УГТ1А9

УГТ1А9
Идентификатори
Алијаси	УГТ1А9
Спољашњи ИД	ОМИМ: 606434 МГИ: 3580642 ХомолоГене: 133281 ГенеЦардс: УГТ1А9
Генска локација (миш)
Хр.	Цхромосоме 1 (моусе)
Крај	88,146,726 бп
Генска онтологија
Молецулар фунцтион	• трансферасе ацтивитy; • ГО:0048551 ензyме инхибитор ацтивитy; • ретиноиц ацид биндинг; • хеxосyлтрансферасе ацтивитy; • протеин хомодимеризатион ацтивитy; • глyцосyлтрансферасе ацтивитy; • глуцуроносyлтрансферасе ацтивитy; • протеин хетеродимеризатион ацтивитy; • ензyме биндинг; • УДП-глyцосyлтрансферасе ацтивитy;
Целлулар цомпонент	• саставни део мембране; • ендопласмиц ретицулум мембране; • мембрана; • интрацеллулар мембране-боундед органелле; • ендоплазматични ретикулум;
Биологицал процесс	• ретиноиц ацид метаболиц процесс; • негативе регулатион оф целлулар глуцуронидатион; • Глукуронидација; • флавоноид глуцуронидатион; • xенобиотиц глуцуронидатион; • флавоне метаболиц процесс; • xенобиотиц метаболиц процесс; • негативе регулатион оф глуцуроносyлтрансферасе ацтивитy; • негативе регулатион оф фаттy ацид метаболиц процесс; • регулатион оф липид метаболиц процесс; • метаболизам;
	Соурцес:Амиго / QуицкГО
Ортолози
	54600
	394430
	ЕНСГ00000241119
	ЕНСМУСГ00000090165
	О60656
	н/а
	НМ_021027
	НМ_201641
	НП_066307
	н/а
	Wикидата
Виеw/Едит Хуман	Виеw/Едит Моусе

УДП-глукуронозилтрансфераза 1-9 је ензим који је код људи кодиран геном УГТ1А9.^[4]^[5]^[6]^[7]

Интерактивна мапа путања[уреди | уреди извор]

Кликните на гене, протеине и метаболите у наставку за везе с одговарајућим чланцима. ^{[§ 1]}

[[Филе:

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

[[

]]

|{{{бСизе}}}пx|алт=Иринотекански пут едит]]

Иринотекански пут едит

^ Тхе интерацтиве патхwаy мап цан бе едитед ат WикиПатхwаyс: „ИринотецанПатхwаy_WП46359”.

Медицинско хемијски примери[уреди | уреди извор]

Током оптимизације иницијалних инхибитора ХСД17Б13 примећена је значајна глукуронидација фенолног дела ин витро и ин виво.^[8] УГТ фенотипизација је открила да је УГТ1А9 главни доприносилац глукуронидацији. Поред тога, спроведене су студије ткивне расподеле као и излучивања путем жучи.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000090165 - Енсембл, Маy 2017
^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ Wоостер Р, Сутхерланд L, Ебнер Т, Цларке D, Да Цруз е Силва О, Бурцхелл Б (септембар 1991). „Цлонинг анд стабле еxпрессион оф а неw мембер оф тхе хуман ливер пхенол/билирубин: УДП-глуцуроносyлтрансферасе цДНА фамилy”. Биоцхем. Ј. 278 (2): 465—9. ПМЦ 1151367 . ПМИД 1910331. дои:10.1042/бј2780465.
^ Мацкензие ПИ, Оwенс ИС, Бурцхелл Б, Боцк КW, Баироцх А, Белангер А, Фоурнел-Гиглеуx С, Греен M, Хум ДW, Иyанаги Т, Ланцет D, Лоуисот П, Магдалоу Ј, Цхоwдхурy ЈР, Риттер ЈК, Сцхацхтер Х, Тепхлy ТР, Типтон КФ, Неберт ДW (октобар 1997). „Тхе УДП глyцосyлтрансферасе гене суперфамилy: рецоммендед номенцлатуре упдате басед он еволутионарy дивергенце”. Пхармацогенетицс. 7 (4): 255—69. ПМИД 9295054. дои:10.1097/00008571-199708000-00001.
^ Риттер ЈК, Цхен Ф, Схеен YY, Тран ХМ, Кимура С, Yеатман МТ, Оwенс ИС (март 1992). „А новел цомплеx лоцус УГТ1 енцодес хуман билирубин, пхенол, анд отхер УДП-глуцуроносyлтрансферасе исозyмес wитх идентицал царбоxyл термини”. Ј Биол Цхем. 267 (5): 3257—61. ПМИД 1339448. дои:10.1016/С0021-9258(19)50724-4 .
^ „Ентрез Гене: УГТ1А9 УДП глуцуроносyлтрансферасе 1 фамилy, полyпептиде А9”.
^ „Дисцоверy оф а Новел Потент анд Селецтиве ХСД17Б13 Инхибитор, БИ-3231, а Wелл-Цхарацтеризед Цхемицал Пробе Аваилабле фор Опен Сциенце”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy.

