Грип

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грип
Класификација и спољашњи ресурси

Вирус грипа увећан 100.000 пута
ICD-10 J10., J11.
ICD-9 487
DiseasesDB 6791
MedlinePlus 000080
eMedicine med/1170 ped/3006
MeSH D007251
Вирус грипа - увећање 70.000 пута
Вирус грипа - велико увећање

Грип или инфлуенца је веома заразна болест, која се најчешће карактерише тешким поремећајима општег стања уз слабије изражене поремећаје горњих респираторних путева. Грип узрокују вируси, који се преносе капљицама у ваздуху насталим кијањем или кашљањем заражене особе. Јавља се обично у мањим или већим епидемијама, а у интервалима од приближно 30 година и у светским пандемијама. Тада се обично јављају и тешки облици болести са израженим компликацијама, које могу бити смртоносне. Већина заражених се ипак опоравља у року од недељу дана, али код старијих особа и оних са астмом, срчаним и плућним болестима могу се јавити компликације у облику бронхитиса или упале плућа.

Осим код људи, грип се јавља и код свиња, коња и других сисара, као и код дивљих и домаћих птица. Неки типови грипа могу се преносити с једне врсте на другу, као нпр. птичји грип узрокован вирусом H5N1.

Сваке године више милиона људи оболи од ове болести, а смртност је мања од 1%. У САД-у од грипа годишње умре око 20.000 људи. Пандемија 1918. године ("шпански грип") била је најгора до сада, а познате су и пандемије 1957. или „азијски грип“ и 1968. године или "Хонг Конг грип“.

Етиологија и патогенеза[уреди]

Вирус грипа - тип А
Haemophilus influenzae

Реч инфлуенца потиче од латинске речи influentia што значи утицај. Тај назив су дали Италијани почетком 16. века, зато што су мислили да је она настала услед утицаја небеских тела. Данас је познато да чланови породице вируса Orthomyxoviridae узрокују грип. Он се састоји од генетичког материјала РНК окруженог протеинским и липидним омотачем из кога излазе штапићи протеина хемаглутинина и неураминидазе. Ти протеини се понашају као антигени, изазивајући имуну реакцију код човека и других организама.

Постоје три типа вируса грипа:

Вируси типа А и Б стално се мењају. Неке промене укључују серије генетичких промена, које након неког времена узрокују мутацију вируса. Оне су најчешће и узрокују већину промена из године у годину. Друга промена, која је ређа али опаснија, састоји се од промена хемаглутинина или неураминидазе, и резултује новим подтипом вируса. Вирус типа А подлеже обема променама, а тип Б само првој. Научници разликују вирусе и по сојевима, углавном названим по географском подручју где су први пут откривени. На пример, сојеви који су 2000-2001. узроковали највише болести били су тип А сој Нова Каледонија и сој Москва и тип Б сој Сишуан.

Када се особа зарази једним сојем грипа она на тај сој развија имунитет стварајући антитела. Људски имунски систем може препознати хемаглутинин или неураминидазу одређеног соја, те га напасти при првој појави. Антитела могу пружити заштиту при промени вирусовог генетичког материјала, али не и хемаглутинина или неураминидазе. На тај начин вируси због честих промена, могу узроковати нове таласе упала и код већ заражених особа. Научници нису сигурни шта узрокује такве промене, али је водећа теорија да људски и животињски сојеви измењују материјал стварајући тако нови сој.

Патогенеза грипозних промена у респираторном тракту је слична као и код других вирусних инфекција. Удахнути вируси улазе у ћелије и користе их за размножавање. При томе ћелије домаћина обично умиру и распадају се, а нови вируси се ослобађају и даље шире кроз организам. Што више ћелија пропадне тежи су патофизиолошки поремећаји респираторног система. Убрзо се јављају локални знаци упале (нарочито хиперемија) и оток, а обично се надовезује и бактеријска инфекција која додатно компликује болест. Најчешће је реч о хемофилусу инфлуенце, али могу да се појаве и стрептококни и стафилококни сојеви бактерија.

Пренос болести[уреди]

Вирус грипа се преноси у капљицама избаченим током кијања и кашљања. Када особа удахне вирусом испуњену капљицу, хемаглутинин на површини вируса се веже за ензиме у слузокожи који се налазе на респираторном тракту. Ензим зван протеаза, дели хемаглутинин на пола, што генетичком материјалу дозвољава да уђе у ћелију и почне да се размножава. Протеаза је присутна у дисајном и дигестивном тракту, па је због тога грип чест узрок болести дисајних путева. Научници су открили да вирус може користити и плазмин (ензим који је распростањен свуда по телу) да преполови хемаглутинин, и да тако омогућити нападање других ткива.

Иако епидемија грипа може настати у било које доба године, често сезона ове болести почиње приближавањем зиме, када се људи више налазе у групама у затвореном простору, аутобусима и другим слабо проветреним просторима.

Симптоми[уреди]

Грип је акутна болест с кратком инкубацијом и израженим симптомима. Након што вирус зарази човека, потребно је 1-2 дана до појављивања првих симптома као што су температура, главобоља, суви кашаљ, зачепљен нос, грозница, бол у мишићима и зглобовима, губитак апетита и општа слабост тела. Појава продуктивног кашља обично је знак секундарне бактеријске инфекције, а најтеже компликације се манифестују тешком опструкцијом дисајних путева, цијанозом или упалом плућа. Код већине људи симптоми слабе након два до три дана, а престају након недељу дана.

