Сохо се налази у срцу Лондонске сеx индустрије више од 200 година.

Сохо наставља да буде центар сеx индустрије Лондона, и поседује бројне лиценциране сеx продавнице. Постоји цлип јоинт у Тисбурy Цоурту и адулт цинема у близини. Проститутке су широко распрострањене.

Wиндмилл позориште[уреди | уреди извор]

Wиндмилл позориште било је озлоглашено. Отворено је јуна 1931 и било је једино позориште у Лондону које се никад није затворило ,[13] изузев на принудних 12 дана између 4 и 16 септембра 1939.

Раyмонд Ревуебар[уреди | уреди извор]

Раyмонд Ревуебар је био мали театар специјализован за стриптиз и голишави плес. Власник је био Пол Рејмонд и отворено је 21. априла 1958. Најупечатљивија карактеристика Ревуебар-а био је огроман осветљени знак проглашавајући да је то "Светски центар еротске забаве".

Адмирал Дунцан наил бомбинг[уреди | уреди извор]

Тхе Адмирал Дунцан пуб

30. априла 1999, Адмирал Дунцан пуб у Олд Цомптон Стреет, који служи геј заједницу, био је уништен у наил бомб.Било је троје мртвих и 30 повређених.

Географија[уреди | уреди извор]

Сохо има површину од око километар квадратни и може се посматрати као омеђен Оксфордском улицом на северу, Регент Стреет на западу, Леицестер Сqуаре на југу и Цхаринг Цросс Роад на истоку. Сохо никада није био административна јединица са формално дефинисаним границама. Округ на западу је познат као Мејфер, на северу Фицровиа, на истоку Ст Гилес и Цовент Гарден, и на југу Ст Јамес'с.

Улице[уреди | уреди извор]

Мапа Сохоа
  • Берwицк Стреет има продавнице дискова,фабрике и мали стреет маркет отворен од понедељка до Суботе.
  • Царнабy Стреет је кратко време био модни центар 60-их година. Убрзо је постао познат по роби лошег квалитета.
  • Деан Стреет је дом Сохо Тхеатре, и крчме зване Тхе Френцх Хоусе популарне за време II светског рата.
  • Денмарк Стреет била је центар музичког издаваштва.
  • Фритх Стреет где је Џон Логи Берд први показао телевизију у својој лабораторији.Мозарт је живео овде пар година као дете.
  • Геррард Стреет је дом Ронние Сцотт'с Јазз Цлуб, 43 Цлуб-а и Диве Бар-а. Такође је центар Лондон'с Цхинатоwн.
  • Голден Сqуаре је урбани трг, дом неколико главних медијских компанија.
  • Греат Марлбороугх Стреет била је некадашња локација Филипа Мориса оригиналне Лондонске фабрике и дао је име Марлборо бренду. Ово је и некадашњи дом Лондон Цоллеге оф Мусиц.
  • Греат Wиндмилл Стреет (испод Леxингтон Стреет на мапи – није показано) био је дом Wиндмилл позоришта..
  • Греек Стреет
  • Олд Цомптон Стреет овде је био први биоскоп за одрасле у Енглеској (Тхе Цомптон Цинема Цлуб). Доги Милингс, познати кројач групе Битлси,имао је своју прву радњу у 63 Олд Цомптон Стреет отворену 1962.[14]
  • У Сохо Сqуаре су Пол Мекартнијеве канцеларије МПЛ Цоммуницатионс, и некадашњи Фоотбалл Ассоциатион штаб.
  • Wардоур Стреет била је дом Марqуее Цлуб

Транспорт[уреди | уреди извор]

Најближе Лондонске подземне станице су Оxфорд Цирцус, Пиццадиллy Цирцус, Тоттенхам Цоурт Роад, Леицестер Сqуаре и Цовент Гарден.

Ноћна истраживања каја је спровео Wестминстер Цоунцил између10 пм и 4 ам указује да су улице Олд Цомптон Стреет, Деан Стреет, и Фритх Стреет достигле највећи степен гужве у Сохо округу.