Литература[уреди | уреди извор]

Инноценти Ф, Кроетз DL, Сцхуетз Е, et al. (2009). „Цомпрехенсиве Пхармацогенетиц Аналyсис оф Иринотецан Неутропениа анд Пхармацокинетицс”. Ј. Цлин. Онцол. 27 (16): 2604—14. ПМЦ 2690389 . ПМИД 19349540. дои:10.1200/ЈЦО.2008.20.6300.
Холмес MV, Схах Т, Вицкерy C, et al. (2009). Луо Y, ур. „Фулфиллинг тхе Промисе оф Персонализед Медицине? Сyстематиц Ревиеw анд Фиелд Сyнопсис оф Пхармацогенетиц Студиес”. ПЛОС ОНЕ. 4 (12): е7960. Бибцоде:2009ПЛоСО...4.7960Х. ПМЦ 2778625 . ПМИД 19956635. дои:10.1371/јоурнал.поне.0007960 .
Прауса СЕ, Фукуда Т, Масецк D, et al. (2009). „УГТ генотyпе маy цонтрибуте то адверсе евентс фоллоwинг медицатион wитх мyцопхенолате мофетил ин педиатриц киднеy трансплант реципиентс”. Цлин. Пхармацол. Тхер. 85 (5): 495—500. ПМИД 19225446. С2ЦИД 33309241. дои:10.1038/цлпт.2009.3.
Росс ЦЈ, Катзов-Ецкерт Х, Дубé МП, et al. (2009). „Генетиц вариантс ин ТПМТ анд ЦОМТ аре ассоциатед wитх хеаринг лосс ин цхилдрен рецеивинг цисплатин цхемотхерапy”. Нат. Генет. 41 (12): 1345—9. ПМИД 19898482. С2ЦИД 21293339. дои:10.1038/нг.478.
Корпрасерттхаwорн П, Удомуксорн W, Yооватхаwорн К (2009). „Тхрее новел сингле нуцлеотиде полyморпхисмс оф УГТ1А9 ин а Тхаи популатион”. Друг Метаб. Пхармацокинет. 24 (5): 482—5. ПМИД 19881262. дои:10.2133/дмпк.24.482.
Накајима M, Кога Т, Сакаи Х, et al. (2010). „Н-Глyцосyлатион плаyс а роле ин протеин фолдинг оф хуман УГТ1А9”. Биоцхем. Пхармацол. 79 (8): 1165—72. ПМИД 19951703. С2ЦИД 11013645. дои:10.1016/ј.бцп.2009.11.020. хдл:2297/23493 .
ван Сцхаик РХ, ван Агтерен M, де Фијтер ЈW, et al. (2009). „УГТ1А9 -275Т>А/-2152Ц>Т полyморпхисмс цоррелате wитх лоw МПА еxпосуре анд ацуте рејецтион ин ММФ/тацролимус-треатед киднеy трансплант патиентс”. Цлин. Пхармацол. Тхер. 86 (3): 319—27. ПМИД 19494809. С2ЦИД 21082902. дои:10.1038/цлпт.2009.83.
Санна С, Бусонеро Ф, Масцхио А, et al. (2009). „Цоммон вариантс ин тхе СЛЦО1Б3 лоцус аре ассоциатед wитх билирубин левелс анд унцоњугатед хyпербилирубинемиа”. Хум. Мол. Генет. 18 (14): 2711—8. ПМЦ 2701337 . ПМИД 19419973. дои:10.1093/хмг/ддп203.
Кинг CD, Риос ГР, Греен MD, Тепхлy ТР (2000). „УДП-глуцуроносyлтрансферасес”. Цурр. Друг Метаб. 1 (2): 143—61. ПМИД 11465080. дои:10.2174/1389200003339171.
Сáнцхез-Фруцтуосо АИ, Маестро ML, Цалво Н, et al. (2009). „Тхе преваленце оф уридине дипхоспхате-глуцуроносyлтрансферасе 1А9 (УГТ1А9) гене промотер регион сингле-нуцлеотиде полyморпхисмс Т-275А анд C-2152Т анд итс инфлуенце он мyцопхенолиц ацид пхармацокинетицс ин стабле ренал трансплант патиентс”. Трансплант. Проц. 41 (6): 2313—6. ПМИД 19715905. дои:10.1016/ј.транспроцеед.2009.06.038.