Смрт од самог грипа је веома ретка, али постоји могућност настанка компликација ван респираторног тракта (неуролошке и кардиолошке).

Лечење и профилакса[уреди]

Вакцинација припадника америчке морнарице

Грип у већини случајева захтева само симптоматску терапију. Препоручени третман се обично састоји од одмора и узимања што више течности, уз примену лекова са аналгетичким и антипиретичким деловањем у циљу ублажавања симптома.

Антивиротици могу се користити у хемопрофилакси, код особа где је вакцинација контраиндикована, ређе и терапијски при чему могу допринети скраћењу трајања болести. Амантадин и римантадин специфично су ефикасни против вируса типа А, примењују се перорално и верује се да инхибирају пенетрацију или ране фазе вирусне репликације. Због учесталости појаве резистентних подтипова, не сматрају се лековима избора. Занамивир и оселтамивир, инхибитори неураминидазе, ефикасни су против типова А и Б и најчешће се примењују. Занамивир се даје као аеросол, интраназално, док се оселтамивир даје per os и сматра се нешто слабије ефикасним.

Вакцина за грип се састоји од ослабљених или мртвих вируса или њихових делова. Антигени у вакцини стимулишу имунски систем да производи антитела против тог соја, као и да га у раном стадијуму препозна, нападне и уништи. Типична вакцина садржи антигене три соја вируса, два соја типа А (H3N2 i H1N1) и један типа Б, па се код здравих особа смањује ризик од појаве грипа за 70-90%.

Препоручује се годишња вакцинација особа старијих од 65 година, особа с хроничним болестима срца, плућа или бубрега, дијабетичара, особа с оштећеним имунским системом и анемијом, деце лечене аспирином дужи временски период, жена у другом и трећем месецу трудноће, као и здравствених и других радника који долазе у контакт са великим бројем људи.

Упркос свим побољшањима, производња вакцине против грипа остаје изазов, те ни данашња вакцина не пружају 100% заштиту. Неки научници сматрају да вакцина неће никада моћи да контролише грип. Док се не пронађе прави лек научници се надају да ће идентификација и пријаве нових сојева на време помоћи да се смање епидемије и смрт од ове болести.

Грип кроз историју[уреди]

"Шпански грип“

Стручњаци сматрају да сви вируси грипа потичу од вируса у дивљим паткама и осталој воденој перади. Неки од тих вируса су прешли на људе пре више хиљада година. Историчари су пронашли епидемије грипа у Европи 1510, 1557. и 1580. године. Епидемија 1580. се такође проширила и на Африку и Азију поставши прва позната пандемија. Пандемије су се такође појављивале: 1729, 1732, 1781, 1830, 1833 и 1889. године. Ова последња, позната као „руски грип“ (зато што је у Европу стигла са истока) и прва је детаљно описана пандемија. У 20. веку пандемије су се јавиле 1918, 1957. и 1968. године. Пандемија 1918—1919. је најдеструктивнија у новијој историји. Почела је крајем Првог светског рата и однела 20 милиона живота, двоструко више него сам рат. Није сигурно где је почела, али је прозвана „шпански грип“ због првих већих утицаја у Шпанији. Болест је била изузетно смртоносна, а умирале су и особе у доби од 20-40 година што је необично за грип.

Истраживања[уреди]

Током 1890-их и 1910-их научници су схватили да микроорганизми узрокују болести. Већина истраживања се фокусирала на бактерије, које су биле видљиве под светлосним микроскопом и које се могу изоловати филтерима. Вируси су у то време још увек били непознати.

Немачки бактериолог Фајфер је 1890-их изјавио да је пронашао узрочника грипа, бактерију Haemophilius influenzae. Даља истраживања су показала да та бактерија није присутна код свих заражених, па се закључило да је она само узрочник секундарних инфекција. Дуго се сматрало да се грип јавља само код људи, док око 1930. амерички бактериолог Ричард Шоуп није показао да је могућ пренос болести с једне свиње на другу. Од тада се у сврхе истраживања грипа користе животиње.

Године 1933. енглески лекари Вилсон Смит, Кристофер Ендруз, и Патрик Ледлоу су филтрирали могућег узрочника из слине заражене особе и убризгали га у ласицу. Пошто је ласица показивала симптоме грипа, доказано је да је изоловано тело узрочник грипа. Каснија истраживања су показала да је то био вирус типа А, док су 1940. и 1950. изоловани типови Б и Ц.

Године 1941. научници су доказали да се вакцином може контролисати болест грип, а прве вакцине су развијене ради заштите војника током Другог светског рата. У то време вакцине су, због нечистоћа, узроковале грозницу, главобоље и сличне учинке.

Грип и прехлада[уреди]

Прехлада се може назвати блажом верзијом грипа. Она је најчешћа од свих вирусних инфекција горњег дисајног апарата који чине нос, грло и синуси и често се поистовећује са грипом, који понекад има исте симптоме али је јачег интензитета и дуже траје. Прехладу изазива више од 200 врста вируса који се преносе капљичним путем (говор, кијање, кашљање, руковање). Симптоми прехладе су запушен нос, кијање, бол у грлу, кашаљ, а повишена температура се јавља углавном код мале деце. Симптоми се поступно смирују и по правилу не захтевају одлазак лекару.

Људи често греше мислећи да је свака прехлада, вироза или болест с температуром грип. Међутим грипом се сматра само она болест која је проузрокована вирусима А, Б и Ц.

Види још[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).



Спољашње везе[уреди]