Економија[уреди | уреди извор]

Разнобојне продавнице у типичној улици у Сохоу,Лондон

Филм, медија и пост-продукција[уреди | уреди извор]

Сохо је центар независног филма и видео индустрије као и телевизијске и филмске индустрије. Британски одбор за квалификацију филмова се може наћи у Сохоу. Комуникационом мрежом Сохоа управља Сохонет, који повезује Сохо медије и пост-продукцијску заједницу са Британским филмским студиом локација попут Пинеwоод Студиос и Схеппертон Студиос и други велики производни центри широм света. Укључујући Лондон, Париз, Барселону, Амстердам, Рим, Њујорк, Лос Анђелес, Ванкувер, Торонто, Сиднеј, Брисбејн, Мелбурн, Велингтон и Окленд.

Геј село[уреди | уреди извор]

Сохо је дом главног Лондонског геј села, у околини Олд Цомптон Стреета, где постоји десетине успешних фирми.

Цхинатоwн[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Цхинатоwн, Лондон

Геррард Стреет је центар Лондон'с Цхинатоwн, мешавине компанија и ресторана (укључујући Лее Хо Фоок'с, поменутом у Варен Зевоновој песми "Wереwолвес оф Лондон"). Улични фестивали се одржавају током целе године, највише у време кинеске нове године.

"Волим Сохо"[уреди | уреди извор]

На дан заљубљених 2006, кампања је покренута како би вратила пословање у срце Сохоа. Кампања Волим Сохо, има интернет страницу (www.иловесохо.цо.ук). Кампању је покренуо Рејмонд Ревубер у Wалкерс Цоурт-у. Волим Сохо кампања је подржана од стране бившег градоначелника Лондона Кен Ливингстона, друштва у Сохоу, Wестминстер Цоунцил.

Култура[уреди | уреди извор]

Wест Енд позориште[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Wест Енд тхеатре

Сохо је близу срцу лондонског округа позоришта. То је дом Сохо позоришта, изграђеног 2000 да представи нове представе и комедије.

Религија[уреди | уреди извор]

Сохо је дом верских и духовних група, значајне су црква Ст Анне у Деан Стреет-у (уништена В1 летећа бомба за време II светског рата, а затим поново отворена 1990), Црква светог Патрика Сохо трг (пронађена од стране ирских имиграната у 19-ом веку), Цитy Гатес Цхурцх са центром у Греенс Цоурт-у, Харе Крисхна храм Сохо трга и мала дзамија у Берwицк Стреет-у.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бритисх Цултурал Идентитиес – Паге 130, Мике Сторрy – 2002
  2. ^ 'Естате анд Парисх Хисторy', Сурвеy оф Лондон: волумес 33 анд 34: Ст Анне Сохо (1966), пп. 20-6 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007) аццессед: 17 Маy 2007
  3. ^ Адриан Роом, А Цонцисе Дицтионарy оф Модерн Плаце-Намес ин Греат Бритаин анд Иреланд, паге 113
  4. ^ Јохн Рицхардсон, Тхе Анналс оф Лондон, паге 156
  5. ^ Бреwер'с Дицтионарy оф Пхрасе анд Фабле, паге нумбер вариес аццординг то едитион
  6. ^ Артхур Мее, Тхе Кинг'с Енгланд: Лондон, паге 233
  7. ^ Макинг тхе Модерн Wорлд — Јохн Сноw анд тхе Броад Стреет пумп
  8. ^ “Мацк тхе Книфе” (фром тхе оригинал Герман транслатион бy Манхеим & Wиллетт).
  9. ^ Тхе Гоингс Он. http://londonrockandpop.com/page3.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2012)
  10. ^ Ронан О'Рахиллy. http://www.offshoreechos.com/Caroline%2060/Radio%20Caroline%20-%20The%2060s%20Chapter%2004.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)
  11. ^ Ронние Сцотт'с. http://freespace.virgin.net/davidh.taylor/peteking.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2013)
  12. ^ “Тонy Браинсбy, Обитуарy”, Тхе Индепендент март 2000.
  13. ^ Wиндмилл Тхеатре. http://www.arthurlloyd.co.uk/Archive/Feb2003/Page2.htm
  14. ^ The Look. Adventures in Pop and Rock Fashion. By Paul Gorman. Page 37

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Soho на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Soho&oldid=26785536”