Цху XY, Лианг Y, Цаи X, et al. (2009). „Метаболисм анд ренал елиминатион оф габоxадол ин хуманс: роле оф УДП-глуцуроносyлтрансферасес анд транспортерс”. Пхарм. Рес. 26 (2): 459—68. ПМИД 19082692. С2ЦИД 24490597. дои:10.1007/с11095-008-9799-5.
Боцк КW, Гсцхаидмеиер Х, Хеел Х, et al. (1999). „Фунцтионс анд трансцриптионал регулатион оф ПАХ-индуцибле хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасес”. Друг Метаб. Рев. 31 (2): 411—22. ПМИД 10335444. дои:10.1081/ДМР-100101927.
Саито Y, Саи К, Маекаwа К, et al. (2009). „Цлосе ассоциатион оф УГТ1А9 ИВС1+399Ц>Т wитх УГТ1А1*28, *6, ор *60 хаплотyпе анд итс аппарент инфлуенце он 7-етхyл-10-хyдроxyцамптотхецин (СН-38) глуцуронидатион ин Јапанесе”. Друг Метаб. Диспос. 37 (2): 272—6. ПМИД 18981166. С2ЦИД 2886803. дои:10.1124/дмд.108.024208.
Тукеy РХ, Страссбург ЦП (2000). „Хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасес: метаболисм, еxпрессион, анд дисеасе”. Анну. Рев. Пхармацол. Тоxицол. 40: 581—616. ПМИД 10836148. дои:10.1146/аннурев.пхармтоx.40.1.581.
Мéнард V, Гирард Х, Харвеy M, et al. (2009). „Аналyсис оф инхеритед генетиц вариатионс ат тхе УГТ1 лоцус ин тхе Френцх-Цанадиан популатион”. Хум. Мутат. 30 (4): 677—87. ПМИД 19204906. С2ЦИД 6235077. дои:10.1002/хуму.20946 .
Цеццхин Е, Инноценти Ф, D'Андреа M, et al. (2009). „Предицтиве роле оф тхе УГТ1А1, УГТ1А7, анд УГТ1А9 генетиц вариантс анд тхеир хаплотyпес он тхе оутцоме оф метастатиц цолорецтал цанцер патиентс треатед wитх флуороурацил, леуцоворин, анд иринотецан”. Ј. Цлин. Онцол. 27 (15): 2457—65. ПМИД 19364970. дои:10.1200/ЈЦО.2008.19.0314 .
Фујиwара Р, Накајима M, Yамамото Т, et al. (2009). „Ин силицо анд ин витро аппроацхес то елуцидате тхе тхермал стабилитy оф хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасе (УГТ) 1А9”. Друг Метаб. Пхармацокинет. 24 (3): 235—44. ПМИД 19571435. дои:10.2133/дмпк.24.235.
Кадакол А, Гхосх СС, Саппал БС, et al. (2000). „Генетиц лесионс оф билирубин уридине-дипхоспхоглуцуронате глуцуроносyлтрансферасе (УГТ1А1) цаусинг Цриглер-Најјар анд Гилберт сyндромес: цоррелатион оф генотyпе то пхенотyпе”. Хум. Мутат. 16 (4): 297—306. ПМИД 11013440. С2ЦИД 24275067. дои:10.1002/1098-1004(200010)16:4<297::АИД-ХУМУ2>3.0.ЦО;2-З.
Јохнсон АД, Кавоуси M, Смитх АВ, et al. (2009). „Genome-wide association meta-analysis for total serum bilirubin levels”. Hum. Mol. Genet. 18 (14): 2700—10. PMC 2701336 . PMID 19414484. doi:10.1093/hmg/ddp202.

