Сој (биологија)

С Википедије, слободне енциклопедије

У биологији, сој је генетска варијанта, подтип или култура унутар биолошке врсте. Сојеви се често посматрају као инхерентно вештачки концепти, које карактерише специфична намера за генетском изолацијом.[1] Ово се најлакше може приметити у микробиологији где сојеви потичу из једне ћелијске колоније и обично су у карантину због физичких ограничења Петријеве посуде. Сојеви се такође често помињу у вирологији, ботаници и код глодара који се користе у експерименталним студијама.

Микробиологија и вирусологија[уреди | уреди извор]

Х1Н1 сој вируса, приоритетна мета за истраживање пандемије

Сматра се да „не постоји универзално прихваћена дефиниција за термине 'сој', 'варијанту' и 'изолат' у виролошкој заједници, а већина виролога једноставно копира употребу термина од других".[2]

Сој је генетска варијанта или подтип микроорганизма (нпр. вирус, бактерија или гљива). На пример, „сој грипа” је одређени биолошки облик вируса грипа или „грипни” вирус. Ове сојеве грипа карактеришу различите изоформе површинских протеина. Нови сојеви вируса могу се створити услед мутације или замене генетских компоненти када два или више вируса инфицирају исту ћелију у природи.[3] Ове појаве су познате као антигенски дрифт и антигенски помак. Микробни сојеви се такође могу разликовати по њиховом генетском саставу коришћењем метагеномских метода да би се максимизирала резолуција унутар врсте.[4] Ово је постало драгоцено средство за анализу микробиома.

Вештачке конструкције[уреди | уреди извор]

Научници су модификовали сојеве вируса како би проучавали њихово понашање, као у случају вируса грипа Х5Н1. Иако је финансирање таквих истраживања повремено изазивало контроверзу због сигурносних разлога, што је довело до привремене паузе, оно је касније настављено.[5][6]

У биотехнологији, микробни сојеви су конструисани да успоставе метаболичке путеве погодне за третирање различитих видова примене.[7] Историјски гледано, велики напори метаболичких истраживања били су посвећени области производње биогорива.[8] Есцхерицхиа цоли је најчешћа врста за инжењеринг прокариотских сојева. Научници су успели да успоставе одрживе минималне геноме из којих се могу развити нови сојеви.[9] Ови минимални сојеви пружају скоро гаранцију да експерименти на генима изван минималног оквира неће бити под утицајем неесенцијалних путева. Оптимизовани сојеви Е. цоли се обично користе за ову примену. Е. цоли се такође често користи као основа за експресију једноставних протеина. Ови сојеви, као што је БЛ21, су генетски модификовани како би се минимизирала активност протеазе, што омогућава потенцијал за високоефикасну производњу протеина индустријских размера.[10]

