Срчани врх

С Википедије, слободне енциклопедије
Физиолошки положај срчаног врха

Срчани врх (лат. ицтус цордис) или удар срчаног врха, је механички феномен који настаје наглом променом положаја леве срчане коморе у раној систоли, када се срце ротира према десно и нагоре и додирује зид грудног коша. Он се открива при палпацији грудног коша. Током прегледа треба одредити његову локализацију, дијаметар, амплитуду и трајање.[1] Након физикалног прегледа, одређена локација удара срчаног врха, заједно са морфолошким типом пацијента, даје информације о позиционирању срца и/или присуству повећаног срчаног волумена, чије узроке треба даље истражити.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Врх срца је нормално покривен плућима и налази се око 0,5 цм лево од места максималног удара срца. Иако се овај феномен уобичајено назива ударом срчаног врха, он заправо не настаје ударом срчаног врха него дела леве коморе који је веома близу врха срца.[2]

Увећање срчане силуете и померање срчаног врха горе лево
Локализација

Локализација удара срца је променљива у зависности од положаја тела. Нормално се налази у петом левом међуребарном простору, један сантиметар медијално од медиоклавикуларне линије.

Код мршавих особа врх срца се може и видети на површини грудног кођа, и он је обично померен удесно, док је код гојазних и трудница најчешће померен улево и тешко га је или немогуће одредити.

Дијаметар

Дијаметар удара срца је обично мањи од 2,5 цм у лежећем положају (величина јагодице прста) и палпира се увек у само једном међуребарном простору.

Амплитуда

Амплитуда врха срца је обично мала и осећа се као лагани удар, и зависи од:

  • стања зида грудног коша,
  • положаја срца у грудном кошу,
  • начина рада срца.

Већа амплитуда или хиперкинетички удар може да се осети код здравих младих особа, нарочито при напрезању и узбуђењу, али и код неких патолошких стања (најчешће повезаних са срчаном слабошћу).

Трајање

Трајање удара врха срца је код здравих особа мање од две трећине систоле.[3]

Одређивање[уреди | уреди извор]

Удар срчаног врха може се одредити истовременом аускултацијом срчаних тонова и палпацијом удара срца.[4]

Палпација

Палпација удара срца се начелно изводи у лежећем или седећем положају испитаника. Испитивач прилази испитанику са његове десне стране и на предсрчани предео грудног коша поставља шаку тако да она целом ширином належе на кожу грудног коша. Када се шаком одреди локализација врха срца тај предео се даље палпира врховима прстију.[1]

Током палпације пацијенту треба одредити локализацију, дијаметар, амплитуду и трајање удара врха срца.

Алгоритам за класификацију срчаног врха

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  2. ^ Лепшановић L. Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике, Девето прештампано издање, Нови Сад, Медицински факултет, 2013.
  3. ^ Антић Р. Основи интерне пропедевтике, Шесто прештампано издање, Београд-Загреб, Медицинска књига, 1983.
  4. ^ Пејин Р. Интерна медицина I, Прво издање, Нови Сад, Медицински факултет, 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).