[WikiPathways-8] Тхе интерацтиве патхwаy мап цан бе едитед ат WикиПатхwаyс: „ИринотецанПатхwаy_WП46359”.

[refGRCm38Ensembl-1] а ^б ^в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000090165 - Енсембл, Маy 2017

[2] „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[3] „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[pmid1910331-4] Wоостер Р, Сутхерланд L, Ебнер Т, Цларке D, Да Цруз е Силва О, Бурцхелл Б (септембар 1991). „Цлонинг анд стабле еxпрессион оф а неw мембер оф тхе хуман ливер пхенол/билирубин: УДП-глуцуроносyлтрансферасе цДНА фамилy”. Биоцхем. Ј. 278 (2): 465—9. ПМЦ 1151367 . ПМИД 1910331. дои:10.1042/бј2780465.

[pmid9295054-5] Мацкензие ПИ, Оwенс ИС, Бурцхелл Б, Боцк КW, Баироцх А, Белангер А, Фоурнел-Гиглеуx С, Греен M, Хум ДW, Иyанаги Т, Ланцет D, Лоуисот П, Магдалоу Ј, Цхоwдхурy ЈР, Риттер ЈК, Сцхацхтер Х, Тепхлy ТР, Типтон КФ, Неберт ДW (октобар 1997). „Тхе УДП глyцосyлтрансферасе гене суперфамилy: рецоммендед номенцлатуре упдате басед он еволутионарy дивергенце”. Пхармацогенетицс. 7 (4): 255—69. ПМИД 9295054. дои:10.1097/00008571-199708000-00001.

[pmid1339448-6] Риттер ЈК, Цхен Ф, Схеен YY, Тран ХМ, Кимура С, Yеатман МТ, Оwенс ИС (март 1992). „А новел цомплеx лоцус УГТ1 енцодес хуман билирубин, пхенол, анд отхер УДП-глуцуроносyлтрансферасе исозyмес wитх идентицал царбоxyл термини”. Ј Биол Цхем. 267 (5): 3257—61. ПМИД 1339448. дои:10.1016/С0021-9258(19)50724-4 .

[entrez-7] „Ентрез Гене: УГТ1А9 УДП глуцуроносyлтрансферасе 1 фамилy, полyпептиде А9”.

[9] „Дисцоверy оф а Новел Потент анд Селецтиве ХСД17Б13 Инхибитор, БИ-3231, а Wелл-Цхарацтеризед Цхемицал Пробе Аваилабле фор Опен Сциенце”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[§ 1]

[8]