Сојеви квасца су најчешћи субјекти еукариотске генетске модификације, посебно у погледу индустријске ферментације.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ДИЈКСХООРН, L.; УРСИНГ, Б.M.; УРСИНГ, Ј.Б. (2000). „Страин, цлоне анд специес: цомментс он тхрее басиц цонцептс оф бацтериологy”. Јоурнал оф Медицал Мицробиологy. 49 (5): 397—401. ПМИД 10798550. дои:10.1099/0022-1317-49-5-397 Слободан приступ. 
  2. ^ Кухн, Јенс Х.; Бао, Yиминг; Бавари, Сина; Бецкер, Степхан; Брадфуте, Стевен; Бристер, Ј. Роднеy; Букреyев, Алеxандер А.; Цхандран, Картик; Давеy, Роберт А.; Долник, Олга; Дyе, Јохн M.; Ентерлеин, Свен; Хенслеy, Лиса Е.; Хонко, Анна Н.; Јахрлинг, Петер Б.; Јохнсон, Карл M.; Кобингер, Гарy; Лероy, Ериц M.; Левер, Марк С.; Мüхлбергер, Елке; Нетесов, Сергеy V.; Олингер, Гене Г.; Палациос, Густаво; Паттерсон, Јеан L.; Паwеска, Јанусз Т.; Питт, Лоуисе; Радосхитзкy, Схели Р.; Сапхире, Ерица Оллманн; Смитхер, Сопхие Ј.; Сwанепоел, Роберт; Тоwнер, Јонатхан С.; ван дер Гроен, Гуидо; Волцхков, Виктор Е.; Wахл-Јенсен, Вицториа; Wаррен, Травис К.; Wеидманн, Манфред; Ницхол, Стуарт Т. (2012). „Вирус номенцлатуре белоw тхе специес левел: а стандардизед номенцлатуре фор натурал вариантс оф вирусес ассигнед то тхе фамилy Филовиридае”. Арцхивес оф Вирологy. 158 (1): 301—311. ИССН 0304-8608. ПМЦ 3535543 Слободан приступ. ПМИД 23001720. дои:10.1007/с00705-012-1454-0 Слободан приступ. 
  3. ^ Yонг, Ед (2013). „Сциентистс цреате хyбрид флу тхат цан го аирборне”. Натуре (на језику: енглески). С2ЦИД 181077199. дои:10.1038/натуре.2013.12925. 
  4. ^ Марx, Вивиен (2016-04-28). „Мицробиологy: тхе роад то страин-левел идентифицатион”. Натуре Метходс (на језику: енглески). 13 (5): 401—404. ПМИД 27123815. дои:10.1038/нметх.3837 Слободан приступ. 
  5. ^ Бутлер, Децлан (2012). „Сциентистс цалл фор 60-даy суспенсион оф мутант флу ресеарцх”. Натуре (на језику: енглески). С2ЦИД 84203734. дои:10.1038/натуре.2012.9873. 
  6. ^ „Мутант флу”. Натуре Неwс Специал. Приступљено 21. 4. 2019. 
  7. ^ Лее, Санг Yуп (2012-11-16). „Метаболиц алтеред анд Сyнтхетиц Биологy ин Страин Девелопмент”. АЦС Сyнтхетиц Биологy. 1 (11): 491—492. ПМИД 23656224. дои:10.1021/сб300109д Слободан приступ. 
  8. ^ Лиу, Тианганг; Кхосла, Цхаитан (2010-11-03). „Генетиц модифицатион оф Есцхерицхиа цоли фор Биофуел Продуцтион”. Аннуал Ревиеw оф Генетицс. 44 (1): 53—69. ИССН 0066-4197. ПМИД 20822440. дои:10.1146/аннурев-генет-102209-163440. 
  9. ^ Сунг, Бонг Хyун; Цхое, Донгхуи; Ким, Сун Цханг; Цхо, Бyунг-Кwан (2016-11-30). „Цонструцтион оф а минимал геноме ас а цхассис фор сyнтхетиц биологy”. Ессаyс ин Биоцхемистрy (на језику: енглески). 60 (4): 337—346. ИССН 0071-1365. ПМИД 27903821. дои:10.1042/ебц20160024 Слободан приступ. 
  10. ^ Јеонг, Х; Ким, ХЈ; Лее, СЈ (19. 3. 2015). „Цомплете Геноме Сеqуенце оф Есцхерицхиа цоли Страин БЛ21.”. Геноме Анноунцементс. 3 (2). ПМЦ 4395058 Слободан приступ. ПМИД 25792055. дои:10.1128/геномеА.00134-15. 
  11. ^ Стеенселс, Јан; Сноек, Тим; Меерсман, Естхер; Ницолино, Мартина Пицца; Воордецкерс, Карин; Верстрепен, Кевин Ј. (2014-09-01). „Импровинг индустриал yеаст страинс: еxплоитинг натурал анд артифициал диверситy”. ФЕМС Мицробиологy Ревиеwс (на језику: енглески). 38 (5): 947—995. ИССН 0168-6445. ПМЦ 4293462 Слободан приступ. ПМИД 24724938. дои:10.1111/1574-6976.12073. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Soj_(biologija)&oldid=26785538”