Превођење
Превођење или транслација подразумева радњу која започиње разумевањем значења текста или говора на једном језику („полазни језик“), а завршава се писањем текста или говорењем реченица с једнаким значењем на другом језику („циљни језик“).
Резултат ове радње назива се преведени текст или превод. Ако се са полазног језика преводи говор, у питању је усмено превођење, а ако се преводи текст, превођење је писмено. Усмено превођење може бити истовремено (симултано), ако се говор преводи у исто време док се слуша, и узастопно (консекутивно), ако се прво чује део говора, па се преведе. Дисциплина која систематски проучава теорију, опис и примену превођења назива се традуктологија.[1]
Док је усмено превођење несумњиво постојало и пре појаве писма, писмено превођење је настало тек након појаве писане књижевности. Постоје делимични преводи Епа о Гилгамешу на тадашње језике Блиског истока настали око 2000. године пре н. е.[2]
Како превођење траје дуго, од четрдесетих година двадесетог века покушава се наћи начин за аутоматизовање превођења коришћењем машина (машинско превођење) или за механичко пружање помоћи преводиоцу (превод потпомогнут програмом).[3] Појава интернета омогућила је стварање светског тржишта преводилачких услуга и омогућила је лако локализовање језика.[4]
Референце[уреди]
- ^ Hurtado Albir 2001, стр. 25.
- ^ Cohen 1986, стр. 12.
- ^ Hutchins 2000.
- ^ Snell-Hornby 2006, стр. 133.
Литература[уреди]
- Bell, R. T. (1998). „Psycholinguistic/cognitive approaches“. Routledge Encyclopedia of Translation Studies. London: Routledge. ISBN 0415255171.
- Cohen, J. M (1986). „Translation“. Encyclopedia Americana.
- Hurtado Albir, Amparo (2001). Traducción y Traductología: Introducción a la traductología. Madrid: Cátedra. ISBN 84-376-1941-6.
- Hutchins, W.J. (2000). Early Years in Machine Translation: Memoirs and Biographies of Pioneers. Ámsterdam: John Benjamins. ISBN 1588110133.
- Snell-Hornby, M (2006). The Turns of Translation Studies: New Paradigms or Shifting Viewpoints?. Philadelphia: John Benjamins.
