Сузни апарат ока
| Сузни апарат ока | |
|---|---|
 Сузни апарат десног ока: а) Сузна жлезда, б) Сузно језерце ц) Горњи сузни канал д) Сузна врећица е) Доња сузна папила ф) Доњи сузни канал г) Сузно-носни канал | |
 | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | Аппаратус лацрималис |
| МеСХ | Д007765 |
| ТА | А15.2.07.056 |
| ФМА | 55605 |
| Анатомска терминологија | |
Сузни апарат ока (лат. Apparatus lacrimalis) је функционални део ока одговоран за продукцију и одводњавање суза, чија је основна улога заштита ока. Захваљујући сузама рожњача ока је увек влажна, што обезбеђује услов за њену провидност. Сузе имају и лековито својство јер садрже лизозим - који дјелује бактерицидно.
Сузе[уреди | уреди извор]
Сузе су бистра, сланкаста течност (по саставу слична крвној плазми) коју продукује сузни апарат ока у току физиолошког процеса „подмазивања“ и одржавања влаге у рожњачи и вежњачи, плача или болести ока (које може пратити повећано или смањено излучивање суза). Лучење суза је под утицајем аутономног нервног система. Снажне емоције, као што су туга, смех, радост, па и зевање, може довести до појачаног лучења суза или појаве плача.
Сузе се састоје од 99% воде и око 1% осталих органских и неорганских материја; 0,5% беланчевина, плазме, натријум бикарбоната, магнезијума, кухињске соли и одбрамбеног-бактерицидног ензима лизозима. pH вредност суза је благо алкална.[1]
Сузе које су произвеле сузне жлезде доспевају у спољашњег угао ока у простор између очних јабучица и унутрашње стране очних капака, да би се током трептања капцима шириле по предњој површини рожњажа и вежњаче. Вишак суза се преко сузних канала уклања из ока у носну шупљину. Затото се у току јачег плача може јавити цурење суза из носа, у спољну средину или ждрело. [2]
Грађа[уреди | уреди извор]
Сузни апарат ока се у функционалном погледу састоји из три дела; секреторног, интермедијарног и екскреторног. [3] [4] [5]
Секреторни део сузног апарата
Чини сузна жлезда ока (лат. glandula lacrimalis) која се састоји из два дела;
- Орбиталног (лат. pars orbitalis), који се налази са унутрашње стране спољњег зида орбите (није доступан нашем оку)
- Палпебралног (лат. pars palpebralis), који се налази се у спољњем углу ока (доступан је нашем погледу).
Сузна жлезда је сложена серозна тубуларна жлезда која има 10-12 секреторних одводних каналића. По хистолошкој грађи слична је паротидној (пљувачној) жлијезди. Екскреторни каналићи су покривени кубоидним ћелијским епителом, који у интерлобарним каналићима прелази у двослојни епител.
Интермедијарни део сузног апарата
Сузе се формирају у спољњем углу ока, одакле у виду поточића теку према унутрашњем углу ока и стварају сузни поточић (лат. rivus lacrimalis). Део суза се троши на влажење рожњаче, део испарава, а део суза се преко капака се слива преко лица као и у носну шупљину. У унутрашњем очном углу налази се сузно језерце (лат. lacus lacrimalis) које граде рубови капака с једне и полумесечасти набор (лат. plica semilunaris) са друге стране. Одатле преко одводних сузних каналића сузе одлазе у носну шупљину.
Екскреторни део сузног апарата
У близини унутрашњег угла ока, на ивици горњег и доњег очног капка постоје мала испупчења (лат. papilla lacrimalis). Из ових папила полазе горњи и доњи сузни канали (лат. canalis lacrimalis superior et inferior) који одводе вишак суза у сузну врећицу (лат. saccus lacrimalis) која је смештена у у удубљењу (лат. fossa sacci lacrimalis) на носној кости. Из сузне врећице сузе доспевају отицањем кроз сузно-носни канал (лат. canalis lacrimonasalis) у носну шупљину и завршавају у доњем носном ходнику испод доње носне шкољке. Отвор на улазу у доњи носни ходник ограничава полумесечасти набор (лат. plica semilunaris s. valvula Hassneri) који, такође, има своје патолошко значење. [2], [6]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Cassin, B. and Solomon, S. Dictionary of Eye Terminology. Gainsville, Florida: Triad Publishing Company, 1990.
- ^ а б Kurihashi K, Imada M, Yamashita A. Anatomical analysis of the human lacrimal drainage pathway under an operating microscope. Int Ophthalmol. Nov 1991;15(6):411-6
- ^ Muller KM, Busse H, Osmers F. Anatomy of the naso-lacrimal duct in new-borns: therapeutic considerations. Eur J Pediatr. Sep 8 1978;129(2):83-92.
- ^ Hartikainen J, Aho HJ, Seppa H. Lacrimal bone thickness at the lacrimal sac fossa. Ophthalmic Surg Lasers. Aug 1996;27(8):679-84
- ^ Bobbie Parwar, John Tong, Julian D Perry, Nasolacrimal System Anatomy Mar 5, 2008 еМедицине
- ^ Tucker NA, Tucker SM, Linberg JV. The anatomy of the common canaliculus. Arch Ophthalmol. Oct 1996;114(10):1231-4.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Anatomy of the human eye
